П:
О:
Читај ми
Економска криза не сме смањити улагања у науку
Београд,
20. мај 2009.
Потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић истакао је данас да Србија због економске кризе не сме да смањи улагање у науку јер ће то довести до одласка великог броја образованих људи из наше земље.
Аутор:
Фонет
Ђелић, који је са министром за телекомуникације и информационо друштво Јасном Матић отворио конференцију "Партнерство у Седмом оквирном програму (ФП7) у области информационе и комуникационе технологије", оценио је да су средства која се могу добити из програма ЕУ као што је ФП7 један од важних начина за превазилажење економске кризе.
Он је истакао да Србија има неприхватљиво низак ниво издвајања за науку, који је ребалансом буџета смањен за милијарду динара, и додао да се наша земља сада налази готово на зачељу Европе са 0,26 одсто бруто домаћег производа за финансирање науке.
Према његовим речима, Министарство за науку и технолошки развој покренуло је низ иницијатива како би се размотриле могућности за то да високо образовање и наука у што већој мери сачувају сопствене приходе.
Ђелић је указао на то да се разматрају и нови извори финансирања и да су покренути преговори са низом предузећа, али и са Европском инвестиционом банком и неколико других финансијских институција о зајаму у износу од 250 милиона евра за наредне три године за српску науку.
Он је најавио да ће 29. јуна бити представљен нацрт стратегије у домену науке и технологије, који ће имати важан финансијски аспекат, док се до краја године очекује закључење једног дела међународних зајмова.
Потпредседник Владе је новинарима после овог скупа рекао да држава неће разматрати промену третмана сопственог финансирања факултета предвиђеног ребалансом буџета уколико се факултети не обавежу на то да неће повећавати школарине.
Ђелић, који води групу за решавање проблема финансирања високог школства и науке, навео је да је тим поводом јуче одржан састанак са представницима министарстава финансија и просвете, као и да су у току консултације са представницима научне заједнице и факултета.
Он је рекао да би сутра требало да буде одржан састанак на којем ће бити предложено решење проблема сопственог финансирања факултета, и навео податак да је прошле године систем високог образовања имао између 12 и 13 милијарди динара сопствених прихода.
Према његовим речима, уколико би мера о одузимању дела сопствених прихода била примењена линеарно на све факултете и институте, то би довело до престанка функционисања једног броја тих установа.
Реч је о значајним средствима и један број институција у овом моменту мора показати солидарност према остатку научне заједнице, и то је правац којим тренутно идемо, нагласио је Ђелић. Он је истакао да факултети морају да врате школарине на прошлогодишњи ниво, и оценио да, иако је то њихова аутономна одлука, они морају показати дозу солидарности на исти начин на који ће држава показати разумевање за њихову ситуацију.
Он је истакао да Србија има неприхватљиво низак ниво издвајања за науку, који је ребалансом буџета смањен за милијарду динара, и додао да се наша земља сада налази готово на зачељу Европе са 0,26 одсто бруто домаћег производа за финансирање науке.
Према његовим речима, Министарство за науку и технолошки развој покренуло је низ иницијатива како би се размотриле могућности за то да високо образовање и наука у што већој мери сачувају сопствене приходе.
Ђелић је указао на то да се разматрају и нови извори финансирања и да су покренути преговори са низом предузећа, али и са Европском инвестиционом банком и неколико других финансијских институција о зајаму у износу од 250 милиона евра за наредне три године за српску науку.
Он је најавио да ће 29. јуна бити представљен нацрт стратегије у домену науке и технологије, који ће имати важан финансијски аспекат, док се до краја године очекује закључење једног дела међународних зајмова.
Потпредседник Владе је новинарима после овог скупа рекао да држава неће разматрати промену третмана сопственог финансирања факултета предвиђеног ребалансом буџета уколико се факултети не обавежу на то да неће повећавати школарине.
Ђелић, који води групу за решавање проблема финансирања високог школства и науке, навео је да је тим поводом јуче одржан састанак са представницима министарстава финансија и просвете, као и да су у току консултације са представницима научне заједнице и факултета.
Он је рекао да би сутра требало да буде одржан састанак на којем ће бити предложено решење проблема сопственог финансирања факултета, и навео податак да је прошле године систем високог образовања имао између 12 и 13 милијарди динара сопствених прихода.
Према његовим речима, уколико би мера о одузимању дела сопствених прихода била примењена линеарно на све факултете и институте, то би довело до престанка функционисања једног броја тих установа.
Реч је о значајним средствима и један број институција у овом моменту мора показати солидарност према остатку научне заједнице, и то је правац којим тренутно идемо, нагласио је Ђелић. Он је истакао да факултети морају да врате школарине на прошлогодишњи ниво, и оценио да, иако је то њихова аутономна одлука, они морају показати дозу солидарности на исти начин на који ће држава показати разумевање за њихову ситуацију.
Аутор:
Танјуг
Матић је на конференцији истакла да је развој истраживања кључ за развој информационо-комуникационих технологија у Србији и повећање конкурентности српске привреде.
Она је указала на то да Србија нема довољно средстава за науку и да су јој због тога потребни европски програми, при чему учешће у тим програмима не доноси само финансијска средства, већ и могућност сарадње са научницима и институцијама других земаља.
Саветник у Генералном директорату за информационо друштво и медије Европске комисије Стефан Паскал навео је да је учешће Србије у досадашњим позивима зафинансирање истраживачких пројеката из европског Оквирног програма износило 0,4 одсто.
Он је рекао да се Србија нашла на 26. месту од 38 европских земаља које учествују у програму, иза Пољске, Турске, Израела, Румуније, Бугарске и Грчке, а испред Хрватске, Црне Горе, Македоније, Словачке и Албаније.
На дводневној конференцији, у чијем ће раду учествовати више од 200 истраживача из Србије, западног Балкана и земаља Европске уније, биће представљени предстојећи позиви за предлоге пројеката у оквиру ФП7, а за тематску област информационих и комуникационих технологија.
Званичници Европске комисије представиће изазове и циљеве предстојећих позива за предлагање пројеката чије се отварање очекује у јулу, односно у новембру ове године.
Конференцију организују Министарство за науку и технолошки развој, Министарство за телекомуникације и информационо друштво и Генерални директорат за информационо друштво и медије Европске комисије, у сарадњи са Привредном комором Србије.
Саветник у Генералном директорату за информационо друштво и медије Европске комисије Стефан Паскал навео је да је учешће Србије у досадашњим позивима зафинансирање истраживачких пројеката из европског Оквирног програма износило 0,4 одсто.
Он је рекао да се Србија нашла на 26. месту од 38 европских земаља које учествују у програму, иза Пољске, Турске, Израела, Румуније, Бугарске и Грчке, а испред Хрватске, Црне Горе, Македоније, Словачке и Албаније.
На дводневној конференцији, у чијем ће раду учествовати више од 200 истраживача из Србије, западног Балкана и земаља Европске уније, биће представљени предстојећи позиви за предлоге пројеката у оквиру ФП7, а за тематску област информационих и комуникационих технологија.
Званичници Европске комисије представиће изазове и циљеве предстојећих позива за предлагање пројеката чије се отварање очекује у јулу, односно у новембру ове године.
Конференцију организују Министарство за науку и технолошки развој, Министарство за телекомуникације и информационо друштво и Генерални директорат за информационо друштво и медије Европске комисије, у сарадњи са Привредном комором Србије.
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...
-
Београд, 29. април 2024.Тематски кампови за Србе из иностранства у 17 локалних самоуправа
-
Београд/Темишвар, 27. април 2024.Наставак подршке Савезу Срба Румуније у очувању националног...
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...