П:
О:
Читај ми
Пад спољнотрговинске размене за период јануар-март
Београд,
30. април 2009.
Републички завод за статистику саопштио је данас да укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–март 2009. године износи 5.168 милиона долара, што представља пад од 34,6 одсто у односу на исти период претходне године, односно 3.959,2 милиона евра што је пад од 25,1 одсто у односу на исти период претходне године.
У саопштењу се наводи да је извезено робе у вредности од 1666,8 милиона долара, што чини смањење од 33,5 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, а увезено за 3.501,2 милиона долара, што је мање за 35,2 одсто када се упореди са истим периодом претходне године.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 1.276,3 милиона, што чини смањење од 23,8 одсто у односу на исти период претходне године.
Увоз робе имао је вредност од 2.682,9 милиона, што је мање за 25,7 одсто у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 1.834,4 милиона долара, што чини смањење од 36,6 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Дефицит изражен у еврима износи 1.406,6 милиона, што чини смањење од 27,3 одсто у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом износи 47,6 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 46,4 одсто.
У периоду јануар–март ове године настављене су тенденције пада извоза и увоза с краја протекле године, а као главни фактор за то наводи се светска економска криза, која је довела до пада привредне активности, како у свету, тако и код нас.
Пад нашег извоза последица је и великог смањења цена примарних производа на светском тржишту, а који имају велико учешће у структури нашег извоза.
Главни узрок смањења увоза је пад индустријске производње у Србији, што је довело до пада увоза репродукционог материјала за 38 одсто и опреме за 37 одсто у односу на исти период претходне године.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 59,4 одсто (989,6 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 31,4 одсто (523,1 милиона долара) и опрема 9,2 одсто (154 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 58,7 одсто (2.053,7 милиона долара), роба за широку потрошњу 26 одсто (911,1 милиона долара) и опрема 15,3 одсто (536,4 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери појединачно у извозу били су Немачка(194,5 милиона долара), Босна и Херцеговина (188,4 милиона долара) и Италија (179,1 милион долара).
Главни спољнотрговински партнери појединачно у увозу били су Руска Федерација (561,4 милиона долара), Немачка (398,3 милиона долара) и Италија (320,6 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, као и недовољног коришћења билатералног Споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Други по важности партнер Србије су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 259,7 милиона долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића).
Када је реч о увозу, највише се увозе гвожђе и челик, камени угаљ и енергенти.
Извоз Србије за посматрани период износи 504,6 милиона долара, а увоз је 244,9 милиона долара, док покривеност увоза извозом износи 206 одсто.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају одећа (151 милион долара), гвожђе и челик (133 милиона долара), житарице и производи од њих (90 милиона долара), обојени метали (85 милиона долара) и поврће и воће (81 милион долара), при чему извоз ових пет одсека чини 32,4 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (303 милиона долара), природни гас (299 милиона долара), друмска возила (227 милиона долара), електричне машине и апарати (156 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (152 милиона долара), а њихов увоз чини 32,5 одсто укупног увоза.
У марту ове године извезено је робе у вредности од 659,1 милион долара, што чини смањење од 31,2 одсто у односу на исти месец претходне године, а у односу на претходни месец ове године то је више за 25,7 одсто.
Увоз у марту износио је 1.376,8 милиона долара, што чини смањење од 34,1 одсто у односу на исти месец претходне године, а у односу на претходни месец ове године то је више за 22,6 одсто.
Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 506,3 милиона евра, што чини смањење од 18,5 одсто у односу на исти месец претходне године, а у односу на претходни месец ове године то је више за 23,5 одсто.
Увоз у марту износио је 1.058,5 милиона евра, што чини смањење од 21,9 одсто у односу на исти месец претходне године, а у односу на претходни месец ове године више је за 19,4 одсто.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за трећи месец, на листи првих 10 производа у извозу прво место заузима мушка одећа са 34 милиона долара, на другом месту су малине са извозом од 19 милиона долара, треће место заузимају делови за машине (16 милиона долара), колико отпада и на кукуруз, а иза њих су ваљани производи превучени калајем са 15 милиона долара, колико је добијено и за нове спољне гуме за путничке аутомобиле. Лекови за малопродају извезени су за 11 милиона долара, за хула-хоп чарапе смо добили 10 милиона долара, док смо електричну енергију и телевизијске пријемнике у боји извезли за 8 милиона долара.
Листа првих 10 производа у увозу за март показује да је нафта са 97 милиона долара наш први увозни производ у протеклом месецу, природни гас са вредношћу од 91 милион долара је на другом месту, трећи по значају је увоз путничких аутомобила 37 милиона долара, а на лекове за малопродају (углавном из земаља ЕУ) одлази 31 милион долара.
На увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и мини-буси) утрошено је 25 милиона долара, увоз металуршког кокса износио је 23 милиона долара, електрична енергија увезена је за 18 милиона долара, а плинског уља увезли смо за 17 милиона долара.
На деветом и десетом месту су хербициди и полупроизводи од гвожђа са увозом од по 14 милиона долара.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 1.276,3 милиона, што чини смањење од 23,8 одсто у односу на исти период претходне године.
Увоз робе имао је вредност од 2.682,9 милиона, што је мање за 25,7 одсто у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 1.834,4 милиона долара, што чини смањење од 36,6 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Дефицит изражен у еврима износи 1.406,6 милиона, што чини смањење од 27,3 одсто у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом износи 47,6 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 46,4 одсто.
У периоду јануар–март ове године настављене су тенденције пада извоза и увоза с краја протекле године, а као главни фактор за то наводи се светска економска криза, која је довела до пада привредне активности, како у свету, тако и код нас.
Пад нашег извоза последица је и великог смањења цена примарних производа на светском тржишту, а који имају велико учешће у структури нашег извоза.
Главни узрок смањења увоза је пад индустријске производње у Србији, што је довело до пада увоза репродукционог материјала за 38 одсто и опреме за 37 одсто у односу на исти период претходне године.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 59,4 одсто (989,6 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 31,4 одсто (523,1 милиона долара) и опрема 9,2 одсто (154 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 58,7 одсто (2.053,7 милиона долара), роба за широку потрошњу 26 одсто (911,1 милиона долара) и опрема 15,3 одсто (536,4 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери појединачно у извозу били су Немачка(194,5 милиона долара), Босна и Херцеговина (188,4 милиона долара) и Италија (179,1 милион долара).
Главни спољнотрговински партнери појединачно у увозу били су Руска Федерација (561,4 милиона долара), Немачка (398,3 милиона долара) и Италија (320,6 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, као и недовољног коришћења билатералног Споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Други по важности партнер Србије су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 259,7 милиона долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића).
Када је реч о увозу, највише се увозе гвожђе и челик, камени угаљ и енергенти.
Извоз Србије за посматрани период износи 504,6 милиона долара, а увоз је 244,9 милиона долара, док покривеност увоза извозом износи 206 одсто.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају одећа (151 милион долара), гвожђе и челик (133 милиона долара), житарице и производи од њих (90 милиона долара), обојени метали (85 милиона долара) и поврће и воће (81 милион долара), при чему извоз ових пет одсека чини 32,4 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (303 милиона долара), природни гас (299 милиона долара), друмска возила (227 милиона долара), електричне машине и апарати (156 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (152 милиона долара), а њихов увоз чини 32,5 одсто укупног увоза.
У марту ове године извезено је робе у вредности од 659,1 милион долара, што чини смањење од 31,2 одсто у односу на исти месец претходне године, а у односу на претходни месец ове године то је више за 25,7 одсто.
Увоз у марту износио је 1.376,8 милиона долара, што чини смањење од 34,1 одсто у односу на исти месец претходне године, а у односу на претходни месец ове године то је више за 22,6 одсто.
Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 506,3 милиона евра, што чини смањење од 18,5 одсто у односу на исти месец претходне године, а у односу на претходни месец ове године то је више за 23,5 одсто.
Увоз у марту износио је 1.058,5 милиона евра, што чини смањење од 21,9 одсто у односу на исти месец претходне године, а у односу на претходни месец ове године више је за 19,4 одсто.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за трећи месец, на листи првих 10 производа у извозу прво место заузима мушка одећа са 34 милиона долара, на другом месту су малине са извозом од 19 милиона долара, треће место заузимају делови за машине (16 милиона долара), колико отпада и на кукуруз, а иза њих су ваљани производи превучени калајем са 15 милиона долара, колико је добијено и за нове спољне гуме за путничке аутомобиле. Лекови за малопродају извезени су за 11 милиона долара, за хула-хоп чарапе смо добили 10 милиона долара, док смо електричну енергију и телевизијске пријемнике у боји извезли за 8 милиона долара.
Листа првих 10 производа у увозу за март показује да је нафта са 97 милиона долара наш први увозни производ у протеклом месецу, природни гас са вредношћу од 91 милион долара је на другом месту, трећи по значају је увоз путничких аутомобила 37 милиона долара, а на лекове за малопродају (углавном из земаља ЕУ) одлази 31 милион долара.
На увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и мини-буси) утрошено је 25 милиона долара, увоз металуршког кокса износио је 23 милиона долара, електрична енергија увезена је за 18 милиона долара, а плинског уља увезли смо за 17 милиона долара.
На деветом и десетом месту су хербициди и полупроизводи од гвожђа са увозом од по 14 милиона долара.
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана