П:
О:
Читај ми
Усвојене мере против економске кризе даће очекиване ефекте
Београд,
30. април 2009.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је у интервјуу за празнично издање дневног листа "Блиц" да је оптимиста да ће усвојене мере Владе против економске кризе дати очекиване ефекте и додао да ће евентуално повећање пореза на додату вредност (ПДВ) бити последња мера која ће бити примењена.
Аутор:
blic.rs
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Прве озбиљне манифестације незадовољства грађана који су погођени економском кризом:
– Криза увек изазива проблеме, али Влада има одговор. Синдикати имају право на протесте, али не постоји конструктивни предлог који су дали а да није укључен у мере. Све што је разматрано на Социјално-економском савету и што је било смислено, ја сам са задовољством прихватио. Криза је увек узрок незадовољства и не могу да очекујем аплаузе, али сам потпуно миран јер повлачимо најбоље потезе.
Мере штедње у оквиру Владе:
– У Влади постоји општи консензус незадовољства јер нико није задовољан висином средстава у буџету. Ребаланс смо једногласно усвојили, али тек пошто је свако рекао своје. Том приликом рекао сам да су потребни храбри и способни људи да изнесу овај тренутак. На тој седници Владе рекао сам да свако може да бира јер је најгоре имати некога ко учествује у нечему у шта не верује. Рекао сам и да онај ко није спреман на одлучне потезе има и друге животне опције. На моје задовољство, није понуђена ниједна оставка, него су сви подигли руке и гласали за ребаланс. Није било много опција. Изабрали смо ону чија је суштина да обезбеди стабилност. Ако би се неко појавио са другом опцијом која обезбеђује стабилност, ја бих био задовољан јер бисмо имали о чему да разговарамо. Лако би било да нема кризе и да имамо привредни раст од шест до седам одсто. Овако, морамо да се суочимо са кризом и нађемо најбоља решења.
Допунске мере штедње уколико се у јуну испостави да постојеће нису дале резултате:
– Размишља се о свим мерама, а најмање о повећању ПДВ-а. Имали смо велико фискално прилагођавање и сада треба да видимо шта може да уради монетарна политика. Оптимиста сам и верујем да ће усвојене мере дати очекиване ефекте. Људи треба да знају да ће повећање ПДВ-а бити последња мера коју ћемо употребити.
Да ли је усаглашен други пакет мера који је најавио министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић:
– С другим пакетом мера изаћи ће се уз усаглашену фискалну и монетарну политику. Мере које је министар Динкић помињао углавном се односе на монетарну политику и ја не могу да говорим о томе шта Народна банка Србије треба да уради. Не желим да задајем задатке НБС. То ће размотрити та институција, а онда ћемо се о свему договорити.
Смањење броја запослених у државној администрацији:
– У кризи се болни потези најлакше спроводе. Када имате довољно новца, тешко неком објашњавате зашто не делите 13. плату, зашто их замрзавате или зашто смањујете број запослених. Али систематски процес смањења броја запослених у државној управи можете започети тек када имате праву анализу колико вам заправо људи треба. У наредних девет месеци државна администрација требало би да буде мања за десет одсто.
Да ли је реч о 8.000 прекобројних:
– Помињу су разни бројеви. Ја мислим да је 8.000 изведено из процене да постоји 80.000 људи који обухватају државну управу у најужем смислу, са локалном управом и агенцијама. Али то неће бити тако велики број отказа јер по природи ствари имате одређен број људи који иду у пензију, а они чине знатан проценат. Дакле, могло би да буде отпуштено пет до шест одсто запослених.
Смањење броја министарстава:
– Мислим да је то питање добило велики публицитет. Као премијер залажем се за сваки могући вид уштеде у овим кризним временима. Број министарстава договорен је на нивоу коалиције када је формирана Влада. Лакше је радити ако је влада мања, али је још лакше ако једна партија има апсолутну већину у Скупштини. Морамо бити свесни наше реалности.
Нови зајам од 300 милиона долара који је Србији одобрила Светска банка:
– Ми смо имали раније одобрених 600 милиона долара кредита од Светске банке. Од тог новца смо пре три недеље добили 50 милиона, али их још нисмо повукли. У овој години следи нам још 100 милиона, а од новог зајма добићемо 150 милиона долара у овој години за буџет.
Колики је дефицит у буџету Србије после тог кредита: – Треба да покријемо дефицит од приближно 700 милиона евра и доспеле обавезе од приближно 500 милиона евра, значи укупно око 1,2 милијарде евра. С обзиром на то да имамо приходе од приватизације, остаје још око 800 милиона евра за које ћемо морати да се задужимо. Али када вратимо 500 милиона евра дуга, наш укупни дуг порашће за 300 милиона евра, што је и даље ниска задуженост.
Гасни споразум са Русијом и спор те земље и Бугарске око изградње гасовода "Јужни ток":
– Оно на што не могу да утичем могу да узмем само као чињеницу. Моја је процена да ће тај спор бити позитивно завршен и не мислим да је "Јужни ток" у тој мери проблематичан. Продаја НИС-а је завршена, они су на време уплатили новац и већ крећу са инвестицијама. На телефонској седници Владе у понедељак одобрен је њихов уговор о кредиту, тако да ће у наредних неколико дана они овде пренети додатних 100 милиона евра за ревитализацију НИС-а и имаћемо респектабилну компанију. То је добар посао.
Чему грађани Србије могу да се надају у 2009. години када су евроинтеграције у питању:
– Приоритет у овој години јесте либерализација визног режима и очекујем да се то деси до краја године како би наши грађани путовали без виза. Одлуку о томе ЕУ требало би да донесе у јуну. Подношење кандидатуре биће разматрано на следећем Савету за европске интеграције.
Да ли је завршен Владин конкурс за кредите код домаћих банака: – Покренули смо иницијативу за девизно задужење код домаћих банака директно. То је нека врста поступка јавне набавке и упутили смо позив банкама да изађу с понудама. Конкурс је завршен пре три дана и било је позвано двадесет банака, а осам је доставило понуде, од чега су три закасниле, због чега им понуде нису ни отваране. Осталих пет позвано је на разговор.
Који су били услови Владе: – Суштина је да не узмемо од једне банке кредит, него да циљамо суму кредита. Дали смо минималну понуду. То је 20 милиона евра, али банке могу да понуде и више. Наша ограничења била су и минимални трошкови или никакви трошкови за рефинансирање. Услов је био и отплата зајма на четири године уз грејс период од годину дана. Банке конкуришу са каматом, а ми ћемо се трудити да је смањимо колико год је могуће.
Прве озбиљне манифестације незадовољства грађана који су погођени економском кризом:
– Криза увек изазива проблеме, али Влада има одговор. Синдикати имају право на протесте, али не постоји конструктивни предлог који су дали а да није укључен у мере. Све што је разматрано на Социјално-економском савету и што је било смислено, ја сам са задовољством прихватио. Криза је увек узрок незадовољства и не могу да очекујем аплаузе, али сам потпуно миран јер повлачимо најбоље потезе.
Мере штедње у оквиру Владе:
– У Влади постоји општи консензус незадовољства јер нико није задовољан висином средстава у буџету. Ребаланс смо једногласно усвојили, али тек пошто је свако рекао своје. Том приликом рекао сам да су потребни храбри и способни људи да изнесу овај тренутак. На тој седници Владе рекао сам да свако може да бира јер је најгоре имати некога ко учествује у нечему у шта не верује. Рекао сам и да онај ко није спреман на одлучне потезе има и друге животне опције. На моје задовољство, није понуђена ниједна оставка, него су сви подигли руке и гласали за ребаланс. Није било много опција. Изабрали смо ону чија је суштина да обезбеди стабилност. Ако би се неко појавио са другом опцијом која обезбеђује стабилност, ја бих био задовољан јер бисмо имали о чему да разговарамо. Лако би било да нема кризе и да имамо привредни раст од шест до седам одсто. Овако, морамо да се суочимо са кризом и нађемо најбоља решења.
Допунске мере штедње уколико се у јуну испостави да постојеће нису дале резултате:
– Размишља се о свим мерама, а најмање о повећању ПДВ-а. Имали смо велико фискално прилагођавање и сада треба да видимо шта може да уради монетарна политика. Оптимиста сам и верујем да ће усвојене мере дати очекиване ефекте. Људи треба да знају да ће повећање ПДВ-а бити последња мера коју ћемо употребити.
Да ли је усаглашен други пакет мера који је најавио министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић:
– С другим пакетом мера изаћи ће се уз усаглашену фискалну и монетарну политику. Мере које је министар Динкић помињао углавном се односе на монетарну политику и ја не могу да говорим о томе шта Народна банка Србије треба да уради. Не желим да задајем задатке НБС. То ће размотрити та институција, а онда ћемо се о свему договорити.
Смањење броја запослених у државној администрацији:
– У кризи се болни потези најлакше спроводе. Када имате довољно новца, тешко неком објашњавате зашто не делите 13. плату, зашто их замрзавате или зашто смањујете број запослених. Али систематски процес смањења броја запослених у државној управи можете започети тек када имате праву анализу колико вам заправо људи треба. У наредних девет месеци државна администрација требало би да буде мања за десет одсто.
Да ли је реч о 8.000 прекобројних:
– Помињу су разни бројеви. Ја мислим да је 8.000 изведено из процене да постоји 80.000 људи који обухватају државну управу у најужем смислу, са локалном управом и агенцијама. Али то неће бити тако велики број отказа јер по природи ствари имате одређен број људи који иду у пензију, а они чине знатан проценат. Дакле, могло би да буде отпуштено пет до шест одсто запослених.
Смањење броја министарстава:
– Мислим да је то питање добило велики публицитет. Као премијер залажем се за сваки могући вид уштеде у овим кризним временима. Број министарстава договорен је на нивоу коалиције када је формирана Влада. Лакше је радити ако је влада мања, али је још лакше ако једна партија има апсолутну већину у Скупштини. Морамо бити свесни наше реалности.
Нови зајам од 300 милиона долара који је Србији одобрила Светска банка:
– Ми смо имали раније одобрених 600 милиона долара кредита од Светске банке. Од тог новца смо пре три недеље добили 50 милиона, али их још нисмо повукли. У овој години следи нам још 100 милиона, а од новог зајма добићемо 150 милиона долара у овој години за буџет.
Колики је дефицит у буџету Србије после тог кредита: – Треба да покријемо дефицит од приближно 700 милиона евра и доспеле обавезе од приближно 500 милиона евра, значи укупно око 1,2 милијарде евра. С обзиром на то да имамо приходе од приватизације, остаје још око 800 милиона евра за које ћемо морати да се задужимо. Али када вратимо 500 милиона евра дуга, наш укупни дуг порашће за 300 милиона евра, што је и даље ниска задуженост.
Гасни споразум са Русијом и спор те земље и Бугарске око изградње гасовода "Јужни ток":
– Оно на што не могу да утичем могу да узмем само као чињеницу. Моја је процена да ће тај спор бити позитивно завршен и не мислим да је "Јужни ток" у тој мери проблематичан. Продаја НИС-а је завршена, они су на време уплатили новац и већ крећу са инвестицијама. На телефонској седници Владе у понедељак одобрен је њихов уговор о кредиту, тако да ће у наредних неколико дана они овде пренети додатних 100 милиона евра за ревитализацију НИС-а и имаћемо респектабилну компанију. То је добар посао.
Чему грађани Србије могу да се надају у 2009. години када су евроинтеграције у питању:
– Приоритет у овој години јесте либерализација визног режима и очекујем да се то деси до краја године како би наши грађани путовали без виза. Одлуку о томе ЕУ требало би да донесе у јуну. Подношење кандидатуре биће разматрано на следећем Савету за европске интеграције.
Да ли је завршен Владин конкурс за кредите код домаћих банака: – Покренули смо иницијативу за девизно задужење код домаћих банака директно. То је нека врста поступка јавне набавке и упутили смо позив банкама да изађу с понудама. Конкурс је завршен пре три дана и било је позвано двадесет банака, а осам је доставило понуде, од чега су три закасниле, због чега им понуде нису ни отваране. Осталих пет позвано је на разговор.
Који су били услови Владе: – Суштина је да не узмемо од једне банке кредит, него да циљамо суму кредита. Дали смо минималну понуду. То је 20 милиона евра, али банке могу да понуде и више. Наша ограничења била су и минимални трошкови или никакви трошкови за рефинансирање. Услов је био и отплата зајма на четири године уз грејс период од годину дана. Банке конкуришу са каматом, а ми ћемо се трудити да је смањимо колико год је могуће.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи