П:
О:
Читај ми
Добровољна предаја хашких оптуженика најбоља опција за државу
Нови Сад,
6. септембар 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница оценио је да би добровољна предаја хашких оптуженика била најбоља опција и за њих и за државу, и додао да то најбоље показује пример суседне Хрватске.
Војислав Коштуница
Добровољна предаја пружа погодности оптуженима, а истовремено је најбоља опција и за саму државу. То најбоље показује пример суседне Хрватске и мислим да је и за нас такав облик сарадње са Хагом најпогоднији, рекао је Коштуница у интервјуу за јучерашњи новосадски "Дневник".
На питање зашто такав позив оптуженима није упутио раније, као премијер Хрватске Иво Санадер који је то учинио на почетку свог мандата, Коштуница је рекао да би "некакво директно обраћање" оптуженима имало "само манифестациони карактер, који суштински ништа не решава".
Коштуница је претње новим санкцијама назвао "наводним", и истакао да у последњим изјавама страних званичника "нема оштријих тонова" упућених Београду због несарадње са Трибуналом у Хагу, већ да више таквих тонова преовлађује у "међупартијским обрачунима у самој Србији".
"Сем у случају Ратка Младића, не уочавам да се неке замерке, које су раније упућиване нашим властима због несарадње са Хагом, сада понављају. Свет види да се овде чини напор, јер је изабран Национални савет, прослеђује се документација, сведоци се ослобађају чувања државне тајне и те чињенице се уважавају", рекао је Коштуница.
Премијер Србије је поводом међунационалних инцидената у Војводини чија су мета били Мађари, рекао да има националистичких испада и према другим националним заједницама, као и према Србима.
Према његовим речима, неопходно је да се до краја утврде околности у којима је дошло до националистичких испада, да се открију сви виновници и да се спроведу сви правосудни поступци. "Сматрам да је у свему овоме најважније да сви заједно делујемо превентивно и са пуно међусобног поверења, како се инциденти не би понављали", истакао је премијер.
Он је додао да није добро да се проблеми, који несумњиво постоје, подстичу преувеличавањима и неодмереним изјавама политичара, јер постојећи проблеми уопште нису онакви каквим су представљени у иступима појединих представника политичких партија.
"Још веће изненађење изазивају иступи појединих страних званичника, а посебно је неприхватљиво поређење између стања на Космету и у Војводини. То поређење је потпуно неодрживо, а изјаве такве врсте само распирују ватру", оценио је Коштуница.
Он је навео да поруке које долазе од Срба са Косова и Метохије гласе да нема услова за излазак на изборе, ако се нешто не промени у том погледу, и изразио уверење да се нешто може променити и у овом кратком времену пре избора.
"Излазак на изборе је у интересу свих, али, наравно, под условом да су избори заиста избори. Међутим, ако се негде газе елементарна људска права, избори ради избора немају смисла", рекао је премијер.
Он је нагласио да ће се Влада консултовати са косовским Србима о изласку на изборе и заједнички донети одлуку, "водећи рачуна о заштити наших најважнијих националних и државних интереса".
Истичући да је далеко важније чути поруке Срба са Косова и Метохије, него њима нешто поручивати, премијер је навео да Срби поручују да се не осећају сигурнима и да су потребне додатне мере и гаранције њихове безбедности, као и да им је потребна једна врста самоуправе чијим дефинисањем се не би отварало питање коначног статуса, нити би се вршила етничка подела покрајине.
"Срби имају лоше искуство са досадашњим изласцима на изборе, јер се показало да се за неколико година безбедносне прилике тамо нису побољшале, већ смо, напротив, имали 17. март", нагласио је председник Владе Србије.
На питање зашто такав позив оптуженима није упутио раније, као премијер Хрватске Иво Санадер који је то учинио на почетку свог мандата, Коштуница је рекао да би "некакво директно обраћање" оптуженима имало "само манифестациони карактер, који суштински ништа не решава".
Коштуница је претње новим санкцијама назвао "наводним", и истакао да у последњим изјавама страних званичника "нема оштријих тонова" упућених Београду због несарадње са Трибуналом у Хагу, већ да више таквих тонова преовлађује у "међупартијским обрачунима у самој Србији".
"Сем у случају Ратка Младића, не уочавам да се неке замерке, које су раније упућиване нашим властима због несарадње са Хагом, сада понављају. Свет види да се овде чини напор, јер је изабран Национални савет, прослеђује се документација, сведоци се ослобађају чувања државне тајне и те чињенице се уважавају", рекао је Коштуница.
Премијер Србије је поводом међунационалних инцидената у Војводини чија су мета били Мађари, рекао да има националистичких испада и према другим националним заједницама, као и према Србима.
Према његовим речима, неопходно је да се до краја утврде околности у којима је дошло до националистичких испада, да се открију сви виновници и да се спроведу сви правосудни поступци. "Сматрам да је у свему овоме најважније да сви заједно делујемо превентивно и са пуно међусобног поверења, како се инциденти не би понављали", истакао је премијер.
Он је додао да није добро да се проблеми, који несумњиво постоје, подстичу преувеличавањима и неодмереним изјавама политичара, јер постојећи проблеми уопште нису онакви каквим су представљени у иступима појединих представника политичких партија.
"Још веће изненађење изазивају иступи појединих страних званичника, а посебно је неприхватљиво поређење између стања на Космету и у Војводини. То поређење је потпуно неодрживо, а изјаве такве врсте само распирују ватру", оценио је Коштуница.
Он је навео да поруке које долазе од Срба са Косова и Метохије гласе да нема услова за излазак на изборе, ако се нешто не промени у том погледу, и изразио уверење да се нешто може променити и у овом кратком времену пре избора.
"Излазак на изборе је у интересу свих, али, наравно, под условом да су избори заиста избори. Међутим, ако се негде газе елементарна људска права, избори ради избора немају смисла", рекао је премијер.
Он је нагласио да ће се Влада консултовати са косовским Србима о изласку на изборе и заједнички донети одлуку, "водећи рачуна о заштити наших најважнијих националних и државних интереса".
Истичући да је далеко важније чути поруке Срба са Косова и Метохије, него њима нешто поручивати, премијер је навео да Срби поручују да се не осећају сигурнима и да су потребне додатне мере и гаранције њихове безбедности, као и да им је потребна једна врста самоуправе чијим дефинисањем се не би отварало питање коначног статуса, нити би се вршила етничка подела покрајине.
"Срби имају лоше искуство са досадашњим изласцима на изборе, јер се показало да се за неколико година безбедносне прилике тамо нису побољшале, већ смо, напротив, имали 17. март", нагласио је председник Владе Србије.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи