П:
О:
Читај ми
Појачан надзор над радом здравствених установа
Београд,
3. септембар 2004.
Министар здравља у Влади Републике Србије др Томица Милосављевић изразио је данас саучешће породици Николић, која је изгубила бебу при порођају у Гинеколошко-акушерској клиници “Народни фронт”, и навео да здравствена инспекција Министарства здравља тренутно спроводи ванредни стручни надзор два пријављена случаја у ГАК “Народни фронт”.
На радном доручку са новинарима који је одржан у Међународном прес центру Танјуга, Милосављевић је најавио да ће, за трећи случај везан за Клиничко-болнички центар “Звездара”, резултати истраге бити саопштени 13. септембра. Реч је о ванредном спољашњем инспекцијском надзору, који се врши по пријави болнице, поводом газе коју је хируршка екипа наводно заборавила у стомаку пацијенткиње Драгице Сенић током операције која је изведена 18. маја, преноси агенција Танјуг.
Милосављевић је навео да је, према подацима за првих шест месеци ове године, редовним инспекцијским надзором било обухваћено укупно 1.911 здравствених установа, од тога 751 по пријавама грађана. Он је додао да су донета 453 решења о отклањању недостатака и 72 о забранама рада, као и поднето пет кривичних и седам прекршајних пријава.
Према његовим речима, Министарство здравља је учинило напор да, после више година неуређености, врати редовни стручни надзор, а предузима и мере у циљу унапређења квалитета рада у здравственим установама.
Министар је изјавио да су експерти Светске банке ове недеље у Београду обучавали тимове за стално унапређење квалитета, лиценцирање, акредитацију и формулисање Акционог плана у овој области, а критеријуми квалитета су већ ушли у уговоре са Фондом осигурања.
Милосављевић је додао да ће инсистирати на томе да Нацрт закона о коморама здравствених радника уђе у скупштинску процедуру до почетка октобра, јер је Лекарска комора једна од битних институција контроле квалитета рада. “Комора треба да јача одговорност, професионалност и морал, а о томе код нас десет година нико није говорио”, нагласио је министар.
Министар Милосављевић је данас истакао и да је рад служби хитне медицинске помоћи у Србији значајно унапређен, великим делом захваљујући помоћи норвешких пријатеља. Министар здравља је рекао да је у потпуности реновиран и опремљен простор ових служби, комплетиран њихов возни парк, набављена компјутерска опрема, телефонске и радио везе.
Према речима министра, спроведена је потребна стручна обука свих запослених који имају везе са хитном службом, а за лекаре и медицинско особље је набављена опрема по европским стандардима - од траума торби и докторских торби до ЕКГ апарата и дефибрилатора.
Како је рекао је шеф београдске канцеларије Црвеног крста Норвешке Питер Мајер, пројекат је донео промене у систему рада, пре свега у брзини реаговања кад људи окрену телефонски број 94 и у понашању према болеснима и повређенима.
Милосављевић је на данашњем радном доручку с новинарима најавио да ће оштро реаговати поводом набавке магнетне резонанце најновије генерације, чије је свечано пуштање у рад најављено за понедељак у Заводу за здравствену заштиту радника ЖТП “Београд”. Милосављевић је истакао да Завод има “потпуно нереалне амбиције” и да купује изузетно скуп дијагностички апарат, најсавременији у овом делу Европе, у тренутку када Министарство улаже напоре да набави основну опрему за здравствене установе у Србији.
Он је оценио да куповина магнетне резонанце није хитна и приоритетна, нити је Завод, као кућа која треба да се бави примарном здравственом заштитом, на нивоу који је потребан за обављање дијагностике помоћу апарата чија је снага “три Тесле”.
Према његовим речима, поставља се питање да ли ће Министарство здравља убудуће учествовати у финансирању рада запослених у Заводу, који се не налази у мрежи установа Министарства здравља и чији је оснивач ЖТП Београд.
Министар здравља истакао је и да се енергично противи отварању новог медицинског факултета, јер би тиме били угрожени политика планирања и развоја кадрова у здравственом систему.
Поводом оснивања првог приватног медицинског факултета у Србији, који је већ примио студенте и изабрао наставнике, Милосављевић је нагласио да ће инсистирати на томе да се поштује стратегија планирања кадрова у здравству. Он је навео да, према последњим проценама, читавој Србији није потребно више од 500 студената медицине годишње, и додао да је прошле године дипломирало 1.129 лекара, док је на свим годинама студија у Републици тренутно пријављено 12.524 студента медицине.
Према његовим речима, Министарство здравља је раније већ било приморано да Министарству просвете предложи да настави са смањивањем броја студената на свим факултетима здравствене струке и да прекине са одобравањем волонтерских специјализација и субспецијализација.
Милосављевић је навео да је, према подацима за првих шест месеци ове године, редовним инспекцијским надзором било обухваћено укупно 1.911 здравствених установа, од тога 751 по пријавама грађана. Он је додао да су донета 453 решења о отклањању недостатака и 72 о забранама рада, као и поднето пет кривичних и седам прекршајних пријава.
Према његовим речима, Министарство здравља је учинило напор да, после више година неуређености, врати редовни стручни надзор, а предузима и мере у циљу унапређења квалитета рада у здравственим установама.
Министар је изјавио да су експерти Светске банке ове недеље у Београду обучавали тимове за стално унапређење квалитета, лиценцирање, акредитацију и формулисање Акционог плана у овој области, а критеријуми квалитета су већ ушли у уговоре са Фондом осигурања.
Милосављевић је додао да ће инсистирати на томе да Нацрт закона о коморама здравствених радника уђе у скупштинску процедуру до почетка октобра, јер је Лекарска комора једна од битних институција контроле квалитета рада. “Комора треба да јача одговорност, професионалност и морал, а о томе код нас десет година нико није говорио”, нагласио је министар.
Министар Милосављевић је данас истакао и да је рад служби хитне медицинске помоћи у Србији значајно унапређен, великим делом захваљујући помоћи норвешких пријатеља. Министар здравља је рекао да је у потпуности реновиран и опремљен простор ових служби, комплетиран њихов возни парк, набављена компјутерска опрема, телефонске и радио везе.
Према речима министра, спроведена је потребна стручна обука свих запослених који имају везе са хитном службом, а за лекаре и медицинско особље је набављена опрема по европским стандардима - од траума торби и докторских торби до ЕКГ апарата и дефибрилатора.
Како је рекао је шеф београдске канцеларије Црвеног крста Норвешке Питер Мајер, пројекат је донео промене у систему рада, пре свега у брзини реаговања кад људи окрену телефонски број 94 и у понашању према болеснима и повређенима.
Милосављевић је на данашњем радном доручку с новинарима најавио да ће оштро реаговати поводом набавке магнетне резонанце најновије генерације, чије је свечано пуштање у рад најављено за понедељак у Заводу за здравствену заштиту радника ЖТП “Београд”. Милосављевић је истакао да Завод има “потпуно нереалне амбиције” и да купује изузетно скуп дијагностички апарат, најсавременији у овом делу Европе, у тренутку када Министарство улаже напоре да набави основну опрему за здравствене установе у Србији.
Он је оценио да куповина магнетне резонанце није хитна и приоритетна, нити је Завод, као кућа која треба да се бави примарном здравственом заштитом, на нивоу који је потребан за обављање дијагностике помоћу апарата чија је снага “три Тесле”.
Према његовим речима, поставља се питање да ли ће Министарство здравља убудуће учествовати у финансирању рада запослених у Заводу, који се не налази у мрежи установа Министарства здравља и чији је оснивач ЖТП Београд.
Министар здравља истакао је и да се енергично противи отварању новог медицинског факултета, јер би тиме били угрожени политика планирања и развоја кадрова у здравственом систему.
Поводом оснивања првог приватног медицинског факултета у Србији, који је већ примио студенте и изабрао наставнике, Милосављевић је нагласио да ће инсистирати на томе да се поштује стратегија планирања кадрова у здравству. Он је навео да, према последњим проценама, читавој Србији није потребно више од 500 студената медицине годишње, и додао да је прошле године дипломирало 1.129 лекара, док је на свим годинама студија у Републици тренутно пријављено 12.524 студента медицине.
Према његовим речима, Министарство здравља је раније већ било приморано да Министарству просвете предложи да настави са смањивањем броја студената на свим факултетима здравствене струке и да прекине са одобравањем волонтерских специјализација и субспецијализација.
-
Београд, 8. мај 2024.Потписан протокол о набавци девет кинеских електромоторних...
-
Београд, 7. мај 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешки приоритет Србије
-
Београд, 7. мај 2024.Формализована одлука о учешћу JICA у изградњи РХЕ Бистрица
-
Београд, 7. мај 2024.Мартиновић преузео дужност министра пољопривреде, шумарства и...
-
Београд, 7. мај 2024.Селаковић преузео дужност министра културе
-
Београд, 7. мај 2024.Мартиновић предао дужност министра државне управе и локалне...
-
Београд, 7. мај 2024.Обављена примопредаја дужности министра одбране
-
Београд, 7. мај 2024.Извршена примопредаја дужности између Кисић и Ђурђевић...
-
Београд, 7. мај 2024.Дачић преузео дужност министра унутрашњих послова
-
Београд, 7. мај 2024.Председник Кине данас и сутра у званичној посети Србији