П:
О:
Читај ми
Западном Балкану потребна помоћ ЕУ за превазилажење кризе
Београд,
17. март 2009.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је да Србија позива ЕУ да помогне државама западног Балкана у ублажавању социјалних последица економске кризе и смањењу ризика од прилива нових миграната у западну Европу.
Аутор:
Фонет<br>(архивски снимак)
Ђелић је у интервјуу за "Фајненшел тајмс" нагласио да власти у Београду траже од ЕУ, Светске банке и других потенцијалних међународних донатора да са милијарду и 300 милиона долара допринесу економским и социјалним програмима у Србији, укључујући помоћ за Роме и помоћ за повратак у домовину незапослених радника миграната у западној Европи.
Он је навео да није довољно подржавати државе чланице Уније већ да такође треба помагати и државама западног Балкана које нису чланице ЕУ, јер су оне будуће чланице и већ су економски интегрисане у Унију.
Према његовим речима, у Србији, на пример, банке са седиштима у земљама ЕУ контролишу чак 85 одсто банкарског сектора, а 75 одсто страних директних инвестиција долази из компанија са седиштем у Унији.
Потпредседник Владе истакао је да се власти у Београду надају да ће обезбедити средства из ЕУ и других извора за нови стенд-бај аранжман у висини од 1,5 до две милијарде долара, о којем се управо преговара с делегацијом ММФ-а.
Ђелић је објаснио да би тај кредит обухватио и постојећи зајам од 520 милиона долара из јануара, који се сада због наглог погоршања економске ситуације сматра недовољним.
Он је истакао да Србија такође жели учешће у делу Плана за помоћ банкарском сектору, који су у фебруару најавиле Европска банка за реконструкцију, Светска банка и Европска инвестициона банка и чија је вредност 24,5 милијарди долара.
Потпредседник Владе оценио је да се ове године у Србији може очекивати смањење бруто домаћег производа на један одсто, са 3,5 одсто који су прогнозирани 2008. године.
Ђелић је указао на то да је Влада Србије спремна да смањи буџетску потрошњу и обезбеди додатне приходе од приватизације, али и додао да то оставља мањак од приближно два одсто бруто друштвеног производа, због чега је Србији потребна помоћ донатора.
Он је истакао да ће, упркос кризи, економске реформе у нашој земљи бити настављене.
Он је навео да није довољно подржавати државе чланице Уније већ да такође треба помагати и државама западног Балкана које нису чланице ЕУ, јер су оне будуће чланице и већ су економски интегрисане у Унију.
Према његовим речима, у Србији, на пример, банке са седиштима у земљама ЕУ контролишу чак 85 одсто банкарског сектора, а 75 одсто страних директних инвестиција долази из компанија са седиштем у Унији.
Потпредседник Владе истакао је да се власти у Београду надају да ће обезбедити средства из ЕУ и других извора за нови стенд-бај аранжман у висини од 1,5 до две милијарде долара, о којем се управо преговара с делегацијом ММФ-а.
Ђелић је објаснио да би тај кредит обухватио и постојећи зајам од 520 милиона долара из јануара, који се сада због наглог погоршања економске ситуације сматра недовољним.
Он је истакао да Србија такође жели учешће у делу Плана за помоћ банкарском сектору, који су у фебруару најавиле Европска банка за реконструкцију, Светска банка и Европска инвестициона банка и чија је вредност 24,5 милијарди долара.
Потпредседник Владе оценио је да се ове године у Србији може очекивати смањење бруто домаћег производа на један одсто, са 3,5 одсто који су прогнозирани 2008. године.
Ђелић је указао на то да је Влада Србије спремна да смањи буџетску потрошњу и обезбеди додатне приходе од приватизације, али и додао да то оставља мањак од приближно два одсто бруто друштвеног производа, због чега је Србији потребна помоћ донатора.
Он је истакао да ће, упркос кризи, економске реформе у нашој земљи бити настављене.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи