П:
О:
Читај ми
Држава редовно измирује све своје обавезе
Београд,
13. март 2009.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" да Влада настоји да обезбеди бар минимални привредни раст и да гарантује да у Србији због економске кризе нико неће бити гладан, као и да ће заштитити, пре свега, најрањивије категорије грађана.
Званични сајт Владе преноси овај разговор у целини.
Економска криза:
– Гарантујемо да у овој земљи, због кризе, нико неће бити гладан и да ћемо заштитити, пре свега, оне најрањивије. Не желим да дајем лажне наде, али ни да плашим народ. Биће тешко и грађанима и држави, теже него што се пре само неколико месеци могло и претпоставити. Нереално је очекивати да нам ове године буде боље него у 2008, али настојимо да обезбедимо бар минимални привредни раст, живот као прошлогодишњи, да не уђемо у рецесију, бар не у ону дубоку.
Да ли Србији прети банкрот:
– Србија није пред банкротом. Буџетски приходи јесу нешто мањи од планираних, дошло је до застоја у приливу страног капитала, али држава своје обавезе редовно измирује и строго води рачуна о онима које долазе, предузимајући све мере да превазиђе проблеме са којима се суочава. Али разумем и економисте који с правом упозоравају на озбиљност и тежину проблема, на дубину кризе која се пре шест-седам месеци није могла ни наслутити, на специфичност ситуације која захтева и специфичне мере, чега би требало да буду свесне и требало би то да разумеју све интересне групе.
Пакет социјалних мера:
- Тај пакет није коначан, за сада је на нивоу идеја, са низом различитих опција и различитих предлога које је иницијално припремило Министарство рада и социјалне политике као основу за разговоре са послодавцима и синдикатима. Очекујем да ћу почетком следеће недеље бити и формално упознат са предлогом који је претходно разматран са социјалним партнерима.
Предлог о скраћењу радне недеље:
- Није проблем што би радна недеља била скраћена на четири дана, него је питање ко ће то да плати.
Изјава министра финансија да не искључује могућност да то иде на терет буџета:
– Тачније, она је рекла да ће моћи да плати, ако неком другом одузме. Држава нема тих пара, као што није логично да послодавци радницима дају исте плате за мање времена проведеног на раду, што би практично значило да их више плаћају по сату. Идеја је била да се, као у другим земљама, скрати радно време, али уз одређено смањење накнада, да се смање трошкови, да би се тај новац преусмерио у очување радних места и да се не би отпуштали радници.
Преговори са ММФ-ом:
– Наша платформа се заснива на повећању дефицита и смањењу издатака, пре на већем дефициту него на смањеним трошковима јер у условима кризе није лако ићи на смањивање буџетских расхода, поготово не у неким осетљивим деловима, као што су плате и пензије, социјална давања и инвестиције. Умањимо ли социјална давања, кризу бисмо решавали на терет најрањивијих слојева становништва, а ако се одрекнемо планираних инвестиција, потенцијално умањујемо тражњу која генерише нова радна места и раст бруто домаћег производа.
Било би лоше одустати од тих инвестиција јер у данима кризе управо оне обезбеђују додатна радна места. Друго је питање колико смо ми до сада ефикасно користили та средства. Пре неки дан смо интензивирали активности на изради пројектне документације и експропријацији за Коридор 10 како бисмо могли да распишемо тендере, да бисмо у јуну кренули са радовима на северном делу и ове године завршили укупно 30–40 километара аутопутева.
Шта је у преговорима за Србију прихватљиво и шта ако то не буде истовремено прихватљиво и за ММФ:
– То је питање баланса. Колико ћемо смањити издатке и које, а колико увећати дефицит – то ће бити главна тачка преговора са ММФ-ом. Заједно ћемо проверити сваку ставку и видети шта је најсмисленије урадити. Моја процена је да ће ти разговори бити тешки, као што је то увек са ММФ-ом. Овога пута, можда, нешто лакши, пошто је и њима јасно да ми сада нисмо изоловано острво, да се и друге земље суочавају и то са много већим проблемима. Верујем да ће бити спремнији на то да свако од ових питања буде размотрено са становишта реалних могућности. Све цифре ћемо ставити на сто како бисмо заједнички нашли одрживо решење.
О којим цифрама је реч:
– Прорачуни се управо завршавају, али начелно размишљамо о томе како да обезбедимо 1,2 милијарде евра, колико отприлике износе збир очекиваног двоструког дефицита (планираног и додатног) и обавеза за отплату постојећих кредита који доспевају у овој години.
Како ћете попунити продубљену буџетску рупу и из којих извора:
– У овом тренутку имамо покривених приближно 750–770 милиона и недостаје нам око 400–450 милиона евра, колико и тражимо од ЕУ. Али на то не смемо да се ослонимо, не смемо да зависимо од процедуре, па ћемо наћи додатне изворе. Рецимо, комерцијалним задуживањем, с тим што би смо тај дуг евентуално рефинансирали када добијемо средства за буџетску подршку од ЕУ или других међународних кредитора.
Могућност повећања ПДВ-а:
– Та могућност се не разматра.
Проширење програма кредитне подршке привреди још једним кругом зајмова за ликвидност:
– Први пакет краткорочних мера, судећи по тражњи за кредитима, показао се као пун погодак. Истина, још је рано да се говори о ефектима, видећемо за месец дана како ће то и практично да функционише, за шта се троши тај новац. Међутим, сада постоје индиције да би криза могла да потраје и неколико година, а ако се за месец-два испостави да је то реалност, ми ћемо морати стратешки да припремимо нашу привреду на дуготрајнију кризу од неколико година.
Решавање проблема неликвидности и нараслих неизмирених обавеза привреде:
– Разматра се могућност конверзије потраживања државе од привреде (по основу неплаћених обавеза) у пет, десет или двадесет процената државног капитала у тим фирмама, али са одговарајућом излазном стратегијом: да кад прође криза, за две-три године, држава свој удео прода већинском власнику или некоме на тржишту. Слично се сада ради на Западу, с тим што они дају кеш, али ми то радимо без утицаја на буџет – конвертујемо старе, али не и текуће обавезе. Ради се и на моделу евентуалне мултилатералне компензације на два-три нивоа, између државе и јавних предузећа, јавних предузећа и остатка привреде...
Предлог да се Влада обрати страним кредиторима за репрограм обавеза приватних компанија:
– То није лоша идеја. Апел не кошта и ми ту ништа не можемо да изгубимо. Напротив. То би било корисно и за привреду, али и за државу, јер би био смањен одлив девиза, што би значило додатни импулс одржању стабилног курса.
Случај Миладина Ковачевића:
– Сви који су критиковали Владу због одлуке да се договори са Америком после проблема насталих бекством Миладина Ковачевића у суштини су се залагали за то да односи између наше две земље остану нерашчишћени. Због онога што се десило већ трпимо далекосежне економске, политичке и све друге последице. Не видим у чему је проблем то што смо разговоре са Американцима прогласили државном тајном. Кад се преговара с неким, мора постојати платформа и, наравно, она се не представља јавности док преговори не буду завршени.
Да ли се Влада нашла у незгодној ситуацији након што је процурила информација о тим преговорима:
– То нисам доживео као незгодну ситуацију по Владу. Чињеница је да је наш држављанин на територији стране земље претукао држављанина те земље, да је на основу тога покренут поступак, да је наш држављанин практично побегао из те земље уз помоћ наших државних службеника и чињеница је да је реч о најмоћнијој земљи на свету. Ми смо могли да бирамо: или да ништа не радимо на побољшању односа са Америком, да оставимо све тако како јесте, или да покушамо да проблем разрешимо. Покренули смо и дисциплинске и судске поступке против наших службеника. Настојимо да проблем у потпуности решимо и он ће бити решен.
Проблем јесте што је неко изнео ту информацију, свесно или, можда, нехотично. Влада се не бави истрагама, постоје државни органи, а о томе докле је стигла истрага не могу да говорим детаљније. У сваком случају једна добра идеја Владе, како да се реши проблем, доведена је у питање.
Ако се утврди да је неко од министара одао тајну да ли сте спремни да га смените:
– Спреман сам да се то питање рашчисти до краја.
Докле се стигло у разговорима са САД:
– Очекујем да успешно окончамо овај посао. То ће елиминисати препреку у побољшању односа са највећом силом на свету, што ће нам бити од помоћи и у европским интеграцијама.
Предстојећа посета председника Владе Хрватске Србији:
– Темељ политичке сигурности су добри односи у региону. И Србија и Хрватска имају заједничку европску будућност. Иако сматрамо да је хрватско признање нелегалне независности Косова и Метохије погрешан потез, верујем да ћемо премијер Хрватске Иво Санадер и ја, током сусрета који наредних дана треба да уследи у Београду, направити озбиљан помак у решавању низа важних питања као што су повратак избеглица, имовине, проблем несталих, заштита националних мањина, као и привредна сарадња.
Да ли се Владин економски тим залаже за фиксни курс динара:
– Не. Ми се, што је и захтев привреде, залажемо за стабилан курс, без великих осцилација, како је договорено са ММФ-ом. Фиксни курс би подразумевао постојање такозваног монетарног одбора (као у Бугарској или БиХ и још неким земљама) или неформално, без одбора, али уз спремност Народне банке да брани курс до последњег цента. Али, то није наша стратегија.
Значи ли то да нема суштинског неслагања између гувернера и премијера:
– Кад је реч о курсу, нема. Међутим, гувернер сматра да Влада мора да води чвршћу фискалну политику, укључујући и смањење плата и пензија. Економски гледано, то би било и боље и лагодније. Кад бисмо смањили плате, имали бисмо суфицит. Али плате нису само цифре које се превлаче из једне табеле у другу. Иза њих стоје живи људи и ми покушавамо да избалансирамо између економских могућности и потребе да тим људима помогнемо да што безболније прођу кроз кризу. Влада о томе, за разлику од гувернера, мора да размишља.
Економска криза:
– Гарантујемо да у овој земљи, због кризе, нико неће бити гладан и да ћемо заштитити, пре свега, оне најрањивије. Не желим да дајем лажне наде, али ни да плашим народ. Биће тешко и грађанима и држави, теже него што се пре само неколико месеци могло и претпоставити. Нереално је очекивати да нам ове године буде боље него у 2008, али настојимо да обезбедимо бар минимални привредни раст, живот као прошлогодишњи, да не уђемо у рецесију, бар не у ону дубоку.
Да ли Србији прети банкрот:
– Србија није пред банкротом. Буџетски приходи јесу нешто мањи од планираних, дошло је до застоја у приливу страног капитала, али држава своје обавезе редовно измирује и строго води рачуна о онима које долазе, предузимајући све мере да превазиђе проблеме са којима се суочава. Али разумем и економисте који с правом упозоравају на озбиљност и тежину проблема, на дубину кризе која се пре шест-седам месеци није могла ни наслутити, на специфичност ситуације која захтева и специфичне мере, чега би требало да буду свесне и требало би то да разумеју све интересне групе.
Пакет социјалних мера:
- Тај пакет није коначан, за сада је на нивоу идеја, са низом различитих опција и различитих предлога које је иницијално припремило Министарство рада и социјалне политике као основу за разговоре са послодавцима и синдикатима. Очекујем да ћу почетком следеће недеље бити и формално упознат са предлогом који је претходно разматран са социјалним партнерима.
Предлог о скраћењу радне недеље:
- Није проблем што би радна недеља била скраћена на четири дана, него је питање ко ће то да плати.
Изјава министра финансија да не искључује могућност да то иде на терет буџета:
– Тачније, она је рекла да ће моћи да плати, ако неком другом одузме. Држава нема тих пара, као што није логично да послодавци радницима дају исте плате за мање времена проведеног на раду, што би практично значило да их више плаћају по сату. Идеја је била да се, као у другим земљама, скрати радно време, али уз одређено смањење накнада, да се смање трошкови, да би се тај новац преусмерио у очување радних места и да се не би отпуштали радници.
Преговори са ММФ-ом:
– Наша платформа се заснива на повећању дефицита и смањењу издатака, пре на већем дефициту него на смањеним трошковима јер у условима кризе није лако ићи на смањивање буџетских расхода, поготово не у неким осетљивим деловима, као што су плате и пензије, социјална давања и инвестиције. Умањимо ли социјална давања, кризу бисмо решавали на терет најрањивијих слојева становништва, а ако се одрекнемо планираних инвестиција, потенцијално умањујемо тражњу која генерише нова радна места и раст бруто домаћег производа.
Било би лоше одустати од тих инвестиција јер у данима кризе управо оне обезбеђују додатна радна места. Друго је питање колико смо ми до сада ефикасно користили та средства. Пре неки дан смо интензивирали активности на изради пројектне документације и експропријацији за Коридор 10 како бисмо могли да распишемо тендере, да бисмо у јуну кренули са радовима на северном делу и ове године завршили укупно 30–40 километара аутопутева.
Шта је у преговорима за Србију прихватљиво и шта ако то не буде истовремено прихватљиво и за ММФ:
– То је питање баланса. Колико ћемо смањити издатке и које, а колико увећати дефицит – то ће бити главна тачка преговора са ММФ-ом. Заједно ћемо проверити сваку ставку и видети шта је најсмисленије урадити. Моја процена је да ће ти разговори бити тешки, као што је то увек са ММФ-ом. Овога пута, можда, нешто лакши, пошто је и њима јасно да ми сада нисмо изоловано острво, да се и друге земље суочавају и то са много већим проблемима. Верујем да ће бити спремнији на то да свако од ових питања буде размотрено са становишта реалних могућности. Све цифре ћемо ставити на сто како бисмо заједнички нашли одрживо решење.
О којим цифрама је реч:
– Прорачуни се управо завршавају, али начелно размишљамо о томе како да обезбедимо 1,2 милијарде евра, колико отприлике износе збир очекиваног двоструког дефицита (планираног и додатног) и обавеза за отплату постојећих кредита који доспевају у овој години.
Како ћете попунити продубљену буџетску рупу и из којих извора:
– У овом тренутку имамо покривених приближно 750–770 милиона и недостаје нам око 400–450 милиона евра, колико и тражимо од ЕУ. Али на то не смемо да се ослонимо, не смемо да зависимо од процедуре, па ћемо наћи додатне изворе. Рецимо, комерцијалним задуживањем, с тим што би смо тај дуг евентуално рефинансирали када добијемо средства за буџетску подршку од ЕУ или других међународних кредитора.
Могућност повећања ПДВ-а:
– Та могућност се не разматра.
Проширење програма кредитне подршке привреди још једним кругом зајмова за ликвидност:
– Први пакет краткорочних мера, судећи по тражњи за кредитима, показао се као пун погодак. Истина, још је рано да се говори о ефектима, видећемо за месец дана како ће то и практично да функционише, за шта се троши тај новац. Међутим, сада постоје индиције да би криза могла да потраје и неколико година, а ако се за месец-два испостави да је то реалност, ми ћемо морати стратешки да припремимо нашу привреду на дуготрајнију кризу од неколико година.
Решавање проблема неликвидности и нараслих неизмирених обавеза привреде:
– Разматра се могућност конверзије потраживања државе од привреде (по основу неплаћених обавеза) у пет, десет или двадесет процената државног капитала у тим фирмама, али са одговарајућом излазном стратегијом: да кад прође криза, за две-три године, држава свој удео прода већинском власнику или некоме на тржишту. Слично се сада ради на Западу, с тим што они дају кеш, али ми то радимо без утицаја на буџет – конвертујемо старе, али не и текуће обавезе. Ради се и на моделу евентуалне мултилатералне компензације на два-три нивоа, између државе и јавних предузећа, јавних предузећа и остатка привреде...
Предлог да се Влада обрати страним кредиторима за репрограм обавеза приватних компанија:
– То није лоша идеја. Апел не кошта и ми ту ништа не можемо да изгубимо. Напротив. То би било корисно и за привреду, али и за државу, јер би био смањен одлив девиза, што би значило додатни импулс одржању стабилног курса.
Случај Миладина Ковачевића:
– Сви који су критиковали Владу због одлуке да се договори са Америком после проблема насталих бекством Миладина Ковачевића у суштини су се залагали за то да односи између наше две земље остану нерашчишћени. Због онога што се десило већ трпимо далекосежне економске, политичке и све друге последице. Не видим у чему је проблем то што смо разговоре са Американцима прогласили државном тајном. Кад се преговара с неким, мора постојати платформа и, наравно, она се не представља јавности док преговори не буду завршени.
Да ли се Влада нашла у незгодној ситуацији након што је процурила информација о тим преговорима:
– То нисам доживео као незгодну ситуацију по Владу. Чињеница је да је наш држављанин на територији стране земље претукао држављанина те земље, да је на основу тога покренут поступак, да је наш држављанин практично побегао из те земље уз помоћ наших државних службеника и чињеница је да је реч о најмоћнијој земљи на свету. Ми смо могли да бирамо: или да ништа не радимо на побољшању односа са Америком, да оставимо све тако како јесте, или да покушамо да проблем разрешимо. Покренули смо и дисциплинске и судске поступке против наших службеника. Настојимо да проблем у потпуности решимо и он ће бити решен.
Проблем јесте што је неко изнео ту информацију, свесно или, можда, нехотично. Влада се не бави истрагама, постоје државни органи, а о томе докле је стигла истрага не могу да говорим детаљније. У сваком случају једна добра идеја Владе, како да се реши проблем, доведена је у питање.
Ако се утврди да је неко од министара одао тајну да ли сте спремни да га смените:
– Спреман сам да се то питање рашчисти до краја.
Докле се стигло у разговорима са САД:
– Очекујем да успешно окончамо овај посао. То ће елиминисати препреку у побољшању односа са највећом силом на свету, што ће нам бити од помоћи и у европским интеграцијама.
Предстојећа посета председника Владе Хрватске Србији:
– Темељ политичке сигурности су добри односи у региону. И Србија и Хрватска имају заједничку европску будућност. Иако сматрамо да је хрватско признање нелегалне независности Косова и Метохије погрешан потез, верујем да ћемо премијер Хрватске Иво Санадер и ја, током сусрета који наредних дана треба да уследи у Београду, направити озбиљан помак у решавању низа важних питања као што су повратак избеглица, имовине, проблем несталих, заштита националних мањина, као и привредна сарадња.
Да ли се Владин економски тим залаже за фиксни курс динара:
– Не. Ми се, што је и захтев привреде, залажемо за стабилан курс, без великих осцилација, како је договорено са ММФ-ом. Фиксни курс би подразумевао постојање такозваног монетарног одбора (као у Бугарској или БиХ и још неким земљама) или неформално, без одбора, али уз спремност Народне банке да брани курс до последњег цента. Али, то није наша стратегија.
Значи ли то да нема суштинског неслагања између гувернера и премијера:
– Кад је реч о курсу, нема. Међутим, гувернер сматра да Влада мора да води чвршћу фискалну политику, укључујући и смањење плата и пензија. Економски гледано, то би било и боље и лагодније. Кад бисмо смањили плате, имали бисмо суфицит. Али плате нису само цифре које се превлаче из једне табеле у другу. Иза њих стоје живи људи и ми покушавамо да избалансирамо између економских могућности и потребе да тим људима помогнемо да што безболније прођу кроз кризу. Влада о томе, за разлику од гувернера, мора да размишља.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи