П:
О:
Читај ми
Сарадња са Хагом мора бити двострана
Београд,
2. септембар 2004.
Министар правде у Влади Републике Србије Зоран Стојковић изјавио је у интервјуу за агенцију Танјуг да је наша земља опредељена за сарадњу са Хашким трибуналом, али и објаснио да она подразумева "мало више" од изручења оптужених, и обухвата и сведочења и достављање докумената, не само хашком тужилаштву, већ и странкама у поступцима.
Зоран Стојковић
Стојковић је приликом посете националној новинској агенцији нагласио да "имамо законску обавезу сарадње са Трибуналом, која мора да буде двострана, при чему је нашим грађанима који се добровољно предају држава дужна да пружи сву помоћ".
Министар је указао на то да све земље пружају такву помоћ - ни хрватски, ни босански грађани не осећају се одбаченим, док код нас влада уверење да је сарадња терет држави, а оптужени се осећају одбаченима.
Стојковић сматра да према Трибуналу није вођена активна политика, па наша земља није у ситуацији у каквој је Хрватска, чији се грађани добровољно предају јер знају да имају гаранције државе и Хаг их пушта да се бране са слободе, а Хрватској уступа и одређене хашке предмете.
Према његовим речима, суђење пред домаћим судом за ратне злочине почињене на пољопривредном добру "Овчара" у новембру 1991. године је нека врста теста, од којег зависи да ли ће нам Хашки трибунал уступити неке предмете.
"Постоји могућност и да нам један број подигнутих оптужница буде уступљен, што је већ учињено са једним предметом", нагласио је министар и објаснио да одлуком Уједињених нација донетом у мају ове године, хашке оптужнице могу да буду подигнуте до краја године само уз одобрење суда.
Стојковић је истакао да морамо бити спремни и показати да имамо ваљане законе и судије да судимо, и додао да треба омогућити прибављање доказа код других судова и у иностранству, који би били коришћени пред нашим судовима.
Министар је навео да у случају председника бивше Републике Српске Крајине Горана Хаџића "не може да стоји" да су полиција или суд погрешили, и подсетио на то да је тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте тврдила да је 13. јула изјутра Хаџић напустио своју кућу у Новом Саду.
"Запечаћена оптужница достављена је Окружном суду у Београду тог дана око 16 часова. Пошто је истекло радно време, она је предата сутрадан истражном судији за ратне злочине, када се тек видело ко је у питању", поновио је Стојковић и објаснио да је истражни судија 14. јула одмах упутио налог полицији да омогући Хаџићев приступ суду.
Поводом тужби наших грађана пред Судом за људска права у Стразбуру, министар је рекао да је с Министарством правде Црне Горе постигнут договор о отварању канцеларије државног агента у том граду, и да није било проблема око тога ко ће бити државни агент.
Он је упозорио на то да ћемо, уколико немамо државног агента, доћи у ситуацију да нам суде без учешћа наше државе, што би било опасно за нас, и додао да ће уредбом бити регулисано оснивање те канцеларије, о чему ће мишљење дати Савет министара Србије и Црне Горе.
Стојковић је навео и да је с Министарством правде Црне Горе договорено да ће, ако се црногорски држављанин обрати суду у Стразбуру, штету платити Црна Гора, а за српске држављане Србија.
У Стразбуру је поднето приближно 500 тужби против наше државе, рекао је Стојковић, и изразио очекивање да ће неки предмети бити враћени домаћем правосуђу, с обзиром на то да сада имамо Суд државне заједнице, јер је правило да морају да буду искоришћена сва правна средства у земљи пре обраћања суду у Стразбуру.
Министар је, када је реч о предметима војног суда, указао на то да при Окружном суду у Београду треба формирати веће за те предмете, док би о блажим кривичним делима (до три године затвора) требало да одлучују војни дисциплински органи.
Стојковић је подсетио на то да је Скупштина Србије усвојила 13 закона кључних за ефикаснији рад судова и да треба да усвоји још девет, и нагласио да су сви закони у складу са европским стандардима.
Он је најавио да ће Кривични законик предвидети и командну одговорност и институт заштићеног сведока, и додао да је "стигла добра примедба" за кривично дело командне одговорности, укључујући прецизирање нехата, за који је казна блага (једна до три године).
Према његовим речима, посебним законом биће одређене мере заштите сведока, тачније ко може да буде сведок, који орган даје тај статус, које су његове обавезе, шта су обавезе државе према њему, као и начин чувања сведока.
Сви закони су упућени на експертску анализу у Савет Европе, рекао је министар и истакао да су о њима дата позитивна мишљења и да се за неколико дана очекује и писани одговор.
Стојковић је навео да се ради на изменама Закона о кривичном поступку, како би европски стандарди били примењени и у тој области, као и Закона о извршењу кривичних санкција, Закона о извршењу и Закона о парничном поступку.
Новим Законом о малолетницима први пут ћемо имати закон о малолетничком криминалитету у складу са европским стандардима, нагласио је министар, али је упозорио на то да би проблем могао да се појави код извршења казни у складу са европским стандардима, због лоших материјалних могућности.
Он је навео да је урађен и Нацрт закона о ДНК, где се морала наћи "права мера" како задовољити општи интерес, а избећи то да се "дубоко задире" у сферу приватности грађана.
Стојковић је рекао да треба прерадити део Закона о облигацијама који регулише уговоре, јер се поставља питање да ли сви уговори треба да буду у том пропису, као што је уговор о поклону, који би можда требало да буде у наследном праву.
Министар је изнео и примедбу на одредбу Нацрта закона о адвокатури, која се односи на адвокатске тарифе и којом се предвиђа да држава не може да се меша у одређивање висине адвокатске тарифе, мада се службене одбране плаћају из буџета.
Министар је указао на то да све земље пружају такву помоћ - ни хрватски, ни босански грађани не осећају се одбаченим, док код нас влада уверење да је сарадња терет држави, а оптужени се осећају одбаченима.
Стојковић сматра да према Трибуналу није вођена активна политика, па наша земља није у ситуацији у каквој је Хрватска, чији се грађани добровољно предају јер знају да имају гаранције државе и Хаг их пушта да се бране са слободе, а Хрватској уступа и одређене хашке предмете.
Према његовим речима, суђење пред домаћим судом за ратне злочине почињене на пољопривредном добру "Овчара" у новембру 1991. године је нека врста теста, од којег зависи да ли ће нам Хашки трибунал уступити неке предмете.
"Постоји могућност и да нам један број подигнутих оптужница буде уступљен, што је већ учињено са једним предметом", нагласио је министар и објаснио да одлуком Уједињених нација донетом у мају ове године, хашке оптужнице могу да буду подигнуте до краја године само уз одобрење суда.
Стојковић је истакао да морамо бити спремни и показати да имамо ваљане законе и судије да судимо, и додао да треба омогућити прибављање доказа код других судова и у иностранству, који би били коришћени пред нашим судовима.
Министар је навео да у случају председника бивше Републике Српске Крајине Горана Хаџића "не може да стоји" да су полиција или суд погрешили, и подсетио на то да је тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте тврдила да је 13. јула изјутра Хаџић напустио своју кућу у Новом Саду.
"Запечаћена оптужница достављена је Окружном суду у Београду тог дана око 16 часова. Пошто је истекло радно време, она је предата сутрадан истражном судији за ратне злочине, када се тек видело ко је у питању", поновио је Стојковић и објаснио да је истражни судија 14. јула одмах упутио налог полицији да омогући Хаџићев приступ суду.
Поводом тужби наших грађана пред Судом за људска права у Стразбуру, министар је рекао да је с Министарством правде Црне Горе постигнут договор о отварању канцеларије државног агента у том граду, и да није било проблема око тога ко ће бити државни агент.
Он је упозорио на то да ћемо, уколико немамо државног агента, доћи у ситуацију да нам суде без учешћа наше државе, што би било опасно за нас, и додао да ће уредбом бити регулисано оснивање те канцеларије, о чему ће мишљење дати Савет министара Србије и Црне Горе.
Стојковић је навео и да је с Министарством правде Црне Горе договорено да ће, ако се црногорски држављанин обрати суду у Стразбуру, штету платити Црна Гора, а за српске држављане Србија.
У Стразбуру је поднето приближно 500 тужби против наше државе, рекао је Стојковић, и изразио очекивање да ће неки предмети бити враћени домаћем правосуђу, с обзиром на то да сада имамо Суд државне заједнице, јер је правило да морају да буду искоришћена сва правна средства у земљи пре обраћања суду у Стразбуру.
Министар је, када је реч о предметима војног суда, указао на то да при Окружном суду у Београду треба формирати веће за те предмете, док би о блажим кривичним делима (до три године затвора) требало да одлучују војни дисциплински органи.
Стојковић је подсетио на то да је Скупштина Србије усвојила 13 закона кључних за ефикаснији рад судова и да треба да усвоји још девет, и нагласио да су сви закони у складу са европским стандардима.
Он је најавио да ће Кривични законик предвидети и командну одговорност и институт заштићеног сведока, и додао да је "стигла добра примедба" за кривично дело командне одговорности, укључујући прецизирање нехата, за који је казна блага (једна до три године).
Према његовим речима, посебним законом биће одређене мере заштите сведока, тачније ко може да буде сведок, који орган даје тај статус, које су његове обавезе, шта су обавезе државе према њему, као и начин чувања сведока.
Сви закони су упућени на експертску анализу у Савет Европе, рекао је министар и истакао да су о њима дата позитивна мишљења и да се за неколико дана очекује и писани одговор.
Стојковић је навео да се ради на изменама Закона о кривичном поступку, како би европски стандарди били примењени и у тој области, као и Закона о извршењу кривичних санкција, Закона о извршењу и Закона о парничном поступку.
Новим Законом о малолетницима први пут ћемо имати закон о малолетничком криминалитету у складу са европским стандардима, нагласио је министар, али је упозорио на то да би проблем могао да се појави код извршења казни у складу са европским стандардима, због лоших материјалних могућности.
Он је навео да је урађен и Нацрт закона о ДНК, где се морала наћи "права мера" како задовољити општи интерес, а избећи то да се "дубоко задире" у сферу приватности грађана.
Стојковић је рекао да треба прерадити део Закона о облигацијама који регулише уговоре, јер се поставља питање да ли сви уговори треба да буду у том пропису, као што је уговор о поклону, који би можда требало да буде у наследном праву.
Министар је изнео и примедбу на одредбу Нацрта закона о адвокатури, која се односи на адвокатске тарифе и којом се предвиђа да држава не може да се меша у одређивање висине адвокатске тарифе, мада се службене одбране плаћају из буџета.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи