П:
О:
Читај ми
Ускоро нова управа у Народном позоришту
Београд,
7. март 2009.
Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић најавио је данас да ће за десетак дана бити позната нова управа у Народном позоришту, спремна да се носи са нагомиланим проблемима те институције.
Брадић је у интервјуу агенцији Танјуг, такође, рекао да је завршена и експертиза спорног депоа у који је требало да буду пренете збрике Народног музеја који је у реконструкцији, о чему ће обавестити Владу Србије и јавност.
Министар културе је додао и да ће оставку директора Београдске филхармоније проследити Влади Србије.
Осврћући се на ситуацију у Народном позоришту и Филхармонији, у којима су њихови директори Предраг Ејдус и Иван Тасовац поднели оставке, Брадић је рекао да сви морају бити свесни да су срећна времена у којима је држава једини извор прихода националних институција културе прошлост.
Истичући да се у националном театру, поред нагомиланих проблема радило и о управљачкој кризи, Брадић је рекао да Министарство културе, са представницима синдиката те куће, заједнички ради на њеном превазилажењу.
Управник и Управни одбор позоришта нису деловали у складу са Статутом и Правилником куће, нису уважавали обавезе у односу на доношење програма рада и достављање извештаја о реализацији планираних активности Министарству културе, навео је Брадић.
Указујући на добре примере функционисања појединих националних институција, Брадић је навео да Народна библиотека Србије сама остварује 50 одсто сопственог прихода продајом програма, донацијама и пружањем услуга другим институцијама, а Југословенска кинотека то чини са 30 процената.
Они, оценио је Брадић, могу бити добар показатељ како се национална институција успоставља на тржишту.
За разлику од њих Народно позориште је у прошлој години забележило само 6,7 посто сопственог прихода у односу на свој укупан буџет, истакао је Брадић, оценивши да је то, у поређењу са другим сродним кућама у региону, недовољно.
Сешћемо одмах и са новом управом разговарати, као што смо то чинили са сваком, јер нам је циљ добро Народно позориште које треба да буде узор и модел за друга српска позоришта, нагласио је министар културе.
Он сматра охрабрујућим то што међу запосленима у позоришту постоји свест да се иде ка његовој трансформацији.
Питање бројчаног стања је ствар о којој треба водити рачуна, треба заштити запослене и наћи механизме како да његова основна делатност буде мање оптерећена социјалним и другим питањима. Народно позориште не сме да се недовољно одговорном кадровском политиком претвара у установу социјалног збрињавања. Али с друге стране, поштујући достојанство и права запослених и уз сарадњу са Министарством за рад и социјалну политику сматрам да је могуће наћи одређена решења за оне који не могу да буду ангажовани на остваривању основне делатности у позоришту, рекао је Брадић.
Осврћући се на оставку Ивана Тасовца, министар културе је објаснио да је њој претходио састанак са директором Филхармоније поводом најављене оставке и да је Тасовац добио фер и отворену понуду за побољшање финансијског положаја Београдске филхармоније.
Ми смо му јасно предочили могућности унапређења статуса Београдске филхармоније. Ти предлози су се састојали у томе да се кроз програмску делатност Филхармоније, уз активности које Министарство културе посебно финансира, какве су "Србија у Србији" и "Србија у свету", тој кући дозначе средства која ће увећати постојећи буџет који је, поштујући захтеве које је доставила сама Филхармонија, усвојен легалном процедуром, објаснио је Брадић.
Тасовцу је, како је рекао Брадић, предложена и могућност да се договором са представницима града Београда дође до финансијске подршке, с обзиром да је реч о значајној институцији и за државу и за град.
Према Брадићевим речима, директор Филхармоније се определио за трећу могућност-оставку, и интензивирао притисак преко медија, на Владу Србије.
Мора бити јасно, а поготово у овом времену економске кризе, да ничији сопствени интерес не треба да буде изнад интереса културе, закључио је Брадић.
Оценивши да ће за најбоље пројекте увек бити средстава, Брадић је додао да су кризна времена уједно искушење и опасност, али и изазов и шанса.
Очекујем много промена у годинама пред нама и извесно је да ће се култура и уметност мењати и начини на који се користе, транспонују и трансформишу, закључио је Брадић.
Министар културе је додао и да ће оставку директора Београдске филхармоније проследити Влади Србије.
Осврћући се на ситуацију у Народном позоришту и Филхармонији, у којима су њихови директори Предраг Ејдус и Иван Тасовац поднели оставке, Брадић је рекао да сви морају бити свесни да су срећна времена у којима је држава једини извор прихода националних институција културе прошлост.
Истичући да се у националном театру, поред нагомиланих проблема радило и о управљачкој кризи, Брадић је рекао да Министарство културе, са представницима синдиката те куће, заједнички ради на њеном превазилажењу.
Управник и Управни одбор позоришта нису деловали у складу са Статутом и Правилником куће, нису уважавали обавезе у односу на доношење програма рада и достављање извештаја о реализацији планираних активности Министарству културе, навео је Брадић.
Указујући на добре примере функционисања појединих националних институција, Брадић је навео да Народна библиотека Србије сама остварује 50 одсто сопственог прихода продајом програма, донацијама и пружањем услуга другим институцијама, а Југословенска кинотека то чини са 30 процената.
Они, оценио је Брадић, могу бити добар показатељ како се национална институција успоставља на тржишту.
За разлику од њих Народно позориште је у прошлој години забележило само 6,7 посто сопственог прихода у односу на свој укупан буџет, истакао је Брадић, оценивши да је то, у поређењу са другим сродним кућама у региону, недовољно.
Сешћемо одмах и са новом управом разговарати, као што смо то чинили са сваком, јер нам је циљ добро Народно позориште које треба да буде узор и модел за друга српска позоришта, нагласио је министар културе.
Он сматра охрабрујућим то што међу запосленима у позоришту постоји свест да се иде ка његовој трансформацији.
Питање бројчаног стања је ствар о којој треба водити рачуна, треба заштити запослене и наћи механизме како да његова основна делатност буде мање оптерећена социјалним и другим питањима. Народно позориште не сме да се недовољно одговорном кадровском политиком претвара у установу социјалног збрињавања. Али с друге стране, поштујући достојанство и права запослених и уз сарадњу са Министарством за рад и социјалну политику сматрам да је могуће наћи одређена решења за оне који не могу да буду ангажовани на остваривању основне делатности у позоришту, рекао је Брадић.
Осврћући се на оставку Ивана Тасовца, министар културе је објаснио да је њој претходио састанак са директором Филхармоније поводом најављене оставке и да је Тасовац добио фер и отворену понуду за побољшање финансијског положаја Београдске филхармоније.
Ми смо му јасно предочили могућности унапређења статуса Београдске филхармоније. Ти предлози су се састојали у томе да се кроз програмску делатност Филхармоније, уз активности које Министарство културе посебно финансира, какве су "Србија у Србији" и "Србија у свету", тој кући дозначе средства која ће увећати постојећи буџет који је, поштујући захтеве које је доставила сама Филхармонија, усвојен легалном процедуром, објаснио је Брадић.
Тасовцу је, како је рекао Брадић, предложена и могућност да се договором са представницима града Београда дође до финансијске подршке, с обзиром да је реч о значајној институцији и за државу и за град.
Према Брадићевим речима, директор Филхармоније се определио за трећу могућност-оставку, и интензивирао притисак преко медија, на Владу Србије.
Мора бити јасно, а поготово у овом времену економске кризе, да ничији сопствени интерес не треба да буде изнад интереса културе, закључио је Брадић.
Оценивши да ће за најбоље пројекте увек бити средстава, Брадић је додао да су кризна времена уједно искушење и опасност, али и изазов и шанса.
Очекујем много промена у годинама пред нама и извесно је да ће се култура и уметност мењати и начини на који се користе, транспонују и трансформишу, закључио је Брадић.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи