П:
О:
Читај ми
Утврђивањем стандарда до квалитетније социјалне заштите
Београд,
2. март 2009.
Државни секретар Министарства рада и социјалне политике Владе Републике Србије Љиљана Лучић изјавила је данас да утврђивање стандарда квалитета и система акредитација услуга представља предуслов за развој система социјалне заштите.
Лучић је на Националној конференцији посвећеној акредитацији услуга за старе у Геронотолошком центру Београд подсетила на то да се ресорно министарство од 2002. године определило за развој отворених облика заштите старих, и додала да је због тога неопходно увести и систем провере квалитета тих услуга.
Министарство планира да средином године заврши прву верзију новог закона о социјалној заштити, навела је Лучић и указала на то да ће искуства провере квалитета и акредитације на пилот пројекту у Крагујевцу бити увршћена у тај правни акт.
Она је оценила и да без заокруженог регулаторног система нема повећања квалитета социјалних услуга.
Координатор јединице за мониторинг и евалуацију Лидија Козарчанин истакла је да је током годину дана контрола услуга и установа социјалне заштите Крагујевца изграђен квалитетан модел процеса акредитације, који корисницима гарантује одређени квалитет.
Акредитација представља акт који се додељује пружаоцу услуга а којим се услуга укључује у јавни систем понуде социјалне и здравствене заштите, објаснила је Козарчанин и додала да изграђени акредитациони модел представља интегрисан систем и контроле и оцењивања, који даје резултат који се може и нумерички изразити.
Координатор мрежа институција и служби за заштиту старих особа у Крагујевцу Весна Димитријевић прецизирала је да се од 2002. године систем социјалне заштите у том граду развијао кроз три интегрисане ванинституционалне услуге, а то су нега за старе, дневни боравци и клубови за старе.
Димитријевић је истакла да је приоритет социјалне заштите старих пружање услуга и помоћи у њиховим домовима, а као посебан успех пилот пројекта издвојила је његову одрживост.
Према њеним речима, у пројекат је укључено приближно 450 корисника, а службе ће наставити да унапређују услуге како би покриле читаву територију града.
Она је објаснила да екипу која обилази кориснике чине социјални радник, лекар, медицински техничар и геронто-домаћица, и додала да се на тај начин излази у сусрет свим потребама корисника.
Успех интегрисаних услуга може се најбоље сагледати кроз пораст броја корисника, којих је 2002. године у Крагујевцу било приближно 60, док их је крајем 2008. године било чак 450, закључила је Димитријевић.
Министарство планира да средином године заврши прву верзију новог закона о социјалној заштити, навела је Лучић и указала на то да ће искуства провере квалитета и акредитације на пилот пројекту у Крагујевцу бити увршћена у тај правни акт.
Она је оценила и да без заокруженог регулаторног система нема повећања квалитета социјалних услуга.
Координатор јединице за мониторинг и евалуацију Лидија Козарчанин истакла је да је током годину дана контрола услуга и установа социјалне заштите Крагујевца изграђен квалитетан модел процеса акредитације, који корисницима гарантује одређени квалитет.
Акредитација представља акт који се додељује пружаоцу услуга а којим се услуга укључује у јавни систем понуде социјалне и здравствене заштите, објаснила је Козарчанин и додала да изграђени акредитациони модел представља интегрисан систем и контроле и оцењивања, који даје резултат који се може и нумерички изразити.
Координатор мрежа институција и служби за заштиту старих особа у Крагујевцу Весна Димитријевић прецизирала је да се од 2002. године систем социјалне заштите у том граду развијао кроз три интегрисане ванинституционалне услуге, а то су нега за старе, дневни боравци и клубови за старе.
Димитријевић је истакла да је приоритет социјалне заштите старих пружање услуга и помоћи у њиховим домовима, а као посебан успех пилот пројекта издвојила је његову одрживост.
Према њеним речима, у пројекат је укључено приближно 450 корисника, а службе ће наставити да унапређују услуге како би покриле читаву територију града.
Она је објаснила да екипу која обилази кориснике чине социјални радник, лекар, медицински техничар и геронто-домаћица, и додала да се на тај начин излази у сусрет свим потребама корисника.
Успех интегрисаних услуга може се најбоље сагледати кроз пораст броја корисника, којих је 2002. године у Крагујевцу било приближно 60, док их је крајем 2008. године било чак 450, закључила је Димитријевић.
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...
-
Београд, 29. април 2024.Тематски кампови за Србе из иностранства у 17 локалних самоуправа
-
Београд/Темишвар, 27. април 2024.Наставак подршке Савезу Срба Румуније у очувању националног...
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...