П:
О:
Читај ми
Мањински језици у Србији нису угрожени
20. фебруар 2009.
Београд, 20. фебруар 2009 – Државни секретар Министарства за људска и мањинска права Владе Републике Србије Анико Мушкиња-Хајнрих изјавила је данас поводом обележавања 21. фебруара – Међународног дана матерњег језика, да језици националних мањина у Србији нису угрожени.
Она је на свечаности одржаној у Палати Владе Србије навела да тренутно не прети опасност ни за један од мањинских језика, да они нису угрожени и да држава преко ресорног министарства води рачуна о њима.
Према њеним речима, Србија је формирањем новог министарства – Министарства за људска и мањинска права, показала жељу да штити права националних мањина, укључујући и право на употребу језика.
Она је напоменула да то министарство први пут организује обележавање 21. фебруара и подсетила на то да у Србији живи приближно тридесет различитих етничких групација, које говоре исто толико језика.
Мушкиња-Хајнрих истакла је да је њима загарантована употреба свог језика и додала да бити толерантан значи живети са својим правима, а истовремено та права признати и сваком другом грађанину.
Она је предочила да то значи да људе не треба разликовати према вери, раси, полу, језику или другом, јер на свету нема још једне државе са толиким бројем различитих националности и са толико језика на тако малом простору, и нагласила да је у току поступак доношења закона о националним саветима националних мањина, где је једна од делатности националних савета и учешће у вршењу власти и бављење питањима употребе службеног језика.
Мушкиња-Хајнрих подсетила је на то да су Устав Србије, Закон о заштити права и слобода националних мањина и будући закон о националним саветима националних мањина гаранција да ће сви језици националних мањина у Србији бити подједнако штићени и чувани од изумирања.
Унеско је 1999. године прогласио 21. фебруар Међународним даном матерњег језика, а Генерална скупштина Уједињених нација резолуцијом је признала овај празник.
Чланице Унеска на овај дан промовишу језичку културу и разноврсност, као и мултилингвизам, а Србија је Европску повељу о регионалним и мањинским језицима ратификовала 2006. године.
Шеф Канцеларије Савета Европе у Београду Константин Јерокостопулос изјавио је да се та организација залаже за вишејезичност, коју сматра средством за заштиту култура на локаном, националном и европском нивоу.
Он је навео да се међу основним циљевима Савета Европе данас налази и заштита богатства и разноликости европског културног наслеђа, и додао да су регионални језици или језици мањина у великој мери део тог наслеђа.
Јерокостопулос је истакао да је образовање на матерњем језику неопходно како би се заштитила језичка разноликост, која је основни предуслов за политичку стабилност и заштиту људских права.
Стални представник УНДП-а и координатор УН у Београду Рини Реза нагласила је да обележавање Међународног дана матерњег језика представља темељ за препознавање значаја матерњег језика свих заједница широм света и значаја лингвистичке разноликости, и додала да језици имају кључну улогу за образовање и остваривање Миленијумских циљева развоја.
Професор Филолошког факултета у Београду и члан Комитета експерата СЕ за Европску повељу о регионалним или мањинским језицима Ранко Бугарски рекао је да се на сваке две недеље у свету угаси један од више од 6.000 језика, а предвиђања су да ће до краја овог века највећи број језика одумрети.
Бугарски је навео да прогнозе лингвиста показују да ће до краја 21. века одумрети више од половине, чак и до две трећине, од више од 6.000 језика, колико их постоји сада.
Он је подсетио на несрећну околност да највећи број језика припада малим заједницама које, са становишта западних стандарда, нису цивилизоване, немају институције и имају мали број говорника.
Управо ти језици, с малим бројем говорника – од неколико стотина или десетина – највише су угрожени, навео је Бугарски и додао да је углавном реч о језицима у Аустралији, Источној Азији, Јужној Америци, односно о такозваним егзотичним језицима.
Према његовим речима, и у нашем окружењу има језика који таворе, при чему се језици гасе умирањем последњих људи који њима говоре, физичким нестанком говорника, као и преласком говорне заједнице на други, престижни језик средине.
Он је додао да је то случај са имигрантским групама, са индијанским племенима у Америци или аустралијанским Абориџинима.
Бугарски је истакао да је за преживљавање језика основно то да се преносе с колена на колено, да се преносе деци и да имају институционалну подршку, своје писмо, неговање језика у школама, медије и слично.
Он је оценио да српском језику не прети опасност од одумирања, будући да у свету има више од 12 милиона људи који говоре српски, укључујући наравно и Србију.
Према његовим речима, наш језик је стандардизован, са граматиком, речницима, институционалном подршком, док је то да ли се довољно води брига о језичкој култури оних који говоре српски језик друго питање.
Према њеним речима, Србија је формирањем новог министарства – Министарства за људска и мањинска права, показала жељу да штити права националних мањина, укључујући и право на употребу језика.
Она је напоменула да то министарство први пут организује обележавање 21. фебруара и подсетила на то да у Србији живи приближно тридесет различитих етничких групација, које говоре исто толико језика.
Мушкиња-Хајнрих истакла је да је њима загарантована употреба свог језика и додала да бити толерантан значи живети са својим правима, а истовремено та права признати и сваком другом грађанину.
Она је предочила да то значи да људе не треба разликовати према вери, раси, полу, језику или другом, јер на свету нема још једне државе са толиким бројем различитих националности и са толико језика на тако малом простору, и нагласила да је у току поступак доношења закона о националним саветима националних мањина, где је једна од делатности националних савета и учешће у вршењу власти и бављење питањима употребе службеног језика.
Мушкиња-Хајнрих подсетила је на то да су Устав Србије, Закон о заштити права и слобода националних мањина и будући закон о националним саветима националних мањина гаранција да ће сви језици националних мањина у Србији бити подједнако штићени и чувани од изумирања.
Унеско је 1999. године прогласио 21. фебруар Међународним даном матерњег језика, а Генерална скупштина Уједињених нација резолуцијом је признала овај празник.
Чланице Унеска на овај дан промовишу језичку културу и разноврсност, као и мултилингвизам, а Србија је Европску повељу о регионалним и мањинским језицима ратификовала 2006. године.
Шеф Канцеларије Савета Европе у Београду Константин Јерокостопулос изјавио је да се та организација залаже за вишејезичност, коју сматра средством за заштиту култура на локаном, националном и европском нивоу.
Он је навео да се међу основним циљевима Савета Европе данас налази и заштита богатства и разноликости европског културног наслеђа, и додао да су регионални језици или језици мањина у великој мери део тог наслеђа.
Јерокостопулос је истакао да је образовање на матерњем језику неопходно како би се заштитила језичка разноликост, која је основни предуслов за политичку стабилност и заштиту људских права.
Стални представник УНДП-а и координатор УН у Београду Рини Реза нагласила је да обележавање Међународног дана матерњег језика представља темељ за препознавање значаја матерњег језика свих заједница широм света и значаја лингвистичке разноликости, и додала да језици имају кључну улогу за образовање и остваривање Миленијумских циљева развоја.
Професор Филолошког факултета у Београду и члан Комитета експерата СЕ за Европску повељу о регионалним или мањинским језицима Ранко Бугарски рекао је да се на сваке две недеље у свету угаси један од више од 6.000 језика, а предвиђања су да ће до краја овог века највећи број језика одумрети.
Бугарски је навео да прогнозе лингвиста показују да ће до краја 21. века одумрети више од половине, чак и до две трећине, од више од 6.000 језика, колико их постоји сада.
Он је подсетио на несрећну околност да највећи број језика припада малим заједницама које, са становишта западних стандарда, нису цивилизоване, немају институције и имају мали број говорника.
Управо ти језици, с малим бројем говорника – од неколико стотина или десетина – највише су угрожени, навео је Бугарски и додао да је углавном реч о језицима у Аустралији, Источној Азији, Јужној Америци, односно о такозваним егзотичним језицима.
Према његовим речима, и у нашем окружењу има језика који таворе, при чему се језици гасе умирањем последњих људи који њима говоре, физичким нестанком говорника, као и преласком говорне заједнице на други, престижни језик средине.
Он је додао да је то случај са имигрантским групама, са индијанским племенима у Америци или аустралијанским Абориџинима.
Бугарски је истакао да је за преживљавање језика основно то да се преносе с колена на колено, да се преносе деци и да имају институционалну подршку, своје писмо, неговање језика у школама, медије и слично.
Он је оценио да српском језику не прети опасност од одумирања, будући да у свету има више од 12 милиона људи који говоре српски, укључујући наравно и Србију.
Према његовим речима, наш језик је стандардизован, са граматиком, речницима, институционалном подршком, док је то да ли се довољно води брига о језичкој култури оних који говоре српски језик друго питање.
-
Београд, 8. мај 2024.Потписан протокол о набавци девет кинеских електромоторних...
-
Београд, 7. мај 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешки приоритет Србије
-
Београд, 7. мај 2024.Формализована одлука о учешћу JICA у изградњи РХЕ Бистрица
-
Београд, 7. мај 2024.Мартиновић преузео дужност министра пољопривреде, шумарства и...
-
Београд, 7. мај 2024.Селаковић преузео дужност министра културе
-
Београд, 7. мај 2024.Мартиновић предао дужност министра државне управе и локалне...
-
Београд, 7. мај 2024.Обављена примопредаја дужности министра одбране
-
Београд, 7. мај 2024.Извршена примопредаја дужности између Кисић и Ђурђевић...
-
Београд, 7. мај 2024.Дачић преузео дужност министра унутрашњих послова
-
Београд, 7. мај 2024.Председник Кине данас и сутра у званичној посети Србији