П:
О:
Читај ми
Здравље ветерана у Србији угрожено
Београд,
29. јануар 2009.
Министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије Расим Љајић изјавио је данас да је здравље ветерана у Србији изузетно угрожено и да учесници ратова оболевају чешће од остале популације, али и од популације ветерана у другим земљама.
Аутор:
Танјуг
Љајић је на конференцији за новинаре на којој су представљени резултати истраживања "Здравствено стање и здравствене потребе учесника ратова деведесетих година" прецизирао да ветерани у Србији имају просечно по три дијагнозе, при чему 81 одсто појединачних дијагноза чине поремећаји менталног здравља.
Према његовим речима, најчешће дијагнозе код ове популацији јесу и болести крвних судова и мозга, проблеми са чулима вида и слуха, а у 1,1 одсто случајева констатована су малигна обољења.
Љајић је навео да је истраживање рађено од децембра 2007. године до децембра 2008. године, на репрезентативном узорку од 2.399 испитаника у 40 општина из популације ратних војних ветерана.
Министар је додао да је циљ истраживања утврђивање општег и менталног здравља учесника ратова од 1990. до 1999. године, с посебним освртом на постојање посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП).
Он је указао на то да је ово прво истраживање тог типа у Србији и да је једно од најсвеобухватнијих истраживања у региону, али да његови резултати нису охрабрујући.
Љајић је најавио и оснивање Радне групе која ће радити на изради националне стратегије за помоћ ветеранима, као и отварање неколико ветеранских центара, који ће радити као саветовалишта.
Професор Медицинског факултета у Београду Викторија Цуцић навела је да је утврђено да 8,8 одсто ветерана тренутно болује од ПТСП, односно такозваног "вијетнамског синдрома", док је 20 одсто у одређеним временским интервалима већ боловало од тог синдрома.
Цуцић је истакла да је истраживање показало и да од тог синдрома знатно чешће оболевају ветерани који су рањавани или су ратни инвалиди, ветерани који су борбена дејства проводили на првим линијама фронта и они који су на ратишту провели дуже време и преживели више ратних стресова.
Она је додала да се прва од две фазе истраживања базирала на самоисказу и упитнику, при чему је утврђена правилност оболевања ветерана и то углавном од разних менталних поремећаја.
Према њеним речима, ветеранску групу карактерише ризично понашање, попут пушења и конзумирања алкохола, што указује на то да ће се њихово здравствено стање погоршавати.
Шеф одељења на Клиници за психијатрију Војномедицинске академије Жељко Шпирић објаснио је да је у другој фази истраживања учествовало приближно 300 испитаника, током чијег је прегледа поштована добровољност и анонимност.
Шпирић је рекао да је током истраживања утврђено да више од 60 одсто ветерана пати од посттрауматског стреса, а да поред тога имају и проблем са алкохолизмом.
Он је указао на то да је на здравствено стање појединаца утицала дужина учешћа у рату и да је посттрауматски стрес чешћи код учесника ратова у периоду од 1991 до 1995. године.
У тим ратовима просечно је учествовало 52,5 одсто свих ветерана, а у НАТО агресији 37,3, док је у оба периода учествовало 10,2 одсто ветерана, при чему су на ратишту просечно проводили по седам и по месеци, прецизирао је Шпирић.
Према његовим речима, у Србији су оболевања ветерана знатно израженија због укупног односа друштва према њима.
Истраживање, које су спровели стручњаци Министарства рада и социјалне политике, Медицинског факултета у Београду и Војномедицинске академије, показало је и да је просечна старост ветерана 45,7 година, да је 77,7 одсто њих у браку, да је 55,7 одсто завршило средњу школу и да 41 одсто прима мање од 4.000 динара по члану домаћинства месечно.
Према његовим речима, најчешће дијагнозе код ове популацији јесу и болести крвних судова и мозга, проблеми са чулима вида и слуха, а у 1,1 одсто случајева констатована су малигна обољења.
Љајић је навео да је истраживање рађено од децембра 2007. године до децембра 2008. године, на репрезентативном узорку од 2.399 испитаника у 40 општина из популације ратних војних ветерана.
Министар је додао да је циљ истраживања утврђивање општег и менталног здравља учесника ратова од 1990. до 1999. године, с посебним освртом на постојање посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП).
Он је указао на то да је ово прво истраживање тог типа у Србији и да је једно од најсвеобухватнијих истраживања у региону, али да његови резултати нису охрабрујући.
Љајић је најавио и оснивање Радне групе која ће радити на изради националне стратегије за помоћ ветеранима, као и отварање неколико ветеранских центара, који ће радити као саветовалишта.
Професор Медицинског факултета у Београду Викторија Цуцић навела је да је утврђено да 8,8 одсто ветерана тренутно болује од ПТСП, односно такозваног "вијетнамског синдрома", док је 20 одсто у одређеним временским интервалима већ боловало од тог синдрома.
Цуцић је истакла да је истраживање показало и да од тог синдрома знатно чешће оболевају ветерани који су рањавани или су ратни инвалиди, ветерани који су борбена дејства проводили на првим линијама фронта и они који су на ратишту провели дуже време и преживели више ратних стресова.
Она је додала да се прва од две фазе истраживања базирала на самоисказу и упитнику, при чему је утврђена правилност оболевања ветерана и то углавном од разних менталних поремећаја.
Према њеним речима, ветеранску групу карактерише ризично понашање, попут пушења и конзумирања алкохола, што указује на то да ће се њихово здравствено стање погоршавати.
Шеф одељења на Клиници за психијатрију Војномедицинске академије Жељко Шпирић објаснио је да је у другој фази истраживања учествовало приближно 300 испитаника, током чијег је прегледа поштована добровољност и анонимност.
Шпирић је рекао да је током истраживања утврђено да више од 60 одсто ветерана пати од посттрауматског стреса, а да поред тога имају и проблем са алкохолизмом.
Он је указао на то да је на здравствено стање појединаца утицала дужина учешћа у рату и да је посттрауматски стрес чешћи код учесника ратова у периоду од 1991 до 1995. године.
У тим ратовима просечно је учествовало 52,5 одсто свих ветерана, а у НАТО агресији 37,3, док је у оба периода учествовало 10,2 одсто ветерана, при чему су на ратишту просечно проводили по седам и по месеци, прецизирао је Шпирић.
Према његовим речима, у Србији су оболевања ветерана знатно израженија због укупног односа друштва према њима.
Истраживање, које су спровели стручњаци Министарства рада и социјалне политике, Медицинског факултета у Београду и Војномедицинске академије, показало је и да је просечна старост ветерана 45,7 година, да је 77,7 одсто њих у браку, да је 55,7 одсто завршило средњу школу и да 41 одсто прима мање од 4.000 динара по члану домаћинства месечно.
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања
-
Београд, 2. октобар 2023.Србија поштује Резолуцију 1244 и учиниће све да се сачува мир
-
Београд, 28. септембар 2023.Међународни сусрет деце „Радост Европе” од 1. до 6. октобра у...
-
Београд, 19. септембар 2023.Број страдалих на путевима у јуну и јулу смањен за 37 одсто
-
Београд, 13. септембар 2023.Обележавање Дана српског јединства први пут ван граница Србије и...
-
Београд, 24. август 2023.Међународни сајам наоружања и војне опреме „ПАРТНЕР 2023“ од 25. до...