П:
О:
Читај ми
Резултати пописа становништва према миграционим обележјима
Београд,
27. август 2004.
На основу података приказаних у осмој књизи резултата пописа становништва, домаћинства и станова у 2002. години, под називом “Становништво према миграционим обележјима”, може се закључити да је од 7.498.001 становника Србије, њих 3.432.225 или 45,8 одсто, променило место становања, односно више од половине становништва Србије (54,2 одсто) од рођења живи у истом месту.
Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику
У осмој књизи, Републички завод за статистику објављује податке о миграционим карактеристикама становништва Републике Србије из пописа 2002. године. Приказане су миграције становништва Централне Србије и Војводине, и то до нивоа насеља. Под мигрантским становништвом подразумева се становништво које је променило место сталног становања, а за лица која су се више пута селила, релевантан је само податак о последњем месту из којег се лице доселило у садашње пребивалиште, саопштено је на данашњој конференцији за новинаре Републичког завода за статистику.
Посматрано по типу насеља, у градским насељима Србије око 49 одсто становника од рођења живи у истом насељу, док у осталим насељима знатно више становника, односно око 61 одсто, није мењало своје пребивалиште. То показује да су сеоска насеља много мање привлачна за досељавање и да су она већином представљала простор са којег се становништво пресељавало у градска насеља.
Од укупног броја особа која су се пресељавала, нешто више од четвртине (27 одсто) се преселило из једног у друго насеље исте општине. Општину становања променило је укупно 1.698.984 особа (49,5 одсто). У овај скуп укључене су и особе које су се доселиле из Црне Горе, као и лица досељена са Косова и Метохије, не рачунајући расељена лица.
Нешто мање од четвртине миграната (22 одсто) доселило се из неке од република бивше СФРЈ. У овај скуп миграната укључена су и избегла лица.
Посматрано по годинама када су се поједина лица пресељавала, примећује се да је највећи број досељених био између 1991. и 2002. године, односно 25,3 одсто од укупног броја досељених. Овако висока бројка свакако се највише дугује приливу избеглих лица, која су сврстана у стално становништво Републике Србије.
При интерпретирању података о миграцијама треба водити рачуна да је смртност старијих лица утицала на сразмерно ниско учешће старијих миграната, због чега се јавило несразмерно ниско учешће миграната до 1945. године (1940. године и раније било је 49.873, а између 1941. и 1945. године 61.066 миграната).
Подаци из књиге омогућавају да се за свако насеље може утврдити колико је учешће аутохтоног, односно, мигрантског становништва. Тако, на пример, у насељу Београд од укупно 1.119.642 становника више од половине (52,7 одсто) је досељено.
Уколико упоредимо податке пописа 1991. и 2002. године приметно је да се учешће мигрантског становништва у укупном износу повећало за 0,5 одсто. Међутим, пораст миграната је изразитији на подручју Војводине, где је забележен пораст учешћа миграната за 1,5 одсто, односно са 45,4 одсто (1991. године) на 46,9 одсто (2002. године), првенствено због знатног прилива избеглог становништва на ову територију, али и због поодмаклог процеса старења аутохтоног становништва Војводине који је у непосредној вези са повећаном смртношћу, саопштени је Републички завод за статистику.
Преузмите документ:
Посматрано по типу насеља, у градским насељима Србије око 49 одсто становника од рођења живи у истом насељу, док у осталим насељима знатно више становника, односно око 61 одсто, није мењало своје пребивалиште. То показује да су сеоска насеља много мање привлачна за досељавање и да су она већином представљала простор са којег се становништво пресељавало у градска насеља.
Од укупног броја особа која су се пресељавала, нешто више од четвртине (27 одсто) се преселило из једног у друго насеље исте општине. Општину становања променило је укупно 1.698.984 особа (49,5 одсто). У овај скуп укључене су и особе које су се доселиле из Црне Горе, као и лица досељена са Косова и Метохије, не рачунајући расељена лица.
Нешто мање од четвртине миграната (22 одсто) доселило се из неке од република бивше СФРЈ. У овај скуп миграната укључена су и избегла лица.
Посматрано по годинама када су се поједина лица пресељавала, примећује се да је највећи број досељених био између 1991. и 2002. године, односно 25,3 одсто од укупног броја досељених. Овако висока бројка свакако се највише дугује приливу избеглих лица, која су сврстана у стално становништво Републике Србије.
При интерпретирању података о миграцијама треба водити рачуна да је смртност старијих лица утицала на сразмерно ниско учешће старијих миграната, због чега се јавило несразмерно ниско учешће миграната до 1945. године (1940. године и раније било је 49.873, а између 1941. и 1945. године 61.066 миграната).
Подаци из књиге омогућавају да се за свако насеље може утврдити колико је учешће аутохтоног, односно, мигрантског становништва. Тако, на пример, у насељу Београд од укупно 1.119.642 становника више од половине (52,7 одсто) је досељено.
Уколико упоредимо податке пописа 1991. и 2002. године приметно је да се учешће мигрантског становништва у укупном износу повећало за 0,5 одсто. Међутим, пораст миграната је изразитији на подручју Војводине, где је забележен пораст учешћа миграната за 1,5 одсто, односно са 45,4 одсто (1991. године) на 46,9 одсто (2002. године), првенствено због знатног прилива избеглог становништва на ову територију, али и због поодмаклог процеса старења аутохтоног становништва Војводине који је у непосредној вези са повећаном смртношћу, саопштени је Републички завод за статистику.
Преузмите документ:
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања
-
Београд, 2. октобар 2023.Србија поштује Резолуцију 1244 и учиниће све да се сачува мир
-
Београд, 28. септембар 2023.Међународни сусрет деце „Радост Европе” од 1. до 6. октобра у...
-
Београд, 19. септембар 2023.Број страдалих на путевима у јуну и јулу смањен за 37 одсто
-
Београд, 13. септембар 2023.Обележавање Дана српског јединства први пут ван граница Србије и...
-
Београд, 24. август 2023.Међународни сајам наоружања и војне опреме „ПАРТНЕР 2023“ од 25. до...