У саопштењу се наводи да јавно изношење квалификација, од стране члана Комисије, којима се прејудицира кривична или дисциплинска одговорност јавних тужилаца, пре спровођења законом прописаних поступака и доношења одлука надлежних органа, доводи у питање поштовање њихових процесних права, али и нарушавања безбедности јавних тужилаца.
Уставом и законом гарантована је самосталност тужилаца, при чему је правосудним законима прописана процедура контроле рада, одговорности и забрана непримереног утицаја на рад јавних тужилаца.
То је основни принцип Устава и правосудних закона и због тога Извештај поменуте комисије Врховног јавног тужилаштва отвара низ питања.
Поставља се питање због чега, уколико су наводи о неправилностима тачни, нису благовремено предузете одговарајуће мере и зашто надлежни органи нису обавештени о уоченим неправилностима.
Зашто Врховни јавни тужилац није благовремено реаговала на уочене неправилности, укључујући и наводе о постојању такозваног „паратужилачког системаˮ, садржане у извештају.
Наиме, из Извештаја Комисије произилази да све наводне неправилности трају дужи временски период, а познато је да је надзор вршен неколико пута последњих година.
Зашто онда Врховни јавни тужилац није, као члан Високог савета тужилаштва, о томе обавестила Савет као надлежни орган и зашто ови проблеми у функционисању тужилаштва нису наведени у извештајима Врховног јавног тужиоца, који су достављени Народној скупштини 2024. и 2025. године.
Одговорност не може бити селективна, већ се мора утврђивати у складу са Уставом и законом, уз пуно поштовање самосталности јавних тужилаца и забране сваког непримереног утицаја на њихов рад.
Хијерархијска овлашћења унутар јавног тужилаштва морају се вршити искључиво у границама Устава и закона, уз пуно поштовање самосталности јавних тужилаца, процесних гаранција и надлежности органа овлашћених да одлучују о њиховој одговорности.
Недопустиво је свако незаконито мешање у рад јавних тужилаца, као и прејудицирање одговорности мимо надлежног поступка.
На значај поштовања Устава, закона и процесних гаранција подсећа и искуство реформе правосуђа из 2009. године, када су одлуке о неизбору великог броја носилаца правосудних функција биле предмет уставносудске контроле, а Уставни суд је 2012. године утврдио повреде поступка и њихових права гарантованих Уставом и законом.
У правној држави Устав и закон важе једнако за све, додаје се у саопштењу.