Ђурић је, на седници Савета безбедности Уједињених нација на којој се разматра шестомесечни извештај о раду УНМИК-а, захвалио генералном секретару УН Антонију Гутерешу, специјалном представнику Петеру Дуеу и целокупном тиму УНМИК на њиховом раду.
Шеф српске дипломатије је навео да мисија УНМИК-а остаје неопходна управо зато што њено особље може да саслуша људе чија се искуства у међународним извештајима сувише често своде на неколико опрезних редова.
Он је замолио све да замисле обично јутро једне српске породице на Косову и Метохији.
Родитељ припрема дете за школу. Старијем члану породице је потребан лек. Неко треба да подигне пензију. Ништа од тога не би смело да захтева дипломатске преговоре. Ипак, када су школе и здравствене установе угрожене, када су институције затворене, када се исплата плата или пружање социјалних услуга ометају, свакодневни живот постаје средство политичког притиска, навео је он и додао да ти притисци нису измишљени.
Ђурић је навео да извештај бележи затварања и поремећаје у раду институција од којих Срби зависе, као и нерешена питања у вези са повратком српских судија, тужилаца и судског особља.
Према његовим речима, извештај бележи рушења кућа и имовине у власништву Срба у околини језера Газиводе, као и озбиљне наводе о полицијском злостављању.
Замислите да се у 21. веку руше домови читаве једне заједнице док њихови власници и даље настоје да своја права одбране пред законом. За те српске породице порука је поражавајућа: њихови домови, њихова имовина и њихова будућност им могу бити одузети у сваком тренутку, рекао је Ђурић.
Шеф српске дипломатије је наводећи да је заштита приватне својине дубоко укорењена и да је један од стубова цивилизације, указао на то да су ипак ове године у срцу Европе, српске породице на Косову и Метохији гледале рушење својих породичних кућа и својине, док су њихови правни захтеви остали нерешени.
Он је истакао да у 21. веку сведочимо призорима који би требало да припадају далекој прошлости и додао да то шаље породицама поруку да право на дом, право на приватну својину и заштита закона на неки начин зависе од тога да ли сте Србин.
Ђурић је позвао све да помисле на српског грађанина који улази у судницу, али више не верује да систем разуме његов језик, његова права или његову заједницу.
Зато реинтеграција српских судија, тужилаца и судског особља није технички детаљ. Она је део обнове поверења без којег правда не може да функционише, нагласио је Ђурић.
Шеф српске дипломатије је подсетио да је после обележавања Видовдана на Газиместану ухапшено 37 људи, међу којима и једно малолетно лице.
Он је указујући да је Видовдан један од најсветијих дана за православне Србе и симболизује векове вере, жртвовања и трајну духовну везу српског народа са Косовом и Метохијом, навео да је особље УНМИК-а задужено за људска права уочило модрице и друге повреде неколико притвореника који су пријавили злостављање током превоза и боравка у притвору.
Како је Ђурић напоменуо, посматрано засебно, сваки од тих догађаја може се сврстати у надлежност друге институције, у други предмет, уз другачије објашњење, али посматрани заједно, они причају причу о заједници која је доведена у неизвесност у погледу тога да ли уопште има будућност.
Порука коју чују расељени Срби гласи: не враћајте се. Порука онима који су остали гласи: научите да живите без институција од којих зависите. А онима који заштиту траже у споразумима поручује се: чак и потписана обавеза може годинама остати неиспуњена, истакао је Ђурић.
Шеф српске дипломатије је упозорио и да су неке од најистакнутијих политичких личности у Приштини и Тирани реаговале су нападима на пресуду некадашњим лидерима ОВК-а.
Аљбин Курти је назвао пресуде неприхватљивом неправдом. Председник Албаније Бајрам Бегај изјавио је да ништа не може укаљати ОВК и поновио је слоган „Слобода има име“. Жртве су имале имена. Оне нису биле фуснота у туђем националном наративу. Нису биле непријатност чију одговорност треба избећи. Била су то људска бића - Срби, Албанци и други, чија су права и животи били важни, поручио је шеф српске дипломатије.
Он је оценио да се овом пресудом утврђује индивидуална одговорност.
Њоме се албански народ не проглашава колективно кривим. И албанске породице су страдале од злочина које су починили различити актери, укључујући ОВК. Али постоји огромна разлика између одбране права на правично суђење и рећи читавом друштву да суд нема право да његове наводне хероје прогласи кривим, рекао је он.
Ђурић је оштро осудио измене закона којима Приштина настоји да ограничи мандат Специјализованих већа Косова.
Став Србије остаје јасан: правда за жртве никада не сме никада да буде жртвована политичким интересима. Тражимо правду за сваку жртву, и српску и албанску. Не српску верзију правде. Не албанску верзију правде. Правду која је иста за све, рекао је Ђурић.
Шеф српске дипломатије је подсетио и да је прошло тринаест година откако је 2013. године постигнут договор о Заједници општина са српском већином, њени принципи додатно су усаглашени 2015. године, а Заједница још увек није формирана,
Он је поручио да Заједница српских општина није награда за Београд, она није неки опциони уступак који се нуди када год Приштина процени да јој политички тренутак одговара, то је обавеза преузета у оквиру дијалога са Приштином.