Јовановић је на округлом столу "Планирање регионалног и просторног развоја у Србији" навео да је циљ тог закона да се регионима у Србији омогући да промовишу своје компаративне предности, што значи да на адекватан начин планирају своје приоритете и уз помоћ одређених институција одреде и реализују пројекте.
Он је објаснио да је законом предвиђено формирање националног савета за регионални развој, као и националне агенције за регионални развој, као кључног оперативног органа који ће омогућавати спровођење пројеката финансираних из буџета Србије, али и из средстава Европске уније, пре свега из претприступних фондова.
Према његовим речима, закон предвиђа постојање седам региона у Србији, и то региона Војводине, Београда, западне, јужне, источне и централне Србије, као и регион Косова и Метохије.
Директор Републичке агенције за просторно планирање Борислав Стојков рекао је да је Србија једна од земаља са највећим регионалним разликама у Европи, при чему претходних деценија подстицајна политика није успела да заустави даље заостајање
неразвијених подручја.
Он је најавио да ће израда просторних планова бити приоритет у просторном и регионалном развоју Србије, и оценио да ће то допринети јачању конкурентности земље, јачању територијалне кохезије, повећању приступачности појединих делова Србије и функционалном интегрисању у окружење.
Стојков је прецизирао да просторни развој Србије подразумева, између осталог, обавезу увећања конкурентности свих делова земље, активирање територијалног капитала регионалних целина, уравнотежење постојећег регионалног дебаланса, децентрализацију на свим нивоима, односно регионализацију као облик управљања државом, и додао да ће просторни планови бити један од важних инструмената за децентрализацију земље.