П:
О:
Читај ми
Сврха реформе образовања укупни бољитак друштва
Београд,
18. децембар 2008.
Државни секретар Министарства просвете Владе Републике Србије Радивоје Митровић изјавио је данас да искуства других земаља показују да нема повећања бруто друштвеног производа без значајних улагања у образовање, науку и културу.
Митровић је на округлом столу о примени ЕСПБ система у Србији, који су организовали Министарство просвете, Тим стручњака за реформу високог образовања, Универзитет у Београду и Национална Темпус канцеларија, указао на то да је сврха болоњске реформе укупни бољитак друштва.
Он је објаснио да оцена коју ће наша земља добити у примени тог процеса није толико значајна, колико је важан наставак реформе и побољшање система образовања.
Проректор Универзитета у Новом Саду и члан Тима стручњака за реформу високог образовања Мирослав Планчак подсетио је на то да је Србија једна од 46 земаља потписница болоњске декларације, и да је у оквиру својих обавеза формирала тим "ХЕРЕ" (Higher education reform experts) чији су чланови, осим представника Универзитета, и студенти.
Професор Факултета за физичку хемију у Новом Саду Вера Дондур навела је да је систем ЕСПБ (Европски систем преноса бодова) уведен на све високообразовне школе у Србије, и објаснила да он означава степен оптерећености студента у броју часова наставе, као и одређеног броја часова предвиђених за предизборне обавезе и изласке на испит.
Према њеним речима, један ЕСП бод представља 30 часова рада које студент улаже, при чему је идеја реформе да се студенти свом раду посвете осам сати дневно, колико времена уложе и њихови вршњаци који су запослени.
Да би се остварио максимум од 60 бодова приликом израде наставних програма, требало би направити равнотежу између часова контакт наставе, времена предвиђеног за индивидуалан рад студената и осталих предизборних обавеза, указала је Дондур и додала да је формулом предвиђено да студент годишње има 30 седмица наставе (15 по семестру), 15 за индивидуално учење, као и 7 седмица одмора.
Она је саопштила да анализа наставних програма пријављених Комисији за акредитацију показује да је пролазност студената на испиту већа уколико им се остави више времена за спремање испита, и додала да се односи наставе и времена предвиђеног за учење разликују од факултета до факултета.
Према њеним речима, систем који је постављен у нашој земљи предвиђа да наставник може да одржи шест часова недељно, односно 12 на свим високообразовним установама, што не оставља много времена за индивидуалан рад са студентима због чега, између осталог, долази и до слабије пролазности на испитима.
Дондур је истакла да смањењем броја неопходних бодова за упис следеће године јесте смањен ниво оптерећења студената, али је просек студирања уместо жељених четири године сада 5,7 година.
Она је додала да је за успешност реформе битна сарадња са студентима, који морају активно да учествују у реформи и да, пре свега, редовно посећују наставу.
Професор Високе школе електротехнике и рачунарства Драгољуб Мартиновић истакао је да најквалитетнији облик наставе највише кошта, као и да услед конзервативности академске заједнице долази до непропорционалног бодовања предмета, што студентима отежава обезбеђивање неопходних 60 ЕСП бодова, али и промоцију изборних предмета.
Он је објаснио да оцена коју ће наша земља добити у примени тог процеса није толико значајна, колико је важан наставак реформе и побољшање система образовања.
Проректор Универзитета у Новом Саду и члан Тима стручњака за реформу високог образовања Мирослав Планчак подсетио је на то да је Србија једна од 46 земаља потписница болоњске декларације, и да је у оквиру својих обавеза формирала тим "ХЕРЕ" (Higher education reform experts) чији су чланови, осим представника Универзитета, и студенти.
Професор Факултета за физичку хемију у Новом Саду Вера Дондур навела је да је систем ЕСПБ (Европски систем преноса бодова) уведен на све високообразовне школе у Србије, и објаснила да он означава степен оптерећености студента у броју часова наставе, као и одређеног броја часова предвиђених за предизборне обавезе и изласке на испит.
Према њеним речима, један ЕСП бод представља 30 часова рада које студент улаже, при чему је идеја реформе да се студенти свом раду посвете осам сати дневно, колико времена уложе и њихови вршњаци који су запослени.
Да би се остварио максимум од 60 бодова приликом израде наставних програма, требало би направити равнотежу између часова контакт наставе, времена предвиђеног за индивидуалан рад студената и осталих предизборних обавеза, указала је Дондур и додала да је формулом предвиђено да студент годишње има 30 седмица наставе (15 по семестру), 15 за индивидуално учење, као и 7 седмица одмора.
Она је саопштила да анализа наставних програма пријављених Комисији за акредитацију показује да је пролазност студената на испиту већа уколико им се остави више времена за спремање испита, и додала да се односи наставе и времена предвиђеног за учење разликују од факултета до факултета.
Према њеним речима, систем који је постављен у нашој земљи предвиђа да наставник може да одржи шест часова недељно, односно 12 на свим високообразовним установама, што не оставља много времена за индивидуалан рад са студентима због чега, између осталог, долази и до слабије пролазности на испитима.
Дондур је истакла да смањењем броја неопходних бодова за упис следеће године јесте смањен ниво оптерећења студената, али је просек студирања уместо жељених четири године сада 5,7 година.
Она је додала да је за успешност реформе битна сарадња са студентима, који морају активно да учествују у реформи и да, пре свега, редовно посећују наставу.
Професор Високе школе електротехнике и рачунарства Драгољуб Мартиновић истакао је да најквалитетнији облик наставе највише кошта, као и да услед конзервативности академске заједнице долази до непропорционалног бодовања предмета, што студентима отежава обезбеђивање неопходних 60 ЕСП бодова, али и промоцију изборних предмета.
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...
-
Београд, 29. април 2024.Тематски кампови за Србе из иностранства у 17 локалних самоуправа
-
Београд/Темишвар, 27. април 2024.Наставак подршке Савезу Срба Румуније у очувању националног...
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...
-
Београд, 26. април 2024.Разбијен ланац производње и продаје фалсификованих производа
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова