Дачић је истакао да је Раденовић био старешина који је знао да командовање није привилегија, већ велика одговорност, и да се ауторитет не гради само чином, већ поверењем које човек стекне код оних којима руководи.
Он је, говорећи о најтежим годинама његове службе, подсетио на то да је Раденовић био командант Посебне јединице полиције у Призрену, као и на његову улогу у догађајима у Ораховцу 1998. године, када је спасао најмање стотину људи.
Према његовим речима, величина таквог дела не може се мерити само бројем спасених људи, већ животима који су настављени и породицама којима је враћена нада.
Дачић је, осврнувши се на то да је Раденовић полицајце којима је био надређен гледао као своју децу, рекао да такав старешина не остаје запамћен само у службеним документима, већ у сећању својих људи и успоменама које се преносе са једне генерације на другу.
Министарство унутрашњих послова, како је истакао, има посебну дужност да памти своје припаднике који су живот посветили служби и заштити других, али право сећање није само церемонија, венац или минут ћутања.
Најдубље сећање је оно које се претвара у дело. Оно се потврђује сваког дана – професионалним обављањем дужности, поштовањем закона, одговорношћу према униформи, поштовањем колега и спремношћу да се заштити сваки грађанин којем је помоћ потребна, закључио је он.
Овом приликом председник Удружења ветерана Жандармерије Сретен Поповић уручио је слику Дачићу као поклон овог удружења.