Вујић је на скупу, који је у Абу Дабију организовала Канцеларија Уједињених нација за дроге и криминал (UNODC), истакао да је Министарство правде у претходном периоду интензивно радило на свеобухватној реформи кривичног законодавства, са циљем да се успостави ефикаснији, правичнији и савременији систем кривичног правосуђа.
Циљ је, како је прецизирао, систем који обезбеђује ефикасно откривање и гоњење кривичних дела, висок ниво заштите жртава и пуно поштовање основних права свих учесника у кривичном поступку.
У том контексту, припремљене су значајне измене Кривичног законика и Законика о кривичном поступку, заједно са новим Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и заштити малолетних лица у кривичном поступку, као и измене Закона о спречавању насиља у породици, навео је министар.
Он је рекао да ове измене представљају део ширег процеса усклађивања са међународним стандардима, укључујући Конвенцију УН против транснационалног организованог криминала и релевантне европске инструменте.
Паралелно са тим, ради се на значајном унапређењу кривичног поступка. Предложене измене Законика о кривичном поступку имају за циљ да отклоне недостатке уочене током више од деценије његове примене, а првенствено да успоставе бољу равнотежу између ефикасности поступка и процесних гаранција, указао је Вујић.
Према његовим речима, истовремено се јачају процесна права учесника у кривичном поступку, укључујући право на превођење и тумачење, као и право на приступ кључним процесним документима.
Министар је нагласио да је посебна пажња посвећена јачању система привременог и трајног одузимања имовинске користи прибављене кривичним делом.
Наш приступ је једноставан – криминал не сме да се исплати. Одузимање незаконито стечене имовине од учинилаца кривичних дела представља један од најефикаснијих инструмената у борби против организованог криминала, корупције и финансирања тероризма, подвукао је Вујић.
Он је истакао да предложене измене додатно усклађују домаће законодавство са правним тековинама Европске уније, Варшавском конвенцијом Савета Европе и стандардима FATF-а, истовремено одговарајући на питања уочена у практичној примени прописа.
Предложена решења, како је додао, имају за циљ и да учине финансијске истраге и одузимање незаконито стечене имовине ефикаснијим, уз даље јачање механизама привременог и трајног одузимања имовине.
Вујић је посебно указао на чврсту посвећеност Србије у борби против организованог криминала.
Савремене организоване криминалне групе делују преко државних граница, користе нове технологије и сложене финансијске токове, рекао је министар, додајући да ниједна држава не може сама да се ефикасно суочи са овим изазовима.
Због тога, како је напоменуо, Србија придаје посебан значај међународној правној помоћи, размени информација и доказа, проналажењу и одузимању имовине проистекле из криминалне делатности и њеном ефикасном управљању, као и другим облицима заједничког деловања.
Он је, наглашавајући да организовани криминал представља заједнички изазов који захтева и заједнички одговор, оценио да тај одговор мора бити заснован на међусобном поверењу, ефикасној међународној сарадњи и пуној примени међународних стандарда.
Вујић је објаснио да предложене измене нашег законодавства одражавају овај приступ тако што проширују међународну сарадњу на област управљања одузетом имовином и уређују могућност поделе такве имовине између држава.
Србија поменуте реформе спроводи у блиском дијалогу са Европском комисијом, у оквиру процеса приступања Србије Европској унији и уз пуно уважавање релевантних стандарда Уједињених нација и других међународних стандарда, навео је министар.
Он је изразио очекивање да ће наведене измене закона бити усвојене у наредном периоду и осврнуо се на важност ефикасне и континуиране међународне сарадње у борби против организованог криминала, трговине људима, сајбер криминала и нових облика насиља.
Вујић је поручио да Србија остаје чврсто посвећена таквој сарадњи и изградњи система кривичног правосуђа који је ефикасан у борби против криминала, снажан у заштити жртава и непоколебљив у заштити основних права.
Права снага кривичног правосуђа не мери се само његовом способношћу да казни криминал, већ и његовом способношћу да заштити људе, очува људско достојанство и ојача поверење у владавину права, закључио је министар.