П:
О:
Читај ми
Потписан меморандум о унапређењу железничког саобраћаја у Србији
Београд/Берлин,
16. децембар 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић потписао је данас у Берлину са представницима Железница Немачке Меморандум о разумевању у области унапређења и побољшања железничког саобраћаја у Србији.
Михаел Глос, Млађан Динкић и Милутин Мркоњић
Поред министра Динкића, у име Владе Србије Меморандум је потписао и министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић, а за Железнице Немачке представник Одбора за привреду и политику немачке железнице Ото Вишој.
Овим документом две стране се усаглашавају око неопходне реформе сектора железница у Србији и модернизације железничког Коридора 10, који пролази кроз нашу земљу.
Динкић је указао на то да је Србија одабрала Железницу Немачке за партнера јер је профитабилна и зато што жели да сарађује са најуспешнијима и да њихово искуство користи у процесу модернизације домаће железнице.
Он је подсетио на то да је немачка железница остварила профит у износу од две милијарде евра, док је српска железница губиташ, који жели да оствари успех по угледу на немачку железницу.
Према његовим речима, једна од важних области рада је изградња мастер плана за модернизацију логистике и Коридора 10, и на основу тог плана Србија жели да конкурише за финансијску подршку Европске уније и заједно са немачким стручњацима постигне успех у том послу.
Потпредседник Владе Србије подсетио је на то да постоји традиција у сарадњи са немачком железницом, и додао да 90 одсто опреме српске железнице потиче из Немачке.
Он је најавио да ће након потписивања овог меморандума бити рађено и на заједничкој сарадњи и унапређењу железнице.
У Србији је просечна брзина возова 40 километара на час, а потребно нам је да постигнемо брзину изнад 120 километара на час како би се људи одлучили за путовање железницом као бржим и ефикаснијим видом саобраћаја, објаснио је Динкић.
Он је оценио да ће Србија, што буде ближе ЕУ, имати могућност и да користи претприступне фондове ЕУ и њене донације, при чему би на модернизацији српске железнице требало да се ради од пет до седам година.
Динкић је истакао да управо у време светске финансијске кризе држава мора да улаже у инфраструктуру, и прецизирао да ће Србија највише улагати у модернизацију аутопутева и железнице.
Када је реч о сарадњи са Немачком, он је нагласио да је охрабрујуће то што је влада те земље припремила пакет подршке својој привреди, али и указао на намеру немачких компанија да граде и унапређују фабрике за изградњу ауто-делова у Србији.
Мркоњић је оценио да је потписивање Меморандума о разумевању у области унапређења и побољшања железничког саобраћаја у Србији наставак традиционалне сарадње која постоји између две железнице, и изразио уверење да ће стручњаци из Немачке и Србије заједно реализовати сличне пројекте, као што је, на пример, главна железничка станица у Берлину и код нас у Србији.
Министар за привреду и технологију Немачке Михаел Глос поздравио је у име Владе Немачке потписивање овог меморандума, и нагласио да је српска страна у немачкој железници нашла поузданог партнера и да је овај документ веома важан, нарочито у тешким временима за привреду.
Глос је изразио задовољство чињеницом да је Србија у европској породици, и оценио да је сарадња у области железнице веома важна за немачко-српску трговинску размену и промет људи и робе.
Вишој је изразио уверење да ће сарадња железница двеју земаља напредовати, и подсетио на то да је Железница Немачке од дефицитарног и бирократског предузећа постала привредно профитабилна, али и да је на том путу имала неопходну политичку помоћ.
Он је указао на то да држава има и мора имати важну улогу у инфраструктурним пројектима.
После потписивања меморандума делегације Србије и Немачке обишле су главну железничку станицу у Берлину, која је једна од најсавременијих у Европи.
Овим документом две стране се усаглашавају око неопходне реформе сектора железница у Србији и модернизације железничког Коридора 10, који пролази кроз нашу земљу.
Динкић је указао на то да је Србија одабрала Железницу Немачке за партнера јер је профитабилна и зато што жели да сарађује са најуспешнијима и да њихово искуство користи у процесу модернизације домаће железнице.
Он је подсетио на то да је немачка железница остварила профит у износу од две милијарде евра, док је српска железница губиташ, који жели да оствари успех по угледу на немачку железницу.
Према његовим речима, једна од важних области рада је изградња мастер плана за модернизацију логистике и Коридора 10, и на основу тог плана Србија жели да конкурише за финансијску подршку Европске уније и заједно са немачким стручњацима постигне успех у том послу.
Потпредседник Владе Србије подсетио је на то да постоји традиција у сарадњи са немачком железницом, и додао да 90 одсто опреме српске железнице потиче из Немачке.
Он је најавио да ће након потписивања овог меморандума бити рађено и на заједничкој сарадњи и унапређењу железнице.
У Србији је просечна брзина возова 40 километара на час, а потребно нам је да постигнемо брзину изнад 120 километара на час како би се људи одлучили за путовање железницом као бржим и ефикаснијим видом саобраћаја, објаснио је Динкић.
Он је оценио да ће Србија, што буде ближе ЕУ, имати могућност и да користи претприступне фондове ЕУ и њене донације, при чему би на модернизацији српске железнице требало да се ради од пет до седам година.
Динкић је истакао да управо у време светске финансијске кризе држава мора да улаже у инфраструктуру, и прецизирао да ће Србија највише улагати у модернизацију аутопутева и железнице.
Када је реч о сарадњи са Немачком, он је нагласио да је охрабрујуће то што је влада те земље припремила пакет подршке својој привреди, али и указао на намеру немачких компанија да граде и унапређују фабрике за изградњу ауто-делова у Србији.
Мркоњић је оценио да је потписивање Меморандума о разумевању у области унапређења и побољшања железничког саобраћаја у Србији наставак традиционалне сарадње која постоји између две железнице, и изразио уверење да ће стручњаци из Немачке и Србије заједно реализовати сличне пројекте, као што је, на пример, главна железничка станица у Берлину и код нас у Србији.
Министар за привреду и технологију Немачке Михаел Глос поздравио је у име Владе Немачке потписивање овог меморандума, и нагласио да је српска страна у немачкој железници нашла поузданог партнера и да је овај документ веома важан, нарочито у тешким временима за привреду.
Глос је изразио задовољство чињеницом да је Србија у европској породици, и оценио да је сарадња у области железнице веома важна за немачко-српску трговинску размену и промет људи и робе.
Вишој је изразио уверење да ће сарадња железница двеју земаља напредовати, и подсетио на то да је Железница Немачке од дефицитарног и бирократског предузећа постала привредно профитабилна, али и да је на том путу имала неопходну политичку помоћ.
Он је указао на то да држава има и мора имати важну улогу у инфраструктурним пројектима.
После потписивања меморандума делегације Србије и Немачке обишле су главну железничку станицу у Берлину, која је једна од најсавременијих у Европи.
-
Београд/Темишвар, 27. април 2024.Наставак подршке Савезу Срба Румуније у очувању националног...
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...
-
Београд, 26. април 2024.Разбијен ланац производње и продаје фалсификованих производа
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 25. април 2024.Рекордна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години
-
Београд/Бањалука, 25. април 2024.Заједничке активности Србије и Републике Српске у односима са...