Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић поручила је данас да стратешки циљ да до 2030. достигнемо најмање 3,5 гигавата нових капацитета из обновљивих извора енергије (ОИЕ) изгледа реално и достижно, у комбинацији приватних инвестиција које су већ у реализацији, инвестиција ЕПС-а и очекиваног даљег раста броја купаца-произвођача и активних купаца.
П:
О:
Читај ми
Повећање учешћа ОИЕ у енергетском миксу до 2030. године
Врдник,
15. септембар 2026.
Ђедовић Хандановић је, отварајући конференцију „ОИЕ Србија 2026ˮ у Врднику, на којој је и изасланик председника Републике, истакла да док тежимо повећању учешћа обновљивих извора енергије у енергетском миксу не смемо заборавити да циљ није само да имамо што више нових мегавата, већ да сваки нови мегават доприноси сигурности и стабилности електроенергетског система.
Нову фазу енергетске транзиције, како је навела, видимо као развој читавог система, а не само нових електрана, при чему су нам потребни обновљиви извори енергије, али и батеријска складишта, реверзибилне хидроелектране, флексибилна производња, активни купци и снажније повезивање са регионалним и европским тржиштем електричне енергије.
Она је указала на то да је у претходне четири године капацитет соларних и ветроелектрана у Србији повећан са приближно 400 МW на више од 1,3 GW, и напоменула да се очекује да до краја године тај капацитет достигне скоро 1,5 GW, као и да ће до краја деценије бити премашено три гигавата приватних инвестиција у солар и ветар.
Према њеним речима, кроз два круга аукција, које је спровело Министарство рударства и енергетике, подржано је 17 нових соларних и ветроелектрана укупног капацитета око 1,2 GW и нове инвестиције у Србији вредне приближно 1,5 милијарди евра.
Ђедовић Хандановић је навела да је од 17 електрана девет већ на мрежи, и изразила очекивање да ће преостали пројекти у наредним годинама донети још око 784 МW нових капацитета, чиме ћемо само кроз постојећи портфолио приватних инвестиција доћи на најмање 2,3 GW соларних и ветроелектрана на мрежи.
Министарка је најавила да се у наредном периоду очекује даљи раст купаца-произвођача, који би до 2030. године могли да додају још најмање 300 МW, али и значајан нови талас инвестиција индустрије кроз концепт активног купца, као и нове инвестиције ЕПС-а у обновљиве изворе.
Она је рекла да је убрзани развој сектора обновљивих извора енергије пратило и унапређење законодавног оквира од 2022. године, а једна од најважнијих новина јесте активни купац, којим је индустрији омогућено да у већој мери производи енергију из соларних електрана за сопствене потребе.
Након што је ове године измењена уредба, како је подсетила, већ у првом кругу исказано је више од 100 MW захтева за прикључење соларних електрана.
Према њеним речима, истовремено су унапређена правила прикључења како би се расположиви капацитети мреже користили ефикасније и предност имали пројекти који су највише одмакли у припреми.
Министарка је навела да се у моделима развоја преносне мреже тренутно налази више од 12 GW пројеката, што је вишеструко више од капацитета који систем у овом тренутку може да интегрише.
Она је објаснила да је због великог интересовања било неопходно померити наредне прозоре за прикључење до септембра 2029. године, како би се показало који од великог броја пројеката највише напредују ка изградњи, а који постоје само у развојном портфолију и заузимају капацитет мреже.
Циљ није да успоримо развој обновљивих извора енергије (ОИЕ), већ да направимо одржив систем у којем ће нови пројекти имати реалну могућност да буду прикључени и изграђени, поручила је министарка.
Према њеним речима, расписивањем јавног позива ЕПС-а за куповину ОИЕ пројеката отворен је додатни канал за развој ОИЕ, а циљ је да се искористи развојни потенцијал приватног сектора и омогући ЕПС-у да брже изгради већи и дивезсификованији портфолио зелених производних капацитета.
Ђедовић Хандановић је, говорећи о планираним изменама Закона о коришћењу ОИЕ, рекла да је нацрт измена закона спреман за јавну расправу и да ће нова регулатива, између осталог, омогућити усаглашавање са директивама ЕУ, успостављање подручја за убрзани развој ОИЕ и поједностављивање и убрзавање поступака издавања дозвола.
Министарка је подсетила на то да су у протеклих 10 година глобални капацитети ОИЕ повећани 2,5 пута, са 2 TW на 5 TW, са циљем да достигну 11 TW глобално до 2030.
Она је указала на то да на глобалном нивоу, под утицајем дата центара, употребе вештачке интелигенције, електричних возила и напредних технологија, потрошња електричне енергије расте брже од укупне потрошње енегије, уводећи нас у „еру електричне енергије”.
Ђедовић Хандановић је навела да је електрична енергија та која покреће најважније индустрије које ће одредити снагу земаља у 21. веку, покрећући од дата центара и напредних технологија до тешке индустрије и саобраћаја у највећим земљама света.
Министарка је поручила да задатак државе остаје да обезбеђује стабилан регулаторни оквир, транспарентне процедуре, предвидивост и инфраструктуру која инвеститорима омогућава да реализују квалитетне пројекте.
Она је истакла да дијалог и партнерски односи са индустријом омогућавају да се приликом израде прописа чује искуство инвеститора о свему што утиче на реализацију инвестиција, али не и да о сваком питању мора постојати идентичан став.
Управо зато је дијалог важан – да различите перспективе претворимо у решења која омогућавају и инвестиције и сигуран развој електроенергетског система, закључила је Ђедовић Хандановић.
-
Аутор: Ненад Костић -
Аутор: Ненад Костић
-
Београд, 15. септембар 2026.Све значајније место српске железнице у транспортном систему
-
Београд, 15. септембар 2026.Социјална укљученост и равноправност темељ друштва једнаких...
-
Београд, 14. септембар 2026.Потписан Уговор о изградњи деонице Дуб–Дубци са тунелом...
-
Београд, 14. септембар 2026.Помоћ за куповину прве некретнине и за мајке са избегличким...
-
Београд/Бањалука, 14. септембар 2026.Јачање веза Србије и РС кроз очување заједничких вредности и...
-
Шабац, 14. септембар 2026.Обновљен објекат за вoјнике на служењу војног рока у касарни у...
-
Београд, 14. септембар 2026.Потврђена подршка Аустрије европском путу Србије
-
Београд, 14. септембар 2026.Србија и Парагвај опредељени за јачање билатералних односа
-
Београд, 13. септембар 2026.Програм „Гаранција за младе“ од 1. јануара доступан у свим...
-
Злакуса, 13. септембар 2026.Сарадњом до снажније подршке женама у локалним заједницама