Пољопривреда

Упознајте Србију

Упознати земљу значи осетити њен дух, знати њене скривене пределе и појединце који су је учинили оним што јесте. Упознавање земље слично је упознавању човека који ће вам, временом, постати пријатељ.
Са пријатељима се најпријатније путује и деле најчудеснији призори. Придружите се нашим многобројним пријатељима који су већ открили зашто је Србија неодољива. Надамо се да ћете заволети нашу земљу једнако као што је ми волимо.

Према резултатима Пописа пољопривреде 2012. године, укупна површина пољопривредног земљишта на територији Републике Србије износи 3.861.477 хектара, а наша земља има 631.552 пољопривредна газдинства.

 

Клима је умерено-континентална, а просечна температура у току године износи 11 до 12 степени Целзијуса. Повољни природни и климатски услови поспешују развој пољопривреде. Равничарски региони Војводине, Косова Поља, Метохије, Поморавља, Посавине, Тамнаве, Крушевачког и Лесковачког поља погодни су за механизовану ратарску и повртарску производњу.

 

Брдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње. Од воћних врста најзаступљенија је производња малине, највише у западној Србији, затим следе шљива и јабука. Брдско-планинска подручја Златибора, Рудника, Старе планине, Копаоника и Шар-планине су погодна за развој овчарства, говедарства и шумарства. Укупна површина земљишта под шумом у Републици Србији износи 2.252.400 хектара.

 

Србија има веома повољне природне услове (земљиште и климу) за разноврсну пољопривредну производњу (и биљну и сточарску), искусне произвођаче, најбоље стручњаке и научне раднике, као и у свету признате селекције бројних биљних култура.  Најважнији пољопривредни производи Србије су кукуруз, пшеница (брашно), сунцокрет (уље и сачма), шећерна репа (шећер), соја (уље и протеински производи), кромпир, малине, јабуке, шљиве, вишње, грожђе, свињско, говеђе и живинско месо, као и млеко.

 

Шта  урадити да се искористе потенцијали наше пољопривреде?

 

  • повећати површине под органском производњом,
  • повећати број стоке и удео сточарске производње,
  • подићи нове засаде са интензивном технологијом производње,
  • инвестирати у сектор производње и прераде хране,
  • повећати обим производње производа са географским пореклом, лековитог, ароматичног и зачинског биља,
  • повећати извоз на основу споразума о спољној трговини,
  • користити домаће сорте и расе,
  • инвестирати у логистичкo-дистрибутивне центре,
  • производити биоенергетске усеве.

 

Опширније

Статистички годишњак

 

Зелена књига oбeзбeђуje аналитички приказ стања српске пољопривреде на годишњем нивоу и садржи анализу најзначајнијих тржишта пољопривредних производа у Србији, како са аспекта производних показатеља, тако и у погледу тржишних кретања и спољнотрговинске размене.

 

Линкoви зa Зeлeну књигу 2017:

 

I књига

II књига