Упознати земљу значи осетити њен дух, знати њене скривене пределе и појединце који су је учинили оним што јесте. Упознавање земље слично је упознавању човека који ће вам, временом, постати пријатељ.
Са пријатељима се најпријатније путује и деле најчудеснији призори. Придружите се нашим многобројним пријатељима који су већ открили зашто је Србија неодољива. Надамо се да ћете заволети нашу земљу једнако као што је ми волимо.
Републички завод за статистику, у складу са Законом о Попису пољопривреде 2023. године и у оквиру пројеката претприступних фондова Европске уније ИПА 2018, припремио је, организовао и спровео Попис пољопривреде 2023. године од 1. октобра до 15. децембра 2023. године.
У Попису је током поменутог периода, анкетирањем на терену, било ангажовано 253 општинских координатора и 2.842 пописивача, који су обишли приближно 740.000 пољопривредних газдинстава – породичних, газдинстава правних лица и предузетника.
Подаци су прикупљени методом интервјуа на терену на основу Адресара пољопривредних газдинстава, а газдинства привредних друштава и земљорадничких задруга уносила су самостално податке у веб-упитник, који је био доступан до 1. јуна 2023. године.
Основна обележја о пољопривредним газдинствима која су уписивана током овог пописа су идентификациони подаци газдинстава, земљишни фонд и категорије коришћења пољопривредног земљишта, као и подаци о радној снази и броју стоке.
Значај резултата Пописа пољопривреде 2023. године јесте у томе што се обезбеђује свеобухватни, међународно упоредиви преглед структурних карактеристика пољопривреде, као и основ за креирање одрживе аграрне политике.
Први резултати Пописа пољопривреде показују да је у Републици Србији у 2023. години било 508.365 газдинстава, а од тога 99,6 одсто породичних пољопривредних газдинстава која се баве пољопривредном производњом.
Просечно пољопривредно газдинство обрађује 6,4 хектара, гаји једно грло говеда, пет грла свиња, три овце, 43 грла живине и има око три кошнице пчела. У поређењу са подацима из 2018. године, број газдинстава је опао за 10 одсто.
Укупна коришћена површина земљишта износи 3.257.100 хектара.
Површине земљишта које се користи у пољопривреди су смањене. Ливада и пашњака има за 28,7 мање него 2018. године, површине под воћњацима смањене су за 9,7 одсто, а под виноградима за 11,1 одсто. Повећане су једино површине земљишта на окућници, и то за 51,5 одсто.
Смањен је број свих домаћих животиња, изузимајући пчеле, којих је за 38 одсто више него 2018. године.
Највише је опао број коза – 31,5 одсто, свиња има мање за 30,7 одсто, док је број говеда опао за 17,7 одсто.
Попис је показао да је просечна старост носиоца породичног газдинства 60 година, док је тек сваки једанаести носилац газдинства млађи од 40 година.
Такође, највећи број лица ангажованих у пољопривредној производњи забележен је у региону Шумадије и западне Србије, где је и највећи број ангажованих жена – 231.118.
Први подаци резултата Пописа пољопривреде 2023. године показали су да се од укупног броја газдинстава чак 61,7 одсто бави сточарством, а највише говеда и свиња гаји се у мачванској области. Највећи број оваца и пчела гаји се у златиборској области, козе се највише гаје у пчињској, док се највећи број живине гаји у средњобанатској области.
Највеће површине ораница и башта заступљене су у региону Војводине (55,8 одсто), док су воћњаци највише заступљени у региону Шумадије и западне Србије (54,9 одсто).
Резултати пописа биће објављивани сукцесивно, током 2024. и 2025. године.