Рођена је 5. маја 1970. године у Тузли. По завршетку Прве економске школе у Београду, као ђак генерације, уписала је Економски факултет, на којем је дипломирала 1993, а докторирала 2001. године у области енергетике и економије.

 

Звање доцента на Универзитету „Џон Незбит” стекла је 2008. године, звање ванредног професора и проректора за науку 2011, а за редовног професора изабрана је 2016. године. 

 

Ауторка је и коауторка четири књиге из области енергетике и одрживог развоја. Објавила је више од две стотине радова о проблемима и могућностима развоја српског енергетског сектора. 

 

Радила је у Првој економској школи, „ЕПС–Електроистоку”,  на Аеродрому „Никола Тесла” и Универзитету „Џон Незбит”, на којем је и данас запослена. Од 2004. до 2006. године била је саветница потпредседника Владе Републике Србије за енергетику. Саветница за енергетику председника Владе Републике Српске Милорада Додика била је од 2010. до 2012. године.

 

Председница је Савета СНС за енергетику и рударство од 2009. године, потпредседница странке од 2012, а од средине 2016. чланица Председништва СНС.

 

Од 2012. до 2014. године била је гувернерка Србије у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД). 

 

За министарку енергетике, развоја и заштите животне средине изабрана је 2012. године, а од 2014. је потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

 

У портфолију министарства на чијем је челу вредност инфраструктурних пројеката износи приближно 16 милијарди евра.

 

У истом мандату именована је за председницу Координационог тела Владе РС за родну равноправност, као и за одговорно лице у име Владе за питање инклузије Рома. Председава Заједничкој групи Владе РС са задатком дефинисања конкретних мера за унапређење позиције Републике Србије на листи Светске банке о условима пословања (Doing Business) и Савета страних инвеститора. Председница је Координационог тела за подршку праћења реализације пројеката, улагања у реконструкцију и/или изградњу клиничких здравствених центара.

 

Од 2018. године чланица је Саветодавног одбора Светске банке за родну равноправност и развој, тела задуженог да разматра напредак постигнут у родној равноправности на глобалном нивоу и даје препоруке за активности на оснаживању жена и смањивању јаза између жена и мушкараца.

 

Од формирања Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре 2014. године, којим и данас руководи, изграђено је више од 200 километара нових ауто-путева, реконструисано више од 200 километара пруга, започете су реформе јавних предузећа и направљен велики искорак у усклађивању домаћег законодавства у области саобраћаја и грађевинарства са правилима која важе у Европској унији. Посебно достигнуће представљају спроведене свеобухватне реформе у области грађевинарства, које су резултирале напретком Србије са 186. на 10. место на свету по издавању грађевинских дозвола на Дуинг бизнис листи Светске банке и побољшањем укупног рејтинга земље на листи са 91. на 43. место за три године.

 

У двадесетпетогодишњој професионалној каријери добила је више од 200 захвалница, повеља и признања, међу којима се посебно издваја „Реформатор године” у избору Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД). Први пут је ову награду добила 2014. године за свеобухватне реформе у издавању грађевинских дозвола, а друго признање, „Реформатор 2016. године”, додељено јој је за деценијске реформе у овој области.

 

Добитница је међународне награде „Личност године и најминистар за 2018. годину” која се додељује најуспешнијим личностима у региону, која јој је уручена у јулу 2018. године у Сарајеву.

 

Хоби су јој пливање, картинг, гајење цвећа и хуманитарни рад.

 

Чланица је Савета Универзитета у Београду и Управног одбора Фонда за развој. Оснивач је НВО Женска влада, чланица је Европског покрета у Србији и организације East West Bridge. Покретач је иницијативе „Упослимо хиљаду жена у руралним подручјима, коју Координационо тело за родну равноправност реализује у сарадњи са Етно-мрежом и НАЛЕД-ом.

 

Мајка је једног сина.

 

Говори енглески језик.

Зорана Михајловић