Рођена је 1970. године у Београду. Основну и средњу школу завршила је у Београду. Уписала је смер Хемија за истраживање и развој на Хемијском факултету, али је након прве године прешла на Биолошки факултет Универзитета у Београду.

Током студирања провела је и две године на Универзитету Британска Колумбија у Канади, након чега се враћа у Србију, где је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

Од 1998. године запослена је на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду. Магистрирала је 2002. године, а 2008. године одбранила докторску дисертацију из области молекуларне генетике на Биолошком факултету. Од 2018. године има звање научног саветника.

Од 2014. године је на позицији директора Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. Била је и руководилац Лабораторије за молекуларну микробиологију у Институту. Током више од 20 година бавила се истраживачким радом и у областима молекуларне генетике и биотехнологије, као и применом истраживања у различитим секторима, укључујући прехрамбену и фармацеутску индустрију.

Објавила је више од 60 научних радова у водећим међународним часописима и активан је члан многобројних научних удружења.

Од 2011. године представља Републику Србију у Борду гувернера – управљачком телу Међународног центра за генетичко инжењерство и биотехнологију, основаног од стране Уједињених нација, са центрима у Италији, Индији и Јужноафричкој Републици. Кроз ову организацију, током година обезбеђивана су значајна новчана средства за финансирање научних пројеката, конференција и школовања студената из Србије.

Кроз бројне пројекте активно учествује у имплементацији процеса трансфера технологије, као и у увођењу концепта иновација у истраживањима у Србији и региону.  Током година стекла је искуства и знања о комплетном процесу настанка иновација и њиховој комерцијализацији – од лабораторије до тржишта.

Током научне каријере, руководила је и учествовала у бројним националним и међународним научним пројектима, као и у пројектима сарадње са привредом, укључујући домаће и иностране компаније.

Последњих година посвећена је менторском раду и пружању помоћи истраживачима на пројектима развоја иновација. Као експерт, била је укључена у развој и писање државних стратегија, укључујући и Стратегију паметне специјализације Србије.

На самом почетку  пандемије, 2020. године Влада Републике Србије ју је именовала за координатора пројекта развоја и изградње лабораторија Ватрено око у Београду и Нишу, које су започеле рад у 2020. години, и на тај начин је допринела јачању капацитета Србије у тестирањима током пандемије.

Уз подршку државе, 2021. године успоставила је Центар за секвенцирање и биоинформатику на Институту и тако омогућила да Србија почне да формира националну банку геномских података.

Један је од идејних твораца пројекта БИО4 кампуса, који је подржала Влада Републике Србије и који треба да окупи истраживаче предузетнике и компаније око једне идеје, а то је развој Србије кроз развој биомедицине и биотехнологије.

Јелена Беговић