Селаковић је упозорио на то да је, иако Србија активно унапређује заштиту културног наслеђа на билатералном плану и сарадњом са међународним организацијама (Унеско, Савет Европе, ИКОМ, ИКОМОС), културна баштина на Косову и Метохији и даље једно од најугроженијих културних добара у Европи и свету.
Он је поручио да сарадња на међународном плану и у оквиру међународних организација не сме бити злоупотребљена за промоцију једнострано проглашене независности тзв. Косова, као што ни ова платформа не сме бити злоупотребљена у погледу прејудицирања статуса Косова и Метохије.
У интересу мира и стабилности, мора се указати дужно поштовање одговарајућим форматима дијалога и претходно постигнутим договорима, нагласио је министар.
Селаковић је подсетио на то да је од јуна 1999. године на Косову и Метохији порушено, уништено и спаљено више од 150 православних цркава и манастира, од којих су многи подигнути у XIII и XIV веку, као и 122 српска гробља.
Према његовим речима, у марту 2004. године је само два дана уништено, спаљено и оштећено 34 цркве и манастира, при чему су разрушена три гробља.
Селаковић је указао на то да су неки од уништених и оштећених православних, средњовековних драгуља били на списку светског културног наслеђа Унеска.
Министар је навео да је уништено и покрадено више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета, уништен је и оштећен 5.261 надгробни споменик на 256 православних гробља, док на више од 50 гробља не постоји ниједан читав споменик.
С друге стране, у северном делу Косовске Митровице, где живе Срби, налази се муслиманско гробље на којем ниједан надгробни споменик није оштећен, као ни на осталим албанским и муслиманским гробљима у српским срединама на Косову и Метохији, прецизирао је он.
Он је, говорећи о питању регионалне сарадње, мобилности уметника и професионалаца у култури, рекао да је слобода кретања једно од основних људских права, али да је она ипак у нашем региону на најдрастичнији начин ускраћена припадницима српског народа на Косову и Метохији.
Селаковић је подсетио на то да је у мају ове године спречено извођење представе „Књига о Милутинуˮ у продукцији београдског позоришта „Звездара театарˮ, забраном преласка позоришној екипи, која је била предвођена реномираним глумцем Ненадом Јездићем, административне линије према Косову и Метохији.
Иронично, управо ова представа говори о страдању обичног човека, који тада, као и сада, плаћа цену једностраног насиља, фанатизма и прекрајања историје. Ту невољу на својој кожи осећају милиони људи у нашем региону већ вековима. Зато, по свој прилици, није нимало случајно ни то што Приштина забрањује управо ову представу, нагласио је он.
Министар је поручио да је Србија отворена за конструктиван дијалог и истинско унапређење мобилности уметника, али да истовремено тражи да се за остварење овог циља створе бар минимални услови – да престане атмосфера прогона и страха у којој живе Срби на Косову и Метохији.