Министар спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић изразио је данас у Москви захвалност Русији на принципијелној подршци територијалном интегритету и суверенитету Србије, као и решавању питања Косова и Метохије мирним, дипломатским средствима, путем дијалога, за шта се залаже и званични Београд.
П:
О:
Читај ми
Србија и Русија привржене принципима међународног права и УН
Београд/Москва,
16. април 2021.
Селаковић је на заједничкој конференцији са министром спољних послова Русије Сергејем Лавровом рекао да је овај сусрет не само прилика за размену мишљења и ставова по за нас важним питањима, већ и сусрет који ће допринети припреми и евентуалној посети председника Русије Владимира Путина Србији у току овде године.
Он је истакао да му је част да се само након четири месеца од сусрета у Београду, данас састане у Москви са руским колегом, који је пријатељ Србије и српског народа.
Селаковић је поручио да су управо овај сусрет на високом нивоу, као и други сусрети званичника Србије и Русије на највишем нивоу, добар показатељ и сведочанство искрених, отворених, пријатељских односа две држве, који имају дугу традицију.
Шеф српске дипломатије је захвалио Лаврову на несебичној, континуираној и принципијелној подршци територијалном интегритету и суверенитету Србије, и решавању питања Косова и Метохије мирним, дипломатским средствима, путем дијалога, за шта је Београд спреман, на чему ради и на чему је до сада изградио и ојачао свој кредибилитет.
Информисао сам министра Лаврова да је данас тачно 2.921 дан од како је закључен Бриселски споразум којим су биле дефинисане три обавезе за Београд и једна за Приштину. Београд је своје извршио, Приштина своју једину, да формира Заједницу српских општина није ни почела, нити је спроводи, нагласио је Селаковић.
Он је захвалио и на подршци Русије у међународним форумима и организацијама да се осујете покушаји Приштине за чланство.
Такође, Селаковић је истакао да је економска сарадња и размена због пандемије у претходној години не мало умањена, те да је било речи о подстицању наставка те сарадње у већем обиму, ради враћање на ниво од пре пандемије коронавируса.
У том циљу, Селаковић је истакао да је за српску економију од значаја ратификација споразума са Евроазијском економском унијом, додајући да је остало да још Јерменија ратификује документ, како би могао да почне да се примењује.
Шеф српске дипломатије је рекао и да је подршке вредна и иницијатива за потписивање стратешког руско-српског програма економске сарадње 2020-2026. године.
Он је додао да се нада да ће у међувремену, у јуну, доћи до међународног економског форума у Санкт Петербругу што ће бити добра прилика да представници привреде и руководства двеју земаља разговарају о тим питањима.
Селаковић је навео да поље енергетике завређује пуну пажњу у односима Србије и Русије, а да се успешна сарадња огледа кроз изградњу Балканског тока, који је кроз Србију од границе са Бугарском до границе са Мађарском профункционисао 1. јануара ове године.
Шеф српске дипломатије је поменуо и улагање Гаспрома од 330 милиона долара у изградњу погона за дубоку прераду нафте, који значајно доприноси успешном пословању НИС-а.
Он је захвалио на подршци Русије током пандемије, од доласка руских АБХО јединица у Србију ради помоћи у дезинфекцији здравствених установа, кроз испоруку вакцина Спутњик В, а и сада и кроз почетак производње у "Торлаку".
То значајно доприноси и даљем успешном понашању Србије и руковођењу кризом изазваном пандемијом, јер Србија бележи озбиљан број вакцинисаних, навео је Селаковић.
Шеф српске дипломатије је Лаврову захвалио на топлом братском гостопримству и на спремности да се отворено пријатељски разговара о свим темама од интереса за оно што је суштина политике Србије, а то је очување мира и стабилности на Западном Балкану, у Југоисточној Европи.
Србија томе поклања озбиљну пажњу, а Русија као стратешки партнер и пријатељ нас у томе континуирано и принципијелно подржава. Искрено вам хвала на томе, поручио је Селаковић.
Лавров је поручио да је Русија спремна и наставиће да помаже Србији у очувању територијалног интегритета, истичући да је основа спољнополитичке сарадње двеју земаља приврженост принципима међународног права и УН.
Шеф руске дипломатије је рекао да је са Селаковићем разговарао о свим правцима заједничке сарадње и партнерства, о билатералним односима, али и и регионалним и међународним питањима.
Без обзира на ограничења због епидемије коронавируса, наша стратешка сарадња наставља динацмично да се развија у свим областима, рекао је Лавров.
Шеф руске дипломатије је истакао да је основа спољнополитичке сарадње Србије и Русије приврженост принципима међународног права и принципима Уједињених нација, укључујући немешање у унутрашње ствари суверених држава и мирно решавање спорова, додајући да су се договорили да се настави координација у међународним организацијама.
Потврдили смо спремност да и даље помажемо српским пријатељима, да бранимо легитимно право Београда на Косово и Метохију. Ми ћемо наступати и даље да се очува приоритетна пажња у СБ УН о том питању и поштовању Резолуције 1244 у пуној мери, а она предвиђа постизање договора о статусу Косова између Београда и Приштине, и тај договор треба да буде одобрен у Савету безбедности, рекао је Лавров.
Лавров је додао и да ће Русија наставити да пружа помоћ Србији по питању неутрализовања нелегалних покушаја Приштине за чланство у међународним организацијама, Интерполу и Унеску.
Разматрали смо ситуацију на југоистоку Европе и говорили смо о подршци оних делатности и корака које води руководство Србије у изградњи добрих и конструктивних односе са свим земљама региона. Убеђени смо да избалансирана линија Београда доприноси миру и стабилности у овом доста компликованом делу европског континента, рекао је Лавров.
Он је напоменуо да су пажњу посветили заједничкој борби против коронавируса и вакцинисању становништва, наводећи да Србија заузима једно од првих места у Европи, захваљујући и коришћењу руске вакцине Спутњик В.
Према његовим речима, заједнички су констатовали да је неопходно да се та сарадња настави како би се очували животи и здравље људи, чему ће допринети и покретање производње руске вакцине Спутњик В у Београду.
Лавров је навео и да велику пажњу придају економској сарадњи и повећању робне размене, додајући да су кључи смерови сарадње у реализацији великих пројеката у енергетици.
У том смислу, шеф руске дипломатије је истакао да се НИС успешно развија и наступа као локомотива српске прирведе, јер је прошле године 13 одсто буџетских прихода Србије дошло захваљујући делатности те компаније
Он је навео и да је обим инвестиција већи од три милијарде долара.
Такође, Лавров је поменуо и реконструкцију железничке мреже, у којој руски РЖД игра водећу улогу.
У фокусу пажње су и питања сарадње са Евроазијском економском унијом са којом је Србија 2019. године потписала споразум о стварању зоне слободне трговине. Он ће сада ступити на снагу, завршавамо неопходне процедуре, рекао је Лавров.
Министар спољних послова Русије је напоменуо да је било речи и о плану и моделима развоја војно-техничке сарадње, те сарадњи Србије са организацијом ОДКБ.
Договор двојице министара је и да се наставе контакти на нивоу министра и њихових заменика, а све у складу са планом потписаним децембра прошле године у Београду, приликом посете Лаврова Београду.
Аутор:
Танјуг
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 25. април 2024.Рекордна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години
-
Београд/Бањалука, 25. април 2024.Заједничке активности Србије и Републике Српске у односима са...
-
Смедерево, 24. април 2024.Србија неће погнути главу и изабрати пут повлачења
-
Београд, 24. април 2024.Напредак сарадње са Кином у рударском и енергетском сектору
-
Крагујевац, 24. април 2024.Даље јачање капацитета Државног дата центра у Крагујевцу
-
Београд, 24. април 2024.Полицијска сарадња Србије и УАЕ на изузетно високом нивоу
-
Београд, 24. април 2024.Одржана конференција у знак сећања на преминулог Предрага Марића