Министар заштите животне средине у Влади Републике Србије Горан Триван отворио је данас конференцију поводом завршетка твининг-пројекта „Подршка ЕУ развоју стратешког оквира у области управљања отпадом“.
П:
О:
Читај ми
Успостављен стратешки оквир за управљање отпадом у Србији
Београд,
29. јануар 2020.
Пројекат су реализовали Министарство заштите животне средине и Европска унија заједно са партнерима на пројекту – Агенцијом за животну средину Аустрије, као водећим партнером, Агенцијом за заштиту животне средине Шведске и Министарством за животну средину Литваније.
У оквиру овог пројекта, финансираног из ИПА претприступне помоћи, израђен је нов нацрт националне стратегије управљања отпадом и друга документа и инструменти кључни за успостављање стратешког оквира за управљање отпадом у Србији.
Триван је том приликом објаснио да је сврха пројекта развој и унапређење система управљања отпадом, кроз употпуњавање стратешког и законодавног оквира и планских докумената у овом сектору, у складу са правним тековинама ЕУ.
Он је нагласио да је значајно да Министарство има проактивну улогу и да буде оперативно у примени резултата оваквих пројеката који доносе конкретне помаке у заштити животне средине.
Министар је изразио захвалност Унији која је у овај пројекат у протеклих 30 месеци уложила 1,5 милиона евра, као и експертској помоћи парнера на пројекту.
Он је навео да су најзначајнији резултати пројекта нова национална стратегија управљања отпадом, која представља основни документ за дугорочно дефинисање и усмеравање управљања отпадом од 2020. до 2025. године, као и Национални план управљања отпадом, који представља саставни део Стратегије и који се развијао у складу са захтевима из Закона о управљању отпадом.
Такође, једно од постигнућа је и Национални програм превенције отпада у циљу спречавања негативних утицаја које привредни развој може да изврши на животну средину, као и сет економских инструмената за имплементацију Плана управљања чврстим комуналним отпадом.
Он је навео да ће ефекти спровођења Стратегије управљања отпадом у наредном периоду моћи да се сагледају и на основу испуњења националних циљева у овој области.
Реч је, како је навео, о усклађивању националних прописа и планова из области управљања отпадом са законодавством ЕУ, с обзиром на то да је Србија, као држава кандидат за чланство у ЕУ, у обавези да предузме неопходне мере за обезбеђивање ефикасне имплементације и контроле примене правних тековина ЕУ у области заштите животне средине.
Триван је нагласио да су резултати пројекта само део укупних напора које Србија чини у овој области, истичући да је Министарство у 2018. години суфинансирало 25 општина са укупно 100 милиона динара.
Ресорно министарство је, како је подсетио, у 2019. години определило и 230 милиона динара за суфинансирање израде пројеката санације и ремедијације несанитарних општинских, односно градских депонија у 14 јединица локалних самоуправа.
Министар је рекао да је у протеклој години додељено и 100 милиона динара намењених за подршку реализације пројеката изградње система управљања отпадом у четири локалне самоуправе.
Такође, како је подсетио, обезбеђена су средства за санацију клизишта и проширење депоније Дубоко у Ужицу, финансирана је пројектно-техничка документација за нову санитарну депонију Ваљево–Каленић, и друге активности као подршка бољем управљању отпадом у Србији.
За подстицај рециклажној индустрији, Министарство је у протеклој години доделило више од три милијарде динара, а у 2020. години планира да за ове намене издвоји 3-3,5 милијарде динара, најавио је министар.
За остваривање свих зацртаних циљева, како је предочио, потребно је даље улагање у заштиту животне средине и јачање административних и стручних капацитета.
Према његовим речима, поред система управљања отпадом, неодвојиво питање је и превенција отпада, што све заједно представља најбољи пут да сачувамо животну средину.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је управљање отпадом конкретно питање које је веома значајно за животни стандард грађана.
Он је указао на то да један становник ЕУ годишње продукује шест тона отпада, од чега се трећина рециклира, што значи да се трећина отпада може поново увести у економију.
Фабрици је, наводећи као успешне примере подршке ЕУ центре за управљање отпадом у Ужицу и Суботици, истакао да је време за окретање ка стратешком деловању које се мора ослањати на свеобухватну, инклузивну и одрживу јавну политику управљања отпадом.
Он је оценио да је Преговарачка позиција за Поглавље 27, која је упућена Европској комисији, добар сигнал и основ да ће се стратешки планови Србије на стварању боље и здравије животне средине оперативно успешно спроводити.
Према његовим речима, питања заштите животне средине су комплексна и прожимају се кроз бројне секторе, због чега се захтева укључивање и ангажовање целокупне Владе Србије.
Европска унија је у протеклих 19 година, као највећи донатор, доделила Србији приближно 400 милиона евра за унапређење стања животне средине, од чега више од 56 милиона евра у области управљања отпадом, прецизирао је Фабрици.
На конференцији су се обратили и амбасадор Аустрије у Србији Николаус Лутероти и руководилац Програма развојне сарадње у Амбасади Краљевине Шведске у Србији Ола Андерсон.
Они су честитали Србији на резултатима постигнутим у оквиру пројекта и изразили даљу посвећеност подршци Србији у процесу приступања ЕУ и побољшању стања животне средине ради квалитетнијег живота грађана.
Очекује се да резултати пројекта допринесу бољем управљању отпадом, што, између осталог, значи делотворније поновно искоришћење искористивих материјала из отпада, бољу заштиту животне средине и људи од опасних материја, а самим тим и опште побољшање квалитета живота грађана.
Резултати пројекта такође ће помоћи Србији у припремама преговора за Поглавље 27 – животна средина и климатске промене, у процесу приступања Европској унији.
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 25. април 2024.Рекордна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години
-
Београд/Бањалука, 25. април 2024.Заједничке активности Србије и Републике Српске у односима са...
-
Смедерево, 24. април 2024.Србија неће погнути главу и изабрати пут повлачења
-
Београд, 24. април 2024.Напредак сарадње са Кином у рударском и енергетском сектору
-
Крагујевац, 24. април 2024.Даље јачање капацитета Државног дата центра у Крагујевцу
-
Београд, 24. април 2024.Полицијска сарадња Србије и УАЕ на изузетно високом нивоу
-
Београд, 24. април 2024.Одржана конференција у знак сећања на преминулог Предрага Марића