Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Младен Шарчевић изјавио је данас да је стратегија паметне специјализације значајан инструмент за поспешивање иновација и истраживања, као и за развој економије засноване на знању и иновацијама.
П:
О:
Читај ми
Реформама образовања до друштва заснованог на знању
Београд,
17. јануар 2020.
Шарчевић је у Научно-технолошком парку Београд, на почетку консултација у оквиру јавне расправе о Нацрту стратегије паметне специјализације у Републици Србији, рекао да су кроз процес израде овог документа идентификоване приоритетне области.
Реч је, како је објаснио, о областима у којима наша земља остварује конкурентне предности и у које је потребно даље инвестирати, а то су информационо-комуникационе технологије, храна за будућност, креативне индустрије, машине и производни процеси будућности.
Према његовим речима, циљ је да образовање у Србији иде ка индустријама које доносе запослење и велике зараде.
Он је подвукао да ресорно министарство интензивно ради на новој стратегији развоја образовања, васпитања и науке до 2030. године, чији је мото „Друштво засновано на знању“.
Државни секретар Владимир Поповић подсетио је на то да се стратегија паметне специјализације помиње и у члановима Закона о Фонду за науку, при чему ће се резултати те стратегије користити приликом дефинисања нових позива тог фонда.
Поповић је објаснио да je Министарство било носилац и Стратегије вештачке интелигенције, која је донета, а радиће и стратегију отворених иновација, у сарадњи са Привредном комором Србије.
Према његовим речима, ове три стратегије ће бити основа за велику стратегију – стратегију развоја образовања, васпитања и науке до 2030. године.
Шарчевић и Поповић су истакли велику ангажованост помоћника министра Виктора Недовића у процесу израде Нацрта стратегије паметне специјализације.
Недовић, који је и координатор 4С процеса, подсетио је на то да је рад на овом документу трајао три године, истичући да је урађена опсежна анализа стања како би се дефинисало које су то области привреде у којима Србија има потенцијала и у које треба даље инвестирати како би се брже развијале.
Након идентификације приоритетних области израђен је Нацрт стратегије са свеобухватним пакетом мера за сваку дефинисану област, којима ће се утицати на побољшање конкурентског положаја српских компанија на глобалном тржишту и остварити позитиван ефекат на друштвено-економски развој, објаснио је Недовић.
Он је нагласио важност сарадње привреде и науке, уз напомену да су дефинисане мере и активности које треба да дају подршку тим мерама, као и буџети за имплементацију.
Помоћник министра је изразио очекивање да ће кроз јавну расправу, која траје до 20. јануара, стићи предлози како би се унапредио Нацрт стратегије.
Јавне расправе данас су истовремено одржане у Београду, Нишу и Новом Саду. Учесници консултација могли су путем видео-линка да прате обраћање министра и ректора универзитета из Новог Сада, Ниша и Београда – Дејана Јакшића, Драгана Антића и Иванке Поповић.
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 25. април 2024.Рекордна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години
-
Београд/Бањалука, 25. април 2024.Заједничке активности Србије и Републике Српске у односима са...
-
Смедерево, 24. април 2024.Србија неће погнути главу и изабрати пут повлачења
-
Београд, 24. април 2024.Напредак сарадње са Кином у рударском и енергетском сектору
-
Крагујевац, 24. април 2024.Даље јачање капацитета Државног дата центра у Крагујевцу
-
Београд, 24. април 2024.Полицијска сарадња Србије и УАЕ на изузетно високом нивоу
-
Београд, 24. април 2024.Одржана конференција у знак сећања на преминулог Предрага Марића