Помоћник министра правде у Влади Републике Србије Чедомир Бацковић поручио је данас на седници СБ УН у Њујорку да је Србија спремна да прихвати међународни надзор у вези са издржавањем казни у Србији српских држављана осуђених пред Хашким судом.
П:
О:
Читај ми
Успешна сарадња Србије са Резидуалним механизмом за кривичне судове УН
Београд/Њујорк,
11. децембар 2019.
Бацковић је указао на то да би тај надзор био прецизно дефинисан и да је Влада спремна да пружи јасне гаранције да се осуђена лица неће наћи на превременој слободи без одговaрајућих одлука Међународног механизма за кривичне трибунале (ММКТ), или неког другог органа УН који би у будућности био надлежан за ова питања.
Сврха кажњавања, између осталог, укључује и ресоцијализацију осуђених лица. Тешко је очекивати да ће доћи до остварења те сврхе уколико осуђени издржавају казне у веома удаљеним земљама, чији језик не разумеју и где им је могућност посета и контаката са породицама сведена на минимум, истакао је он.
Помоћник министра је указао на тежак положај Милана Мартића и Драгомира Милошевића, двојице држављана Србије осуђених пред Трибуналом, који се налазе у затвору у Естонији.
Према његовим речима, о њиховом стању су, у више наврата, како од стране Министарства правде и Министарства спољних послова Републике Србије, као и Међународног комитета Црвеног крста и самих осуђених, обавештавани тадашњи председник ММКТ Теодор Мерон, као и актуелни председник ММКТ Кармел Агијус.
Бацковић је поново позвао представнике ММКТ и одговарајућих институција које одреди генерални секретар Уједињених нација да посете Србију, обиђу затворске капацитете и увере се о стању затвора за ту намену.
Бацковић се, говорећи о иницијативи, коју је Србија покренула пре више од 10 година, да наши држављани, осуђени пред Међународним судом издржавају казне у својој земљи, осврнуо и на захтеве у којима се тражи измена одредбе Правилника о поступку и доказима, која се односи на помиловање, ублажавање казне или превремено пуштање на слободу.
Резолуцијом Савета безбедности, Механизам је охрабрен да размотри условни режим раног отпуштања. Постоје званичне изјаве да је председник Агијус то већ “узео у обзир“ и да је Тужилаштво „озбиљно забринуто“ због чињеница да је већина осуђених лица безусловно пуштена на слободу након што су издржали само две трећине казне, рекао је Бацковић.
Он је додао да такве изјаве представљају најаву неоправданих промена у раду ММКТ.
Тешко је поверовати да је коинциденција да се ово питање ставља на „дневни ред“ у тренутку када ове године, неколико држављана Републике Србије стиче или је стекло услов за пуштање на превремену слободу, после истека две трећине казне затвора. Већина њих је поднела захтев за пуштање за превремену слободу председнику ММКТ, истакао је он.
Помоћник миинистра је нагласио да је одговор председника Агијуса по том питању изостао, без икаквог образложења.
Бацковић је поновио да је реч о људима поодмакле старосне доби и лошег здравственог стања, те да правично решавање тих случајева, из разлога хуманости, не би смело да изостане.
Он је подсетио на случај генерала Небојше Павковића, кога је тужилац за ратне злочине тзв. Косова Дрита Хајдари покушала да саслуша у затвору Кулмакоски у Финској, и да се ту наводно радило о поступку такозване „међународне“ правне помоћи по замолници у вези са наредбом о спровођењу истраге.
Пуну јурисдикцију над овим случајем има само Механизам за међународне кривичне трибунале. Он је према свом статуту надлежан да надгледа извршење казни које је изрекао МКТЈ и ММКТ, укључујући спровођење споразума о извршењу казне који су УН склопиле с државама чланицама и других споразума с међународним и регионалним организацијама и другим одговарајућим организацијама и телима, рекао је он.
Помоћник министра је истакао да ни после два писма које је министарка правде Републике Србије Нела Кубуровић упутила Механизму поводом тих дешавања, није добијен одговор.
Није јасно ко је одговоран за тај покушај, као ни то да ли је ММКТ дао сагласност територији под протекторатом Уједињених нација у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, која није чланица УН и нема статус државе, нагласио је помоћник министра.
Бацковић је, на крају излагања, подсетио на то да је, у тренутку када се назире окончање рада Механизма, од изузетне важности активно ангажовање Савета безбедности Уједињених нација по свим отвореним питањима.
Одлучивање по тим питањима требало би да буде транспарентно, а Република Србија очекује одговоре. На основу свега изнетог, сматрам да се сарадња Републике Србије са Резидуалним механизмом одвија успешно, закључио је он.
-
Београд, 23. април 2024.Уручене повеље "Доситеј Обрадовић" за допринос просвети
-
Београд, 23. април 2024.Посвећеност заштити и унапређењу људских права у сфери бизниса
-
Таково, 23. април 2024.Други српски устанак један од најважнијих догађаја у новијој...
-
Београд, 23. април 2024.У плану искључиво побољшање услова рада ОШ "Стефан Немања"
-
Београд, 23. април 2024.Сарадња Министарства одбране и Института за новију историју...
-
Београд, 22. април 2024.Србија међу водећим земљама у свету по бежичном приступу...
-
Београд, 22. април 2024.Жигманов честитао Песах
-
Београд, 22. април 2024.Расте број девојчица које започињу каријеру у ИКТ сектору
-
Београд, 22. април 2024.Култура сећања најснажнија брана покушајима ревидирања историје
-
Београд, 22. април 2024.Честитка Селаковића поводом празника Песах