Министар заштите животне средине у Влади Републике Србије Горан Триван отворио је данас конференцију “Грађани покрећу град будућности“, на којој су представљене најбоље праксе и решења за развој климатски паметних градова широм Европе.
П:
О:
Читај ми
Градови кључни у борби против климатских промена
Београд,
10. октобар 2019.
Триван је том приликом говорио о активностима које је Србија предузела на смањењу штетних емисија и стварању климатски отпорних урбаних заједница.
Он је навео да Министарство ради на успостављању институционалног, законодавног и стратешког оквира у борби против климатских промена, што подразумева усвајање Нацрта закона о климатским променама, који ће служити као основа за подстицај многих активности.
Такође, како је додао, припремљен је и Нацрт стратегије климатских промена са Акционим планом, где ће бити утврђен правац нискоугљеничног развоја и пут ка смањењу емисија са ефектом стаклене баште, кроз низ конкретних мера ублажавања.
Према његовим речима, већ сада је евидентно да ће се наше амбиције смањења емисија ГХГ гасова према Споразуму о клими из Париза повећати и два до три пута у односу на 2015. годину.
Поред тога, у оквиру ревизије Национално утврђених доприноса, Србија ће детаљно разрадити и аспект прилагођавања кључних привредних сектора очекиваним променама климе, првенствено у пољопривреди, управљању водама, шумама, али и природним ресурсима и заштити здравља становништва, објаснио је министар.
Према подацима Републичког завода за статистику, како је прецизирао, у градовима живи 60,8 одсто становника, уз тенденцију раста, што утиче на квалитет живота – насеља се шире, смањује се проценат зелених површина, повећава се број возила, при чему расте загађење ваздуха, али и количина комуналног отпада и отпадних вода, као и потрошња енергије за грејање и хлађење.
Истовремено, све наведено утиче и на повећање емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на интензивирање утицаја климатских промена, указао је Триван.
Он је напоменуо да је становништво градова демографски млађе од становника осталих насеља, што га чини покретачком снагом на коју морамо рачунати за развој у будућности.
Млађе генерације користе најсавременије технологије од најмлађег доба и њихова иновативна употреба се показала као кључна за веће ангажовање у развоју климатски отпорних градова, закључио је министар.
Стална представница УНДП у Србији Франсин Пикап подвукла је да градови имају кључну улогу у борби против климатских промена, уз напомену да данас у њима живи више од половине светске популације, а две трећине ће живети до краја 2050. године.
Такође, градови производе више од 70 одсто гасова са ефектом стаклене баште на светском нивоу и троше 80 одсто укупно произведене енергије, прецизирала је Пикап.
Она је подсетила на заједничку иницијативу Министарства заштите животне средине и УНДП-а која, уз подршку Глобалног фонда за животну средину, подржава иновативна решења за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште у Србији.
Наиме, како је објаснила, УНДП у сарадњи са представницима републичких и локалних власти у Србији ради на томе да глобалне и националне климатске циљеве преведе у конкретне активности.
Према њеним речима, већ је изабрано пет иновативних решења чија ће примена смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште у Србији за 500.000 тона.
Шеф Сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Ингве Енгстром најавио је да ће до краја године бити представљен Европски зелени споразум, који има за циљ да се повећа проценат смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) са постојећих 40 на 55 одсто до 2030. године.
Мере које будемо предузимали у овиру овог споразума биће усмерене на заштиту биодиверзитета, смањење загађења и емисија ГХГ, јачање циркуларне економије и увођење пореских мера усклађених са овим мерама, навео је он.
Европска унија је до сада Србији донирала приближно 400 милиона евра за заштиту животне средине, подсетио је Енгстром.
Стручњаци из Италије, Бугарске, Финске, Северне Македоније, а у укључењу уживо и представници Лондона, Марибора, Милана, Хелсинкија и Мадрида, представили су конкретне мере које су предузели у борби против климатских промена, као и на развоју одрживих градова.
Такође, више од 100 учесника скупа је имало прилику да чује искуства стручњака о иновативним приступима, техничким решењима, новим технологијама, отвореним подацима, циркуларној економији и развојним стратегијама, који ће допринети стварању климатски паметних и одрживих градова.
Представници јавних и приватних предузећа приказали су реализована инфраструктурна решења за развој паметних градова.
У оквиру овог догађаја одржане су и радионице на тему отворених података и алтернативног начина финансирања пројеката, док је у парку "Мањеж" одржан Сајам идеја, технологија и пословања.
Догађај је организован у оквиру петогодишњег пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене”, који развојем пројеката за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, кроз партнерство јавног, приватног и цивилног сектора, доприноси томе да локалне заједнице и градови у Србији постану отпорнији на климатске промене.
Пројекат спроводи Министарство заштите животне средине и УНДП, уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).
Партнери на пројекту су Делегација ЕУ у Србији, Влада Краљевине Шведске, Влада Швајцарске и национални партнери попут Фонда за иновациону делатност и Сталне конференције градова и општина.
-
Уб, 19. април 2024.Отворена реконструисана зграда правосудних органа у Убу
-
Пештер, 19. април 2024.Вежба „Вихор 2024“ показатељ високе оспособљености команди и...
-
Алексинац, 19. април 2024.Велики значај уједначеног развоја свих делова земље
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији