Састанку су присуствовали и представници општина Рудо, Вишеград, Бијело Поље, Прибој, Беране и Ново Горажде, као и директори хидроелектрана Бајина Башта и Вишеград.
Триван је нагласио да се Србија суочава са постојањем дивљих депонија, којих тренутно има више од 4.500, а у већини случајева налазе се на обалама река и језера.
Он је напоменуо да постоји регистар тих депонија и да ће Србија темељно радити на решавању овог проблема, при чему је од изузетног значаја подизање свести грађана о штети коју својим деловањем проузрокују.
Министар је нагласио да је неопходно да се пружи сва могућа помоћ локалним самоуправама при решавању овог проблема, посебно кроз подршку у изради пројектно-техничке документације, на чему ресорно министарство увелико ради.
Триван је посебно указао на значај укључивања невладиног сектора и медија у сам процес решавања овог значајног питања, и најавио организовање јавних акција широм Србије.
Голић је упознала присутне са два најзначајнија проблема у области загађења водотокова Дрине и Лима, а то су плутајући отпад и дивље депоније.
За решавање ових проблема неопходна је координирана акција ресорних министарстава Србије, Републике Српске и Црне Горе, како би се пружила подршка општинама које се са тим проблемима суочавају, подвукла је она.
Министарка је предложила мапирање проблема и постављање мрежа, такозваних „ланчаница“ на нивоу општина, како би се на адекватан начин отпад сакупљао и санирало тренутно стање на реци Лим, у сарадњи са комуналним предузећима.
Радуловић je, указујући на значај овог питања и његовог прекограничног координираног решавања, истакао да Црна Гора издваја значајна средства за санирање отпада, као и да ефикасно ради на питањима забране пластичних кеса и увођења кауција за ПЕТ амбалаже на територији целе државе.
Он је констатовао да је потребно на нивоу три министарства формулисати санитарне сече стабала која угрожавају рад хидроелектрана, како би се проценат дрвног отпада при реци Тари свео на минимум.
Директор "Хидроелектране на Дрини" Недељко Перишић присутнима је указао на податак да се на годишњем нивоу сакупи од шест до осам хиљада кубних метара плутајућег отпада, од чега је више од 70 одсто дрвни отпад, а 20 одсто амбалажни.
Према његовим речима, Лимом долази 45 одсто укупног плутајућег отпада, Таром 40 одсто, док трошкови санирања поменутог отпада износе између 100 и 150 хиљада евра на годишњем нивоу.
На састанку је договорено формирање мешовитих стручних комисија које ће имати за циљ да утврде стање загађења и количине и врсте отпада, те неопходна финансијска средства за решавање тих питања.
Министри су обишли локацију на којој се скупља плутајући отпад на реци Дрини, у околини "Хидроелектране Вишеград", наводи се у саопштењу Министарства заштите животне средине.