Мали је, гостујући на Телевизији "Пинк", истакао да је ексклузивна вест то да смо крај 2018. године дочекали са суфицитом од 32,2 милијарди динара, што је приближно 60 милијарди динара више новца него што је планирано.
Трећу годину заредом имамо вишак у буџету, што показује како смо на прави начин схватили нашу обавезу према грађанима, да водимо рачуна о сваком динару и то нам је основа за даље повећање привредног раста, животног стандарда, плата и пензија, објаснио је он.
Србија, како је рекао, у 2019. годину улази са пројекцијом привредног раста од 3,5 одсто, док је у наредне три године просечна стопа раста пројектована на 3,8 одсто, што је конзервативан план, али боље је тако, па да, када се оствари већи раст, додатни новац уложимо у раст домаће економије.
Министар се осврнуо на главне економске показатеље који говоре у прилог томе да се Србија данас сврстава међу водеће економије у Европи, истакавши да су за то, поред суфицита, заслужни и раст бруто домаћег производа (БДП), смањење јавног дуга и незапослености.
Према његовим речима, претходну годину завршавамо са стопом раста од 4,4 одсто, по чему смо међу пет или шест најбржих економија, а то ћемо тачно знати када се објави европска статистика.
У 2013. години стопа незапослености је била 25 одсто, а сада је приближно 11 одсто. То је добар резултат, али нисмо задовољни и радимо на отварању нових фабрика и радних места како би се та стопа спустила на испод 10 одсто. Жеља нам је да свако у Србији пронађе посао и да достигнемо стандард ЕУ, поручио је Мали.
Он је, када је реч о јавном дугу 1. јануара 2019. године, истакао да је његово учешће у БДП-у 50,1 одсто, а можда је и на испод 50 одсто, јер је у току враћање дугова.
Према његовој оцени, од презадужене земље, која је била на ивици банкрота и није могла да враћа своје дугове, а чији је јавни дуг износио више од 75 одсто, сада смо дошли на 50 одсто, што је невероватан резултат.
Наша земља је сада финансијски стабилна, редовно враћамо дугове и то нам је била основа за буџет за 2019. годину, навео је министар и нагласио да то показује основне принципе одговорне фискалне политике коју држава води.
Такође, како је рекао, радује и чињеница што је раст присутан у готово свим привредним гранама – грађевинарству, пољопривреди, прехрамбеној индустрији.
Од најважнијих догађаја у области привреде протекле године, министар је навео проналажење кинеског стратешког партнера „Зиђин“ за РТБ Бор, који ће у наредних неколико година инвестирати 1,5 милијарди долара у овај басен, као и долазак концесионара „Ванси“.
Мали се осврнуо и на најаве о доласку нове економске кризе, истичући да је веома важно испратити дешавања на светским тржиштима и избећи могуће шокове које такве економске неизвесности доносе.
Свакодневно пратимо кретања на финансијским тржиштима. Сваки скок и разна дешавања, било да је то трговински рат између Кине и Америке или је изборни процес у европском парламенту, трговински рат са Приштином, све то може утиче на перформансе економије, објаснио је он.
Кључна ствар, како је указао, јесте да избегнемо ризике које таква врста шокова доноси. Ту мислим на чињеницу да ми враћамо старе дугове, а ако вам се успоравају стопе раста, а имате као последицу кризе да се подижу каматне стопе. Сада су каматне стопе још ниске и враћамо дугове брже него што се задужујемо.
Истовремено, он је указао на то да Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) долази у Србију у знатно другачијој економској атмосфери, будући да више нема тензија, а најтеже мере су иза нас.
Усред смо реформског процеса. Важно је да са ММФ то пратимо. Прошлогодишњи резултати нам дају за право да будемо задовољни, а с друге стране да будемо одговорни и да поновимо резултат. За ову годину је кључна реформа јавне управе, јавних предузећа, Пореске управе, борба против сиве економије, прецизирао је министар.
Он је уједно навео и да је Србија прошле године привукла приближно три милијарде евра страних директних инвестиција, што је, како је подвукао, рекорд у региону и основа за даље смањење незапослености.
Према његовим речима, буџет је уравнотежен и реалан, имамо контролу дуга, стабилне стопе раста, сада се бавимо реформама које треба да спроведемо до краја како бисмо могли да кажемо да имамо конкурентну и атрактивну привреду.