RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english | italiano 
Састав
Председник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова
Генерални секретар Владе
Потпредседници и министри
Скупштина

Најаве и обавештења

Почетна страна > Влада > Састав > Потпредседници и министри

Потпредседници и министри

Александар Вучић, први потпредседник Владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала








Расим Љајић, потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација

Рођен је 1964. у Новом Пазару. Медицински факултет завршио је у Сарајеву. У периоду од 1989. до 2000. године радио је као новинар за бројне дневне и периодичне листове на простору бивше СФРЈ.

Политиком се бави од 1990. године, када је изабран за генералног секретара СДА Санџака. Од 1994. године председник је Коалиције Санџак, која је 2000. године преименована у Санџачку демократску партију.

После петооктобарских промена изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади СРЈ.

После избијања кризе на југу Србије, у децембру 2000. године именован је за потпредседника Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа. У августу 2001. године именован је за потпредседника Координационог центра за Косово и Метохију.

После потписивања Београдског споразума марта 2003. године изабран је за министра за људска и мањинска права у Савету министара СЦГ. Од јула 2004. године председник је Националног савета за сарадњу са МКТЈ, а од јула 2006. координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са тим судом.

Недељник „Време“ прогласио га је за личност 2004. године, а Европски покрет у Србији доделио му је признање "Најевропљанин" за област политике у 2005. години.

Од септембра 2005. године председник је Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.

Министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије од 15. маја 2007. до јула 2008. године. Исту функцију обављао је и у Влади формираној у јулу 2008. године, као и након њене реконструкције у марту 2011. године до 2012. године.

Говори енглески језик и служи се руским.

Ожењен, отац двоје деце.

Јован Кркобабић, потпредседник Владе и министар рада, запошљавања и социјалне политике

Рођен је 1930. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука у Београду.

Радио је 18 година у Институту за нуклеарне науке у Винчи. Био је оснивач и директор Републичке заједнице пензионог и инвалидског осигурања самосталних делатности (данашњи Фонд ПИО самосталних делатности).

Председник је Партије уједињених пензионера Србије од 2006. године и Савеза пензионера Србије.

Носилац је бројних домаћих и иностраних одликовања и признања, међу којима су Орден заслуга за народ, Признање Црвеног крста Југославије, Плакета града Београда, Грамата СПЦ, Златна повеља Генералне скупштине Уједињених нација.

Потпредседник Владе Републике Србије од јула 2008. до 2012. године.

Ожењен, отац два сина.

Лазар Крстић, министар финансија

Рођен је 1984. године у Нишу. Дипломирао је magna cum laude математику и етику, политику и економију 2007. године на Универзитету "Јејл" у Америци. У току студија изабран је за члана престижног академског друштва "Phi Beta Kappa".

Освајач је више награда из математике, а добитник је и неколико научно-истраживачких стипендија на тему економске транзиције у земљама средње и источне Европе, укључујући и једносеместрални студијски боравак у Берлину, који је финансирала Немачка агенција за академску размену.

Од 2007. године до именовања на функцију министра финансија радио је у водећој светској консултантској кући "McKinsey&Company", где је у рекордном року, за мање од пет година, напредовао од места пословног аналитичара до позиције млађег партнера.

У току каријере, коју је градио у САД, Европи и на Блиском истоку радећи за водеће светске фирме, највише се бавио пројектима из области финансија, енергетике и трговине, са акцентом на стратегији, корпоративном управљању и реструктурирању.

У току студија радио је и као асистент финансијског менаџера Департмана за развој Универзитета "Јејл" и као асистент на Департману за математику на предметима алгебре и анализе. Провео је и неколико месеци на пракси у водећем инвестиционом фонду "Bridgewater Associates" у САД.

Пре одласка на студије, у неколико наврата освајао је прва места на највишим ранговима математичких такмичења у Савезној Републици Југославији и Републици Србији. Учествовао је и предавао на семинарима математике и лидерства у Петници, Израелу и у Сједињеним Америчким Државама.

Добитник је једног од прва 204 почасна пасоша са обележјима Републике Србије на предлог тадашњег потпредседника Владе, а поводом успеха постигнутих у иностранству и посвећености Србији.

Члан је Менсе Србије од 2000. године.

Говори енглески, служи се немачким и француским језиком.

Иван Мркић, министар спољних послова

Рођен је 1953. године у Београду. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1977. године.

Дипломатску службу започиње 1978. године у Савезном секретаријату за иностране послове.

У периоду од 1979. до 1982. године био је референт у Управи за међународне организације Савезног секретаријата за иностране послове, а од 1982. до 1986. године и аташе за политичке послове у Мисији СФРЈ при Уједињеним нацијама.

Био је саветник, а затим помоћник начелника Управе у Сектору за мултилатералне активности, као и министар- саветник у Мисији СФРЈ при Европској заједници у Бриселу од 1990. до 1992. године.

Шеф Кабинета првог председника Савезне Републике Југославије (СРЈ) Добрице Ћосића у периоду од 1992. до 1993. године.

Био је отправник послова, а затим амбасадор у Амбасади Савезне Републике Југославије у Никозији, у Републици Кипар, од 1993. до1999. године.

У звању амбасадора именован је за заменика шефа Сектора за билатералу 1999. године. На функцији помоћника савезног министра за иностране послове и шефа Сектора за билатералу био је у периоду од 2000. до 2001. године.

Био је амбасадор у Савезном министарству за иностране послове, а затим у Министарству иностраних послова Србије и Црне Горе од 2001. до 2004. године.

Одређен је у Групу амбасадора за специјалне и ad hoc послове у Министарству спољних послова Србије и Црне Горе 2004. године. Савет министара Србије и Црне Горе именовао га је 2005. године за председника Националне комисије за спровођење Конвенције о забрани хемијског оружја.

У периоду од 2006. до 2011. године био је амбасадор Републике Србије у Токију, у Јапану.

Постављен је за државног секретара Министарства спољних послова Владе Републике Србије 2011. године.

Говори енглески и француски језик.

Ожењен, отац два сина.

Небојша Родић, министар одбране

Рођен је 1953. године. Завршио је Правни факултет у Београду 1977. године, док је правосудни испит положио 1979. године.

У Центру високих војних школа „Маршал Тито” завршио је Школу народне одбране.

Готово читав радни век провео је у органима државне управе Републике Србије, и то на пословима помоћника министра за информације, а након тога и државног подсекретара.

У Народној скупштини Републике Србије радио је на пословима заменика секретара Скупштине и шефа Кабинета председника Скупштине.

У Генералном секретаријату Савезног министарства за иностране послове, у звању амбасадора, радио је на управно-правним пословима.

Обављао је функцију генералног секретара председника Републике Србије. У августу 2012. године именован је за директора Безбедносно-информативне агенције и ту дужност обављао је до именовања за министра.

Од 2005. до 2007. године, по одлуци Владе Републике Србије, вршио је дужност директора Високе технолошке школе струковних студија у Шапцу. Сада, у звању професора, реализује наставу на основним и специјалистичких студијама.

Коаутор је књиге „Све Владе Србије од 1804. до 2004.”.

Говори француски и енглески језик.

Ожењен, отац два сина.

Игор Мировић, министар регионалног развоја и локалне самоуправе и министар привреде по овлашћењу председника Владе Републике Србије од 29. јануара 2014. године

Рођен је 1968. године у Крушевцу. Од 1976. године живи у Новом Саду, где је завршио Економски факултет.

У више сазива биран је за одборника, покрајинског и народног посланика.

Од 2012. године до ступања на дужност министра био је покрајински посланик у Скупштини АП Војводине.

Од 2008. до 2012. године био је потпредседник Скупштине Аутономне покрајине Војводине, а од 2004. до 2008. године покрајински и народни посланик.

У периоду од 2004. до 2008. године био је директор Јавног предузећа Завод за изградњу града Новог Сада.

Од 2000. до 2004. године био је савезни посланик у Већу грађана, а у периоду од 1998. до 2000. године и заменик министра финансија у Влади Републике Србије.

Од 1996. до 2000. године био је покрајински посланик у Скупштини АП Војводине, од 1992. до 1996. године народни посланик у Скупштини Србије, а од 1992. до 1994. године и потпредседник Скупштине града Новог Сада.

Ожењен је, отац два сина.

Александар Антић, министар саобраћаја

Рођен је 1969. године у Београду. По занимању је дипломирани економиста.

Био је одборник у СО Звездара у два мандата (1992–1996) и три пута је биран за одборника СПС у Скупштини града Београда.

Од 2004. до 2008. године обављао је функцију председника Одборничке групе СПС у Скупштини града Београда.

За председника Скупштине града Београда први пут је изабран у децембру 2008. године и ову функцију обављао је све до редовних избора за органе самоуправе у Београду у мају 2012. године. Поново је изабран за председника Скупштине града Београда у јуну 2012. године и ову функцију обавља до ступања на дужност министра.

Познавалац је функционисања локалне самоуправе, са вишегодишњим искуством у раду градске и локалне управе, као и управљања комуналним системима, развоја инфраструктуре и саобраћаја.

Био је члан Управног одбора "Јат ервејза", а од 2008. године на челу је Скупштине привредног друштва „Јат техника”.

На парламентарним изборима 2012. године изабран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије.

Члан је Одбора за одбрану и унутрашње послове и Одбора за европске интеграције.

Члан је Сталне парламентарне делегације у Парламентарној скупштини ОЕБС-а.

Члан је парламентарних група пријатељства са Аустријом, Италијом, Словачком, Турском, Чешком и Швајцарском.

Председник је Градске организације СПС Београда и члан Председништва те странке.

Одликован је Орденом светог Серафима другог степена од руског патријарха Кирила.

Говори енглески језик.

Отац једног сина.

Велимир Илић, министар грађевинарства и урбанизма

Рођен је 1951. године у Чачку. Дипломирао је на Технолошком факултету у Београду, а магистрирао на Технолошком факултету у Чачку.

Политичку каријеру започео је 1990. године у СПО-у, када постаје и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. Нову Србију, чији је председник, оснива 1998. године.

На функцију градоначелника Чачка први пут је изабран 1996, а потом и 2000. године, када је изабран и за посланика у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије.

Био је министар за капиталне инвестиције у Влади Републике Србије од 2004. до 2007. године, а затим и министар за инфраструктуру од 2007. до јула 2008. године.

Шеф Посланичке групе Нове Србије у Народној скупштини Републике Србије од 2008. до 2012. године.

Ожењен, отац петоро деце.

Никола Селаковић, министар правде и државне управе

Рођен је 30. априла 1983. године у Ужицу. Након основних и мастер академских студија на Правном факултету Универзитета у Београду, од 2010. године похађа докторске студије.

Током студија, поред изузетног академског успеха, три пута је побеђивао на такмичењу у беседништву на Правном факултету (2004, 2005. и 2007. године).

Био је члан тима на међународном такмичењу из области Интернационалног јавног права „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition", а 2007. године добио је прву награду Алан Вотсон Фондације за пројекат „Душанов законик и правни транскрипти".

Оснивач је, а у периоду од 2011. до 2012. године био је и председник Српског културног кола „Деспот Стефан Лазаревић". Од 2010. године председник је Института „Ораториа" – Центар за реторику. Од 2003. године је члан, а од 2005. године секретар Клуба љубитеља античког и римског права Правног факултета „Форум Романум".

Од 2005. до 2009. године у Ректорату Универзитета у Београду био је ангажован на организацији свих важнијих догађаја. На Правном факултету Универзитета у Београду 2009. године постаје стручни сарадник у настави на предметима „Упоредна правна традиција" и "Национална историја државе и права", на којима је 2010. изабран за асистента.

Члан је Српске напредне странке (СНС) од њеног оснивања 2008. године. Члан је Главног и Извршног одбора и председник Правног савета те странке, а у септембру 2012. изабран је и за члана Председништва.

Након именовања за министра правде и државне управе у Влади Републике Србије у јулу 2012. године постаје и члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Говори енглески, француски и италијански језик.

Драган Гламочић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде

Рођен је 1968. године у Футогу. Дипломирао је 1992. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на смеру за сточарство. На истом факултету магистарску тезу одбранио је 1995. године, а докторску дисертацију 1999. године.

Редовни је професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на којем ради од 1992. године, најпре као стипендиста Министарства за науку и технологију Владе Републике Србије, а 1996. године изабран је у звање асистента. У звање доцента изабран је 1999. године, у звање ванредног професора 2004. године, а 2009. године и у звање редовног професора за ужу научну област исхрана животиња.

У периоду од 2004. до 2012. године три пута је биран за директора Департмана за сточарство, а од 2012. године је на функцији продекана Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Члан је Савета Универзитета у Новом Саду и члан Научно-стручног савета за сточарство при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Републике Србије, чији је био и дугогодишњи председник.

Био је руководилац и члан радних група за израду неколико законских аката и пратећих правилника, а тренутно је председник Радне групе за израду Стратегије пољопривреде и руралног развоја за период од 2014. до 2024. године у области сточарства.

Провео је годину дана на студијском боравку на „The Ohio State University” у САД, а на краћим студијским путовањима био је на многобројним светским универзитетима и институтима.

Аутор је, односно коаутор три књиге, једне монографије и пет скрипти. Објавио је више од 200 научних и стручних радова у домаћим и стручним часописима.
Аутор је два програмска система који се користе широм света.

Члан је америчких удружења за науку у сточарству и млекарству.

Говори енглески језик.

Ожењен, отац троје деце.

Томислав Јовановић, министар просвете, науке и технолошког развоја

Рођен је 1951. године у месту Трбуње, у општини Блаце. Докторирао је на Медицинском факултету у Београду, где је данас шеф Катедре медицинске физиологије.

Од 1994. године редовни је професор на том факултету, као најмлађи редовни професор на просторима тадашње државе.

Био је шеф последипломске Катедре за физиологију кардиоваскуларног система 2009. године, а од 2006. до 2012. године и шеф Катедре за медицину спорта на последипломској настави на истом факултету.

Био је проректор Универзитета у Приштини 2004. године, директор последипломске школе медицине спорта ЕЦПД Универзитета Уједињених нација 2002. године и управник Института за медицинску физиологију Медицинског факултета у Београду од 2002. до 2006. године.

Оснивач је Међународне последипломске школе из баромедицине, а од 1999. године и национални координатор за хипербаричну медицину и руководилац Европске последипломске школе из баромедицине, која се реализује под покровитељством ЕУБС-а.

Од 1997. до 1998. године био је председник Одбора за медицинске науке у Министарству за науку и технологију Владе Републике Србије, а од 1995. до 1998. године и директор Центра за научно-истраживачки рад Клиничког центра Србије.

Био је шеф Катедре за балнеоклиматологију на последипломској настави на Медицинском факултету у Београду 1995. године, а од 1989. до 2000. године и продекан за последипломску наставу на том факултету.

У периоду од 1986. до 1989. године био је продекан на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (Дефектолошки факултет) Универзитета у Београду.

Био је професор на Медицинском факултету Универзитета у Приштини 1996. године, годину дана раније учествовао је у настави на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду, а од 1986. до 1995. године и на Медицинском факултету Универзитета у Крагујевцу.

Члан је и председник организационих и научних одбора низа међународних и домаћих стручних скупова, као и члан бројних струковних организација и научних и уређивачких одбора више стручних часописа.

Ожењен, отац једног детета.

Славица Ђукић-Дејановић, министар здравља

Рођена је 1951. године у Рачи. Основну школу и гимназију завршила је у Крагујевцу, а Медицински факултет, магистарске и докторске студије и специјализацију неуропсихијатрије на Медицинском факултету у Београду.

У три мандата била је посланик у Скупштини Републике Србије, а од 2000. до 2006. године посланик у Савезном парламенту СР Југославије и државне заједнице Србија и Црна Гора.

У прелазној Влади Републике Србије била је министар за бригу о породици и члан Интерпарламентарне уније.

Редовни је професор и шеф Катедре за психијатрију, као и продекан за међународну сарадњу Медицинског факултета у Крагујевцу. Обављала је функцију проректора на Универзитету у Крагујевцу и директора Клиничко-болничког центра у Крагујевцу у периоду од 1993. до 2000. године. Била је оснивач дневне Психијатријске болнице и потпредседник Психијатријске секције Србије у два мандата.

Обављала је функцију председника Народне скупштине Републике Србије од 2008. до 2012. године.

Члан је Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања 1990. године.

Удата, мајка једног сина.

Зорана Михајловић, министар енергетике, развоја и заштите животне средине

Рођена је 1970. године у Тузли. Основну и средњу школу завршила је у Београду, као ученик генерације. Дипломирала је и докторирала на Економском факултету у Београду. Ванредни је професор "Мегатренд" универзитета.

Десет година је радила у Електропривреди Србије (ЕПС), у Јавном предузећу за пренос електричне енергије "Електроисток" Београд.

У периоду од 2004. до 2006. године у Кабинету потпредседника Владе Републике Србије Мирољуба Лабуса обављала је функцију саветника за енергетику, шефа Одсека за енергетску и политику заштите животне средине, а од 2005. до 2006. године и шефа Кабинета.

Била је члан Управног одбора ЕПС-а од 2004. до 2007. године.

У Влади Републике Српске била је саветник за енергетику премијера Милорада Додика у периоду од 2009. до 2010. године.

Објавила је три књиге и више десетина стручних радова.

Члан је Председништва СНС и председник Савета за енергетику и рударство те странке.

Објавила је три књиге и више десетина стручних радова.

Говори енглески језик.

Мајка једног сина.

Иван Тасовац, министар културе и информисања

Рођен је 1966. године у Београду. Дипломирао је и магистрирао клавир на Конзерваторијуму "Петар Илич Чајковски" у Москви.

У дванаестој години дебитовао је као пијаниста са оркестрима Београдске и Загребачке филхармоније.

Током професионалне каријере наступао је као солиста и са оркестрима у Италији, Швајцарској, Шпанији, Ирској, САД, Русији, Белгији, бившим југословенским републикама и другим земљама.

Директор је Београдске филхармоније од марта 2001. године. За то време, Филхармонија је постала "један од водећих европских оркестара" (Independent), "култни српски оркестар" (Financial Times), "најуспешнија културна институција у Србији" (Јутарњи лист, Загреб) и "најјаче ПР оружје Србије" (Kvällsposten, Malmö).

Поред запажених међународних гостовања оркестра широм Европе, на његову иницијативу, на јесен 2014. године, биће реализована прва турнеја у историји Београдске филхармоније у САД. Током његовог мандата знатно је унапређена и институционална регионална сарадња.

Покренуо је Фондацију Београдске филхармоније "Зубин Мехта" 2004. године, која се сматра зачетником и главним промотером модела финансирања културе кроз сарадњу приватног и државног сектора у Србији. Реализацији бројних циљева и пројеката ове фондације доприноси и Фондација "Амерички пријатељи Београдске филхармоније", основана 2012. године у Њујорку.

Као најскорије признање за допринос култури у Србији, које је показао предводећи Београдску филхармонију, био је позван да буде један од главних говорника на дебати "Однос културе и економског развоја", која је у седишту Уједињених нација у Њујорку одржана у јуну 2013. године.

Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања

Рођен је 1953. године у Коморану. Завршио је Природно-математички факултет. Магистрирао је и докторирао у Скопљу, а по образовању је просторни планер.

Редовни је професор универзитета и доктор наука. Професор је Одсека за географију Природно математичког факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Био је посланик СРС у два мандата и заменик министра за науку и технологију у Влади Републике Србије до 2000. године.

Донедавно је био председник Извршног одбора СНС-а и саветник председника Републике Србије Томислава Николића.

Потпредседник је Српског географског друштва и руководилац Научног одсека тог друштва.

Вања Удовичић, министар омладине и спорта

Рођен је 1982. године у Београду. Завршио је Факултет организационих наука, дипломирани је инжењер организационих наука.

Капитен је ватерполо репрезентације Србије и један од најбољих ватерполиста света, који је за репрезентацију одиграо 284 утакмице и постигао 330 голова.

Са репрезентацијом је постигао следеће успехе: 2002. године бронзана медаља на Светском првенству, 2003. године златна на Европском и бронзана медаља на Светском првенству, 2004. године сребро на Олимпијским играма и сребро у Светској лиги, 2005. године златна медаља на Светском првенству и злато у Светској лиги, 2006. године злато на Европском првенству и злато у Светској лиги.

Такође, 2007. године освојио је злато у Светској лиги, 2008. године злато у Светској лиги, сребрну медаљу на Европском првенству и бронзу на Олимпијским играма, 2009. године бронзу у Светској лиги, злато на Међународним играма и злато на Светском првенству.

Злато у Светској лиги освојио је и 2010. године, као и злато на Светском купу и бронзу на Европском првенству, 2011. године био је освајач злата у Светској лиги и сребра на Светском првенству, 2012. године злата на Европском првенству и бронзе на Олимпијским играма, а 2013. године злата у Светској лиги.

Играо је у клубовима Партизан, Јадран, Посилипо, Про Реко, Младост, Раднички.

Сулејман Угљанин, министар без портфеља задужен за одрживи развој недовољно развијених подручја

Рођен је 1953. године у Косовској Митровици. Дипломирао је на Стоматолошком факултету у Сарајеву, где је завршио и специјализацију. Радио је 12 година као стоматолог у Медицинском центру у Новом Пазару.

Председник је Странке демократске акције Санџака од 29. јула 1990. године и Бошњачког националног Већа у Србији.

На новембарским изборима 1996. године у Савезној Републици Југославији изабран је за савезног посланика у Већу грађана Савезне Скупштине испред Коалиције "Листа за Санџак – др Сулејман Угљанин". На првим непосредним изборима 2004. године изабран је за председника општине Нови Пазар.

Био је министар без портфеља и директор Канцеларије за одрживи развој недовољно развијених подручја у Влади Републике Србије од 2008. до 2012. године.

Ожењен, отац четворо деце.

Александар Вулин, министар без портфеља задужен за Косово и Метохију

Рођен је 1972. године у Новом Саду. Завршио је Правни факултет у Крагујевцу.

Био је помоћник директора маркетинга у фирми „Супер прес“ од 2000. до 2002. године. Након тога, био је директор маркетинга у фирми „Color press“ од 2003. до 2007. године, а заменик генералног директора „Color media internacional“ од 2007. до 2012. године.

Био је одговорни уредник недељника „Печат“ и колумниста у више дневних и недељних листова.

Изабран је за одборника у Општини Раковица, одборника у Скупштини града Београда, као и за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије.

За директора Канцеларије за Косово и Метохију изабран је на 3. августа 2012. године.

Оснивач је Југословенске левице, коју је напустио 1998. године, када је вршио функцију заменика председника. Социјалистичкој партији Србије приступио је на Шестом конгресу и том приликом изабран је за члана Извршног одбора. Из СПС се повукао 2007. године и са академиком Михаилом Марковићем формирао је Покрет социјалиста, чији је и данас председник.

Ожењен, отац једног сина.

Бранко Ружић, министар без портфеља задужен за европске интеграције

Рођен је 1975. године у Земуну. Дипломирао је на Факултету политичких наука, на којем је од 1996. до 1999. године обављао функцију студента-продекана.

Од јануара 2001. до децембра 2003. године био је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије.

Од 2004. до 2006. године био је посланик у Скупштини државне заједнице Србија и Црна Гора. У том сазиву био је и члан Одбора за европске интеграције Скупштине државне заједнице, као и члан Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру.

У сазиву Народне скупштине Србије од 2008. до 2012. године био је народни посланик и председник посланичке групе СПС–ЈС, као и члан сталне делегације Скупштине у Парламентарној скупштини Савета Европе, где је био члан Политичког комитета и члан Комитета за људска права.

На изборима 2012. године поново је изабран за народног посланика у парламенту Србије, од када обавља функцију председника посланичке групе СПС-а.

У периоду од априла 2000. до децембра 2002. године био је председник омладине Социјалистичке партије Србије, а од марта 2001. до децембра 2002. године и портпарол те странке.

Од 2001. године потпредседник је Главног одбора Социјалистичке партије Србије, а 2003. године је реизабран на ту функцију. За председника Извршног одбора Главног одбора странке изабран је 2006. године.

Председник је Посланичке групе Социјалистичке партије Србије у Народној скупштини Републике Србије. Члан је Одбора за спољне послове и Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања.

Потпредседник је ФК „Партизан“.

Говори енглески језик.

Ожењен, отац двоје деце.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs