Актуелно
Стратегије Владе Србије
Канцеларија за европске интеграције
мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english | italiano 
Састав
Председник Владе и министар финансија
Генерални секретар
Потпредседници и министри
Скупштина

Најаве догађаја

Почетна страна > Влада > Састав > Потпредседници и министри

Потпредседници и министри

Ивица Дачић, заменик председника Владе и министар унутрашњих послова

Рођен је 1. јануара 1966. године у Призрену. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.

Члан је Парламентарне делегације Народне скупштине Републике Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе. Био је председник Посланичке групе у Народној скупштини Републике Србије и у Скупштини СРЈ. Савезни посланик у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије од 1992. године. Народни посланик у Народној скупштини Републике Србије од 2004. године.

Био је министар за информисање у такозваној прелазној Влади Републике Србије од октобра 2000. до јануара 2001. године. Председник је Социјалистичке партије Србије од децембра 2006. године. Био је председник Кошаркашког клуба "Партизан" из Београда и потпредседник Југословенског олимпијског комитета.

Ожењен, отац двоје деце. Говори енглески и руски језик.

Јован Кркобабић, потпредседник Владе

Рођен је 27. фебруара 1930. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука у Београду.

Радио је 18 година у Институту за нуклеарне науке у Винчи. Био је оснивач и директор Републичке заједнице пензионог и инвалидског осигурања самосталних делатности (данашњи Фонд ПИО самосталних делатности).

Председник је Партије уједињених пензионера Србије од 2006. године и Савеза пензионера Србије.

Носилац је многих домаћих и иностраних одликовања и признања, међу којима су Орден заслуга за народ, Признање Црвеног крста Југославије, Плакета града Београда, Грамата СПЦ, Златна повеља Генералне скупштине Уједињених нација.

Ожењен је, отац два сина.

Верица Калановић, потпредседник Владе

Рођена је 19. јула 1954. године у Трстенику. Дипломирала је 1977. године на Технолошко-металуршком факултету у Београду, где је 1980. године и магистрирала.

Од 1980. до 1993. године обављала је различите послове у Фабрици заптивки „Прве петолетке“ у Трстенику. Од 1993. до 2003. године радила је као професор у Вишој техничкој школи у Трстенику. Од 2000. до 2001. године била је члан Извршног одбора СО Трстеник.

Од 2003. до 2006. године обављала је дужност шефа Посланичке групе Г17 плус у Скупштини државне заједнице СЦГ. У оквиру рада у Скупштини државне заједнице обављала је и послове председника Одбора за унутрашње економске односе и финансије, члана парламентарне делегације Скупштине државне заједнице СЦГ у Савету Европе и члана Комитета за локални и регионални развој у Савету Европе.

За државног секретара у Министарству економије и регионалног развоја именована је 2007. године и ту функцију обављала је до јула 2008. године.

Министар за Национални инвестициони план (НИП) у Влади Србије до фебруара 2011. године.

Удата је, мајка двоје деце.

Вук Јеремић, министар спољних послова

Рођен је 1975. године у Београду. Дипломирао је теоријску физику на Универзитету Кембриџ, Велика Британија.

Био је ангажован као финансијски аналитичар у "Deutsche Bank", затим у "Dresdner Kleinwort Benson Bank" у Лондону, док је истовремено припремао докторску дисертацију из области квантативних метода у финансијама на Imperial College у Лондону.

После магистарских студија из области државне администрације на Универзитету Харвард и демократских промена у Србији у октобру 2000. године, постављен је за саветника министра телекомуникација Савезне Републике Југославије, а од јуна 2003. године и за саветника за евроатлантска питања министра одбране државне заједнице Србије и Црне Горе.

У фебруару 2004. године изабран је за председника Одбора за међународне односе Демократске странке, а у фебруару 2006. и за члана Главног одбора. Од јула 2004. до маја 2007. године био је саветник за међународне односе и шеф спољнополитичког тима председника Републике Србије.

На дужност министра спољних послова у Влади Републике Србије ступио је 15. маја 2007. године и обављао је до јула 2008. године. На тој функцији председавао је Комитету министара Савета Европе од маја до новембра 2007. године.

Говори енглески и немачки језик. Ожењен је.

Драган Шутановац, министар одбране

Рођен је 1968. године у Београду, где је завршио основну школу и Шесту београдску гимназију. Дипломирао је на Машинском факултету у Београду, одсек Хидроенергетика.

Посебно се специјализовао у области безбедности. Завршио је специјалне курсеве у САД, где је добио диплому из области спровођења закона (Law Enforcement), диплому из области сигурносних питања и надзора (Security Issues and Oversight), као и диплому престижног америчко-немачког "Маршал центра за безбедносне студије" у Гармиш-Партенкирхену.

Од априла до маја 2000. године био је стажиста Европског парламента у Стразбуру и Бриселу. У новембру исте године именован је за специјалног саветника министра у Савезном министарству унутрашњих послова СРЈ, а 2001. године за помоћника министра у том министарству.

На парламентарним изборима 2000, 2003. и 2007. године изабран је за народног посланика у Скупштини Србије. Од 2002. до 2003. године био је на функцији председника Одбора за одбрану и безбедност Скупштине Србије, а од 2004. је и заменик председника тог одбора.

На локалним изборима 2000. и 2004. године изабран је за одборника у Скупштини града Београда. На дужност министра одбране у Влади Републике Србије ступио је 15. маја 2007. године и обављао је до јула 2008. године.

Говори енглески језик. Ожењен, отац двоје деце.

Снежана Маловић, министар правде

Рођена је 10. септембра 1976. године у Београду. Дипломирала је на Правном факултету у Београду 1999. године.

Од 1999. до 2001. године радила је као адвокатски приправник. Правосудни испит положила је 2002. године. Похађа постдипломске студије на Правном факултету у Београду.

Од 2001. до 2002. године радила је на пословима заменика секретара Министарства правде и локалне самоуправе, а од 2002. до 2003. године била је на функцији шефа кабинета министра правде и локалне самоуправе.

Функцију генералног секретара Тужилаштва за ратне злочине обављала је од 2004. до 2007. године.

На место државног секретара у Министарству правде постављена је у новембру 2007. године и ту функцију је обављала до јула 2008. године.

Радила је више пројеката из области правосуђа. Била је члан радних група за израду различитих прописа. Учесник је многих семинара и међународних конференција о међународном хуманитарном праву, државној управи, ратним злочинима у региону, борби против корупције и организованог криминала.

Говори енглески и немачки језик.

Душан Петровић, министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде

Рођен је 8. септембра 1966. године у Шапцу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду.

Од 1992. до 2000. године бавио се адвокатуром, а потом четири године био председник Скупштине општине Шабац. У то време био је и посланик Већа грађана Скупштине СРЈ.

За посланика Скупштине Србије биран је 2003. и 2007. године. Био је председник посланичког клуба Демократске странке (ДС) у парламенту, а у мају 2004. године изабран је и за потпредседника Скупштине.

Министар правде у Влади Републике Србије од маја 2007. до јула 2008. године.

Потпредседник је Демократске странке (ДС).

Небојша Ћирић, министар економије и регионалног развоја

Рођен је 1974. године у Бору. Завршио је Економски факултет у Београду, а у току је MBA (магистратура) – Пословна економија и финансије на Економском факултету у Београду у сарадњи са HEC University у Паризу.

Од 2001. до 2002. године био је специјални саветник за страна улагања у Министарству за економске везе са иностранством Владе Србије.

Од 2002. до 2007. године директор за финансијски консалтинг у компанији Делоитте.

У периоду од маја 2007. до јула 2008. године обављао послове помоћника за привреду и приватизацију министра економије и регионалног развоја у Влади Србије.

Од јула 2008. до марта 2011. године био на функцији државног секретара Министарства економије и регионалног развоја.

Говори енглески језик.

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру и енергетику

Рођен је 23. маја 1942. године у Београду.

Завршио је Грађевински факултет у Београду – катедра за путеве, аеродроме и железнице. Радио је 30 година на реализацији најзначајних пројеката из области саобраћајне инфраструктуре у ондашњој Југославији.

Први је директор “Саобраћајног института ЦИП”, који је у периоду његовог руковођења, све до 2001. године, постао најзначајнија истраживачка, развојна, инжењерска и пројектантска кућа у бившој Југославији и у овом делу Европе. После НАТО бомбардовања руководио је Дирекцијом за обнову земље.

Један је од оснивача Социјалистичке партије Србије, данас је потпредседник СПС-а и члан председништва те странке. Од 2000. године био је посланик Већа република у Савезној скупштини СРЈ, а затим и државне заједнице Србија и Црна Гора.

Од 2006. године био је народни посланик СПС-а у Народној скупштини Републике Србије и потпредседник републичког парламента.

Министар за инфраструктуру у Влади Србије до марта 2011. године.

Активно учествује у раду Одбора за приватизацију, науку и технолошки развој, урбанизам и грађевинарство.

Милан Марковић, министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу

Рођен је 1970. године у Београду. Дипломирани правник са положеним правосудним испитом и специјализацијом у области борбе против тероризма на Факултету безбедности у Београду.

Био је председник Скупштине општине Палилула од 2000. до 2004. године, народни посланик од 2001. године, као и председник управног одбора ПКБ-а од 2001. до 2006. године. Такође, био је заменик председника УО "Прва петолетка" 2002/2003. године, градски одборник од 2000. до 2004. године и потпредседник Скупштине Србије од 2003. до 2007. године.

На парламентарним изборима 21. јануара 2007. изабран је за посланика у Скупштини Србије. Био је на функцији министра за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије од 15. маја 2007. до јула 2008. године.

Предавач по позиву на специјалистичким студијама Факултета безбедности и сарадник на истраживачким пројектима.

Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Србије до марта 2011. године.

Говори енглески језик. Ожењен је.

Жарко Обрадовић, министар просвете и науке

Рођен је 21. маја 1960. године у Беранама. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, где је и магистрирао и докторирао. Објавио је две научне књиге и десет научних радова.

Од 1998. до 2000. године обављао је дужност заменика министра за локалну самоуправу у Влади Републике Србије, а у прелазној Влади од октобра 2000. до јануара 2001. године био је заменик министра за високо образовање.

Предавач је на Факултету за државну управу и администрацију Универзитета Мегатренд.

Народни посланик је од јануара 2001. године. Био је председник и заменик председника Посланичког клуба СПС-а у Народној скупштини Републике Србије.

Заменик је председника Социјалистичке партије Србије од децембра 2006. године.

Министар просвете у Влади Србије до марта 2011. године.

Говори енглески и служи се француским језиком.

Ожењен је, отац две ћерке.

Снежана Самарџић-Марковић, министар омладине и спорта

Рођена је 10. марта 1966. године у Београду.

Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за југословенску и светску књижевност. Стипендиста Универзитета у Ослу. Похађала је програм „Лидери у развоју“ Универзитета Харвард.

У сазиву Владе Републике Србије од 2007. до 2008. године била је министар омладине и спорта.

Функцију помоћника министра за политику одбране у Министарству одбране обављала је од 2005. до 2007. године. Била је надлежна за стратегијско планирање, међународну војну сарадњу, верификациони центар и копредседавајућа Групи Србија–НАТО за реформу одбране.

Од 2001. до 2005. године радила је у Министарству спољних послова, у Сектору билатерале као заменик директора Дирекције за суседне земље, затим као заменик шефа мисије и саветник у амбасади СЦГ у Ослу и као саветник у Дирекцији за Европу.

Говори енглески и норвешки језик, пасивно знање руског језика. Удата је, мајка двоје деце.

Зоран Станковић, министар здравља

Рођен је 1954. године у Теговишту код Владичиног Хана. Завршио је Медицински факултет у Нишу. Докторску дисертацију одбранио 1997. године на Војномедицинској академији (ВМА).

Од 1993. године био је члан, а од 2002. године и председник Комитета Владе СРЈ за прикупљање података о злочинима против човечности и међународног права.

Од 2002. године био је доцент на ВМА, као и на Полицијској академији у Београду. Као предавач радио је на Вишој криминалистичкој школи у Земуну и медицинским факултетима у Новом Саду и Бањалуци.

Био је лекар-форензичар у Институту за патологију и судску медицину ВМА, а од 2002. до априла 2005. године и начелник те здравствене установе.

Од 2005. до 2007. године био је министар одбране државне заједнице Србија и Црна Гора (СЦГ).

Расим Љајић, министар рада и социјалне политике

Рођен је 28. јануара 1964. у Новом Пазару. Медицински факултет завршио је у Сарајеву. У периоду од 1989. до 2000. године радио је као новинар за бројне дневне и периодичне листове на простору бивше СФРЈ.

Политиком се бави од 1990. године, када је изабран за генералног секретара СДА Санџака. Од 1994. године председник је Коалиције Санџак, која је 2000. године преименована у Санџачку демократску партију.

После петооктобарских промена изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади СРЈ.

После избијања кризе на југу Србије, у децембру 2000. године именован је за потпредседника Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа. У августу 2001. године именован је за потпредседника Координационог центра за Косово и Метохију.

После потписивања Београдског споразума марта 2003. године изабран је за министра за људска и мањинска права у Савету министара СЦГ. Од јула 2004. године председник је Националног савета за сарадњу са МКТЈ, а од јула 2006. координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са тим судом.

Недељник „Време“ прогласио га је за личност 2004. године, а Европски покрет у Србији доделио му је признање "Најевропљанин" за област политике у 2005. години.

Од септембра 2005. године председник је Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.

Министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије од 15. маја 2007. до јула 2008. године.

Говори енглески језик и служи се руским. Ожењен, отац двоје деце.

Оливер Дулић, министар животне средине, рударства и просторног планирања

Рођен је 21. јануара 1975. у Београду.

Основну и средњу Медицинску школу завршио у Суботици. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду. На истом факултету завршио специјализацију из ортопедске хирургије и трауматологије.

Године 2006. уписао мастер студије из области европских интеграција и управе на Факултету за економију, финансије и администрацију Универзитета Сингидунум у Београду.

Радио као лекар у Хитној помоћи у Суботици и ортопед у Здравственом центру у Суботици.

У активан политички живот улази 1996. године као један од лидера Студентског протеста 1996/97.

У марту 2001. године Влада Републике Србије именује га за начелника Севернобачког округа.

У два мандата био посланик у Скупштини Србије и Скупштини Србије и Црне Горе, где је обављао функцију председника Одбора за Европске интеграције.

На седници парламента одржаној 23. маја 2007. изабран је за председника Народне скупштине Републике Србије.

Од јула 2008. године обавља функцију министра животне средине и просторног планирања у Влади Републике Србије.

Члан Демократске странке од 1997. године.

Министар животне средине и просторног планирања у Влади Србије до марта 2011. године.

Говори енглески језик, служи се немачким, мађарским и норвешким.

Ожењен. Живи у Београду.

Предраг Марковић, министар културе, информисања и информационог друштва

Рођен је 7. децембра 1955. у месту Чепуре код Параћина. Студирао Факултет политичких наука у Београду, а историју и културу усавршавао је у Мадриду и Барселони.

Функцију председника Скупштине Србије обављао од марта 2004. до фебруара 2007. године.

Један од оснивача странке Г17 плус, неколико година њен потпредседник, а затим и почасни потпредседник.

Данас је члан Председништва Уједињених региона Србије.

Носилац је краљевског ордена Белог орла у Првом степену. Уређивао је више листова и часописа. Оснивач издавачке куће "Стубови културе".

Горан Богдановић, министар за Косово и Метохију

Рођен је 9. фебруара 1963. у Рашкој. Основну школу завршио је у Лешку, а средњу у Лепосавићу. Пољопривредни факултет завршио је у Београду.

Био је управник радне јединице, а од 1992. до 1996. године и директор предузећа "ЈУКО" у Србици. Од 1996. до 2002. године био је републички пољопривредни инспектор. Од 2002. до 2004. године на функцији министра пољопривреде Косова и Метохије. Сада је запослен као републички пољопривредни инспектор.

Члан је Демократске странке од 2000. године. Председник је Покрајинског одбора ДС-а за Косово и Метохију, изабран је за посланика на Српској листи у Скупштини Косова и Метохије. Члан је преговарачког тима Србије за Косово и Метохију.

На парламентарним изборима 21. јануара 2007. године изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Србије.

Служи се руским и енглеским језиком.

Ожењен је, отац два сина.

Срђан Срећковић, министар вера и дијаспоре

Рођен је 12. априла 1974. у Београду. Завршио је Пету београдску гимназију, редовне студије на смеру маркетинг и магистарске студије на смеру фискални менаџмент на Економском факултету у Београду. Магистрирао на теми "Осигурање средстава грађана на банкарским рачунима".

Обављао је функцију помоћника министра трговине, туризма и услуга у периоду од 2004. до 2007. године и био на челу радних група за израду шест системских закона из области трговине, цена, заштите потрошача и заштите конкуренције.

Био је помоћник генералног директора „Јат ервејза“.

Од јула 2008. године обављао функцију министра за дијаспору у Влади Србије. У току његовог мандата усвојен је први Закон о дијаспори и Србима у региону, конституисана прва Скупштина дијаспоре и Срба у региону и усвојена Национална стратегија за унапређење односа матичне државе и расејања.

Активан је учесник свих антирежимских митинга и демонстрација закључно са петим октобром 2000. године. Члан је Српског покрета обнове (СПО) од 1992. године. Прошао је целокупну страначку хијерархију, а од 2005. године је потпредседник странке.

Говори енглески језик. Ожењен је, отац једног сина.

Сулејман Угљанин, министар без портфеља

Рођен је 20. новембра 1953. године у Косовској Митровици. Дипломирао је на Стоматолошком факултету у Сарајеву, где је завршио и специјализацију. Радио је 12 година као стоматолог у Медицинском центру у Новом Пазару.

Председник је Странке демократске акције Санџака од 29. јула 1990. године и Бошњачког националног Већа у Србији.

На новембарским изборима 1996. године у Савезној Републици Југославији изабран је за савезног посланика у Већу грађана Савезне Скупштине испред Коалиције "Листа за Санџак – др Сулејман Угљанин". На првим непосредним изборима 2004. године изабран је за председника општине Нови Пазар.

Ожењен је, отац четворо деце.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs