Актуелно
Стратегије Владе Србије
Канцеларија за европске интеграције
мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english | italiano 
Састав
Председник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова
Генерални секретар Владе
Потпредседници и министри
Скупштина

Најаве догађаја

Почетна страна > Влада > Састав > Потпредседници и министри

Потпредседници и министри

Александар Вучић, први потпредседник Владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала и министар одбране







Расим Љајић, потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација

Рођен је 1964. у Новом Пазару. Медицински факултет завршио је у Сарајеву. У периоду од 1989. до 2000. године радио је као новинар за бројне дневне и периодичне листове на простору бивше СФРЈ.

Политиком се бави од 1990. године, када је изабран за генералног секретара СДА Санџака. Од 1994. године председник је Коалиције Санџак, која је 2000. године преименована у Санџачку демократску партију.

После петооктобарских промена изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади СРЈ.

После избијања кризе на југу Србије, у децембру 2000. године именован је за потпредседника Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа. У августу 2001. године именован је за потпредседника Координационог центра за Косово и Метохију.

После потписивања Београдског споразума марта 2003. године изабран је за министра за људска и мањинска права у Савету министара СЦГ. Од јула 2004. године председник је Националног савета за сарадњу са МКТЈ, а од јула 2006. координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са тим судом.

Недељник „Време“ прогласио га је за личност 2004. године, а Европски покрет у Србији доделио му је признање "Најевропљанин" за област политике у 2005. години.

Од септембра 2005. године председник је Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.

Министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије од 15. маја 2007. до јула 2008. године. Исту функцију обављао је и у Влади формираној у јулу 2008. године, као и након њене реконструкције у марту 2011. године до 2012. године.

Говори енглески језик и служи се руским.

Ожењен, отац двоје деце.

Јован Кркобабић, потпредседник Владе и министар рада, запошљавања и социјалне политике

Рођен је 1930. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука у Београду.

Радио је 18 година у Институту за нуклеарне науке у Винчи. Био је оснивач и директор Републичке заједнице пензионог и инвалидског осигурања самосталних делатности (данашњи Фонд ПИО самосталних делатности).

Председник је Партије уједињених пензионера Србије од 2006. године и Савеза пензионера Србије.

Носилац је бројних домаћих и иностраних одликовања и признања, међу којима су Орден заслуга за народ, Признање Црвеног крста Југославије, Плакета града Београда, Грамата СПЦ, Златна повеља Генералне скупштине Уједињених нација.

Потпредседник Владе Републике Србије од јула 2008. до 2012. године.

Ожењен, отац два сина.

Сузана Грубјешић, потпредседник Владе за европске интеграције

Рођена је 1963. године у Сомбору. Дипломирала је 1986. године на Факултету политичких наука у Београду.

Од 1996. до 1997. године била је менаџер пројеката Европског покрета у Србији, након чега је, као један од оснивача, од 1997. до 2003. године радила исти посао у невладиној организацији Г17 плус. Од 2003. до 2008. била је и извршни директор Г17 плус.

Била је посланик Г17 плус у Скупштини Србије од 2003. године, а од 2007. године и шеф посланичке групе, као и члан Административног и Одбора за европске интеграције парламента и шеф Делегације Србије при Парламентарној скупштини ОЕБС-а.

Од марта 2011. године била је на функцији заменика шефа посланичке групе Уједињени региони Србије (УРС) у Скупштини Србије.

Говори енглески, немачки, грчки и француски језик.

Млађан Динкић, министар финансија и привреде

Рођен је 1964. године у Београду.

Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1988, а магистрирао 1993. године.

Од 1990. до 1993. године асистент приправник на предмету Теорија и планирање привредног развоја на том факултету, а од 1993. до 2000. године асистент на поменутом предмету.

У периоду од 1997. до 1999. године оснивач и координатор Групе 17. Од 1999. до 2000. године извршни директор невладине организације Г17 плус. Од 2002. до 2006. године потпредседник, а од 2006. и председник странке Г17 плус.

Политички савез националних, регионалних и локалних странака, удружења грађана и појединаца под називом Уједињени региони Србије (УРС) оснива 2010. године.

Гувернер Народне банке Југославије/Народне банке Србије од 2000. до 2003. године, а од 2004. до 2006. године министар финансија у Влади Републике Србије.

Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја од јула 2008. до фебруара 2011. године.

Објавио више књига - "Завршни рачун: Економске последице НАТО бомбардовања - Процена штете и финансирања за економску реконструкцију СРЈ", "Економија деструкције" и "Мерење економске ефикасности употребе ресурса".

Гостујући предавач на Cornell Law School (САД), John M. Olin програм 1997. године, International Center for Economic Research (Италија) исте године, Limburgs Universitair Centrum, Faculteit Toegepaste (Белгија), Economische Wetenschappen Diepenbeek 1996. године, Bergakademie Freiberg - Fakultat fur Wirtschafts - wissenschaften, Frajberg (Немачка) 1996. године и програма USIA (САД) исте године.

Говори енглески језик.

Ожењен.

Иван Мркић, министар спољних послова

Рођен је 1953. године у Београду. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1977. године.

Дипломатску службу започиње 1978. године у Савезном секретаријату за иностране послове.

У периоду од 1979. до 1982. године био је референт у Управи за међународне организације Савезног секретаријата за иностране послове, а од 1982. до 1986. године и аташе за политичке послове у Мисији СФРЈ при Уједињеним нацијама.

Био је саветник, а затим помоћник начелника Управе у Сектору за мултилатералне активности, као и министар- саветник у Мисији СФРЈ при Европској заједници у Бриселу од 1990. до 1992. године.

Шеф Кабинета првог председника Савезне Републике Југославије (СРЈ) Добрице Ћосића у периоду од 1992. до 1993. године.

Био је отправник послова, а затим амбасадор у Амбасади Савезне Републике Југославије у Никозији, у Републици Кипар, од 1993. до1999. године.

У звању амбасадора именован је за заменика шефа Сектора за билатералу 1999. године. На функцији помоћника савезног министра за иностране послове и шефа Сектора за билатералу био је у периоду од 2000. до 2001. године.

Био је амбасадор у Савезном министарству за иностране послове, а затим у Министарству иностраних послова Србије и Црне Горе од 2001. до 2004. године.

Одређен је у Групу амбасадора за специјалне и ad hoc послове у Министарству спољних послова Србије и Црне Горе 2004. године. Савет министара Србије и Црне Горе именовао га је 2005. године за председника Националне комисије за спровођење Конвенције о забрани хемијског оружја.

У периоду од 2006. до 2011. године био је амбасадор Републике Србије у Токију, у Јапану.

Постављен је за државног секретара Министарства спољних послова Владе Републике Србије 2011. године.

Говори енглески и француски језик.

Ожењен, отац два сина.

Верица Калановић, министар регионалног развоја и локалне самоуправе

Рођена је 1954. године у Трстенику. Дипломирала је 1977. године на Технолошко-металуршком факултету у Београду, где је 1980. године и магистрирала.

Од 1980. до 1993. године обављала је различите послове у Фабрици заптивки „Прве петолетке“ у Трстенику. Од 1993. до 2003. године радила је као професор у Вишој техничкој школи у Трстенику. Од 2000. до 2001. године била је члан Извршног одбора СО Трстеник.

Од 2003. до 2006. године обављала је дужност шефа Посланичке групе Г17 плус у Скупштини државне заједнице СЦГ. У оквиру рада у Скупштини државне заједнице обављала је и послове председника Одбора за унутрашње економске односе и финансије, члана парламентарне делегације Скупштине државне заједнице СЦГ у Савету Европе и члана Комитета за локални и регионални развој у Савету Европе.

За државног секретара у Министарству економије и регионалног развоја именована је 2007. године и ту функцију обављала је до јула 2008. године.

Министар за Национални инвестициони план (НИП) у Влади Србије до фебруара 2011. године. Потпредседник Владе Републике Србије за привреду и регионални развој до 2012. године.

Удата, мајка двоје деце.

Милутин Мркоњић, министар саобраћаја

Рођен је 1942. године у Београду. Завршио је Грађевински факултет у Београду – катедра за путеве, аеродроме и железнице. Радио је 30 година на реализацији најзначајних пројеката из области саобраћајне инфраструктуре у ондашњој Југославији.

Први је директор “Саобраћајног института ЦИП”, који је у периоду његовог руковођења, све до 2001. године, постао најзначајнија истраживачка, развојна, инжењерска и пројектантска кућа у бившој Југославији и у овом делу Европе. После НАТО бомбардовања руководио је Дирекцијом за обнову земље.

Један је од оснивача Социјалистичке партије Србије, данас је потпредседник СПС-а и члан председништва те странке. Од 2000. године био је посланик Већа република у Савезној скупштини СРЈ, а затим и државне заједнице Србија и Црна Гора.

Од 2006. године био је народни посланик СПС-а у Народној скупштини Републике Србије и потпредседник републичког парламента.

Министар за инфраструктуру у Влади Србије до марта 2011. године, а од тада до 2012. године министар за инфраструктуру и енергетику.

Активно учествује у раду Одбора за приватизацију, науку и технолошки развој, урбанизам и грађевинарство.

Велимир Илић, министар грађевинарства и урбанизма

Рођен је 1951. године у Чачку. Дипломирао је на Технолошком факултету у Београду, а магистрирао на Технолошком факултету у Чачку.

Политичку каријеру започео је 1990. године у СПО-у, када постаје и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. Нову Србију, чији је председник, оснива 1998. године.

На функцију градоначелника Чачка први пут је изабран 1996, а потом и 2000. године, када је изабран и за посланика у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије.

Био је министар за капиталне инвестиције у Влади Републике Србије од 2004. до 2007. године, а затим и министар за инфраструктуру од 2007. до јула 2008. године.

Шеф Посланичке групе Нове Србије у Народној скупштини Републике Србије од 2008. до 2012. године.

Ожењен, отац петоро деце.

Никола Селаковић, министар правде и државне управе

Рођен је 30. априла 1983. године у Ужицу. Након основних и мастер академских студија на Правном факултету Универзитета у Београду, од 2010. године похађа докторске студије.

Током студија, поред изузетног академског успеха, три пута је побеђивао на такмичењу у беседништву на Правном факултету (2004, 2005. и 2007. године).

Био је члан тима на међународном такмичењу из области Интернационалног јавног права „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition", а 2007. године добио је прву награду Алан Вотсон Фондације за пројекат „Душанов законик и правни транскрипти".

Оснивач је, а у периоду од 2011. до 2012. године био је и председник Српског културног кола „Деспот Стефан Лазаревић". Од 2010. године председник је Института „Ораториа" – Центар за реторику. Од 2003. године је члан, а од 2005. године секретар Клуба љубитеља античког и римског права Правног факултета „Форум Романум".

Од 2005. до 2009. године у Ректорату Универзитета у Београду био је ангажован на организацији свих важнијих догађаја. На Правном факултету Универзитета у Београду 2009. године постаје стручни сарадник у настави на предметима „Упоредна правна традиција" и "Национална историја државе и права", на којима је 2010. изабран за асистента.

Члан је Српске напредне странке (СНС) од њеног оснивања 2008. године. Члан је Главног и Извршног одбора и председник Правног савета те странке, а у септембру 2012. изабран је и за члана Председништва.

Након именовања за министра правде и државне управе у Влади Републике Србије у јулу 2012. године постаје и члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Говори енглески, француски и италијански језик.

Горан Кнежевић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде

Рођен је 1957. године у Банатском Карловцу. Основну и средњу школу завршио је у Зрењанину, а дипломирао на Економском факултету у Београду.

Био је председник Извршног одбора СО Зрењанин и посланик у Народној скупштини Републике Србије. Од 2004. до 2009. године био је на функцији председника Општине Зрењанин, након чега и први градоначелник Зрењанина.

Активно се бавио спортом као кошаркаш зрењанинског "Комбината Серво Михаљ", новосадске "Војводине" и београдског "Партизана".

Од 2005. до 2006. године обављао је функцију председника Кошаркашког савеза Србије и Црне Горе.

Као градоначелник Зрењанина био је добитник престижног признања "Градоначелник с визијом" као најбољи лидер једне локалне самоуправе у Србији, док је Зрењанин истовремено проглашен "Градом будућности".

Члан је Српске напредне странке.

Ожењен, отац четворо деце.

Жарко Обрадовић, министар просвете, науке и технолошког развоја

Рођен је 1960. године у Беранама. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, где је и магистрирао и докторирао. Објавио је две научне књиге и десет научних радова.

Од 1998. до 2000. године обављао је дужност заменика министра за локалну самоуправу у Влади Републике Србије, а у прелазној Влади од октобра 2000. до јануара 2001. године био је заменик министра за високо образовање.

Предавач је на Факултету за државну управу и администрацију Универзитета Мегатренд.

Народни посланик је од јануара 2001. године. Био је председник и заменик председника Посланичког клуба СПС-а у Народној скупштини Републике Србије.

Заменик је председника Социјалистичке партије Србије од децембра 2006. године.

Министар просвете у Влади Србије до марта 2011. године, а од тада до 2012. године министар науке и просвете.

Говори енглески и служи се француским језиком.

Ожењен, отац две ћерке.

Славица Ђукић-Дејановић, министар здравља

Рођена је 1951. године у Рачи. Основну школу и гимназију завршила је у Крагујевцу, а Медицински факултет, магистарске и докторске студије и специјализацију неуропсихијатрије на Медицинском факултету у Београду.

У три мандата била је посланик у Скупштини Републике Србије, а од 2000. до 2006. године посланик у Савезном парламенту СР Југославије и државне заједнице Србија и Црна Гора.

У прелазној Влади Републике Србије била је министар за бригу о породици и члан Интерпарламентарне уније.

Редовни је професор и шеф Катедре за психијатрију, као и продекан за међународну сарадњу Медицинског факултета у Крагујевцу. Обављала је функцију проректора на Универзитету у Крагујевцу и директора Клиничко-болничког центра у Крагујевцу у периоду од 1993. до 2000. године. Била је оснивач дневне Психијатријске болнице и потпредседник Психијатријске секције Србије у два мандата.

Обављала је функцију председника Народне скупштине Републике Србије од 2008. до 2012. године.

Члан је Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања 1990. године.

Удата, мајка једног сина.

Зорана Михајловић, министар енергетике, развоја и заштите животне средине

Рођена је 1970. године у Тузли. Основну и средњу школу завршила је у Београду, као ученик генерације. Дипломирала је и докторирала на Економском факултету у Београду. Ванредни је професор "Мегатренд" универзитета.

Десет година је радила у Електропривреди Србије (ЕПС), у Јавном предузећу за пренос електричне енергије "Електроисток" Београд.

У периоду од 2004. до 2006. године у Кабинету потпредседника Владе Републике Србије Мирољуба Лабуса обављала је функцију саветника за енергетику, шефа Одсека за енергетску и политику заштите животне средине, а од 2005. до 2006. године и шефа Кабинета.

Била је члан Управног одбора ЕПС-а од 2004. до 2007. године.

У Влади Републике Српске била је саветник за енергетику премијера Милорада Додика у периоду од 2009. до 2010. године.

Објавила је три књиге и више десетина стручних радова.

Члан је Председништва СНС и председник Савета за енергетику и рударство те странке.

Објавила је три књиге и више десетина стручних радова.

Говори енглески језик.

Мајка једног сина.

Братислав Петковић, министар културе и информисања

Рођен је 1948. године у Београду. Редитељ је, драмски писац, колекционар старина, библиофил, оснивач и власник колекције "Музеја аутомобила", као и камерне сцене "Модерна гаража".

Дипломирао је позоришну режију у Београду и аутор је више познатих драмских остварења, међу којима су поједина екранизована.

На београдским сценама играно је више његових драмских текстова - "Гран при", "Легија части", "Цветови зла" и "Скадар". Реч је често о делима инспирисаним националном историјом.

Бавио се атлетиком и хокејом.

Ожењен, отац два сина.

Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања

Рођен је 1953. године у Коморану. Завршио је Природно-математички факултет. Магистрирао је и докторирао у Скопљу, а по образовању је просторни планер.

Редовни је професор универзитета и доктор наука. Професор је Одсека за географију Природно математичког факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Био је посланик СРС у два мандата и заменик министра за науку и технологију у Влади Републике Србије до 2000. године.

Донедавно је био председник Извршног одбора СНС-а и саветник председника Републике Србије Томислава Николића.

Потпредседник је Српског географског друштва и руководилац Научног одсека тог друштва.

Алиса Марић, министар омладине и спорта

Рођена је 1970. године у Њујорку, у САД. Завршила је Математичку гимназију у Београду, дипломирала и докторирала на Економском факултету Универзитета у Београду. Предаје маркетинг на Факултету за културу и медије "Мегатренд" универзитета.

Најбоља је српска шахисткиња. Шаховску каријеру започела је као вундеркинд, а прву турнирску победу забележила је у деветој години. Била је најмлађи шаховски мајстор уопште.

Њени шаховски резултати и данас су непревазиђени у региону. Након прве турнирске победе у деветој години, са 15 година постала је јуниорски вицепрвак света у категорији до 20 година, а годину касније и сениорски првак тадашње Југославије и вођа националног тима.

Била је трећа на свету у сениорској конкуренцији 1990. и 1991. године. У Њу Делхију је 2000. године поново заузела трећу позицију на свету.

Сулејман Угљанин, министар без портфеља

Рођен је 1953. године у Косовској Митровици. Дипломирао је на Стоматолошком факултету у Сарајеву, где је завршио и специјализацију. Радио је 12 година као стоматолог у Медицинском центру у Новом Пазару.

Председник је Странке демократске акције Санџака од 29. јула 1990. године и Бошњачког националног Већа у Србији.

На новембарским изборима 1996. године у Савезној Републици Југославији изабран је за савезног посланика у Већу грађана Савезне Скупштине испред Коалиције "Листа за Санџак – др Сулејман Угљанин". На првим непосредним изборима 2004. године изабран је за председника општине Нови Пазар.

Био је министар без портфеља и директор Канцеларије за одрживи развој недовољно развијених подручја у Влади Републике Србије од 2008. до 2012. године.

Ожењен, отац четворо деце.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs