П:
О:
Читај ми
Шар-планина номинована за природну баштину под заштитом Унеска
Београд,
30. јануар 2007.
Директор Завода за заштиту природе Србије Лидија Амиџић изјавила је данас да је Национални парк "Шар-планина" номинован за природну баштину под заштитом Унеска и да је то прво природно добро Србије које би 2008. године требало да буде проглашено светском баштином.
Шар-планина
Амиџић је на конференцији за новинаре објаснила да је Србија тек ове године стекла право на то да неко своје природно добро номинује за Светску природну баштину под заштитом Унеска и додала да је предност дата Шар-планини због биолошке и географске разноврсности, богате флоре и фауне, али и етничке разноврсности и културно-историјског наслеђа.
Она је указала на то да ће читав простор Шар-планине стављањем под заштиту Унеска бити третиран као универзална вредност, због чега ће имати бољу међународну заштиту.
Према њеним речима, Шар-планина је дуга 85 км, има више од 100 врхова изнад 2.000 метара и преко 30 врхова изнад 2.500 метара, а у биогеографском погледу припада реду најзначајнијих и најинтересантнијих планина Балканског полуострва и Европе јер је одликују богата флора и фауна.
Такође, Амиџић је нагласила да се на овој планини налази 45 одсто флоре Србије и 15 одсто флоре Европе, 77 одсто фауне Србије и 50 одсто фауне Балкана, 160 различитих врста птица, као и бројне врсте гмизаваца и водоземаца.
Амиџић је навела да се читав простор Шар-планине налази на деловима пет општина - Качаник, Сува Река, Штрпце, Призрен и Гора - које вековима насељавају Срби, Албанци, Муслимани и Горанци.
Истовремено, указала је она, Шар-планина се одликује и јединственом културном баштином, а материјални остаци историјских збивања на овој раскрсници народа и цивилизација датирају из најранијег периода људског постојања.
Најбројнији и најзначајнији споменици културе су они који потичу из периода средњовековне српске државе, од којих се по вредности издваја 14 категорисаних културних добара од изузетног значаја, која су изграђена од XII до XVI века, подсетила је Амиџић.
Она је навела да су то манастир Светог Арханђела надомак Призрена, остаци испоснице и манастира Светог Петра Коришког у Кориши, црква Свете Богородице у Пејчићима, црква Светог Николе у Богошевцу, црква Светог Николе и црква Свете Петке у Мушникову, као и црква Светог Ђорђа у Милачићима.
Амиџић је додала да се по вредности истичу и црква Светог Николе у Драјчићима, црква Светог Ђорђа у Горњем Селу, црква Свете Богородице Одигитрије у Мушутишту, црква Светог Ђорђа у Горњој Битињи, црква Светог Теодора Тирона у Доњој Битињи, црква Светог Николе у Готовуши и црква Светог Николе у Штрпцу. Од великог значаја је и 31 споменик културе који обухвата цркве, испоснице, гробнице, остатке тргова, утврђења, џамије и засеоке подигнуте од XIII до XVIII века, рекла је Амиџић, уз оцену да целокупној атрактивности простора Шар-планине додатно доприносе богато и оригинално народно градитељство и фолклор, као израз укупног духовног богатства. Унеско је 2002. године уврстио пет подручја са територије Србије у своју прелиминарну листу природне баштине: Шар-планину, Ђавољу варош, Тару, Ђердап и Делиблатску пешчару, подсетила је Амиџић.
Амиџић је додала да се по вредности истичу и црква Светог Николе у Драјчићима, црква Светог Ђорђа у Горњем Селу, црква Свете Богородице Одигитрије у Мушутишту, црква Светог Ђорђа у Горњој Битињи, црква Светог Теодора Тирона у Доњој Битињи, црква Светог Николе у Готовуши и црква Светог Николе у Штрпцу. Од великог значаја је и 31 споменик културе који обухвата цркве, испоснице, гробнице, остатке тргова, утврђења, џамије и засеоке подигнуте од XIII до XVIII века, рекла је Амиџић, уз оцену да целокупној атрактивности простора Шар-планине додатно доприносе богато и оригинално народно градитељство и фолклор, као израз укупног духовног богатства. Унеско је 2002. године уврстио пет подручја са територије Србије у своју прелиминарну листу природне баштине: Шар-планину, Ђавољу варош, Тару, Ђердап и Делиблатску пешчару, подсетила је Амиџић.
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...