П:
О:
Читај ми
Србија за отворен и садржајан дијалог и партнерски однос са свима
Београд,
12. јануар 2018.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас да је Србија мудром и уравнотеженом политиком промовисала виталне националне интересе, пре свега заштиту територијалног интегритета и суверенитета, уз интензивне активности на плану пуне интеграције у ЕУ.
Аутор:
Фонет
Званични сајт Владе Србије преноси у целини говор Дачића на новогодишњем пријему који је приређен за шефове дипломатских мисија и међународних организација, директоре и главне и одговорне уреднике медија:
„Драги пријатељи, Ваше екселенције, Уважене даме и господо,
Најпре бих хтео да вам пожелим све најлепше у Новој години, како на професионалном, тако и на приватном плану, као и да сви заједно имамо много лепих разлога да се састајемо и славимо заједничке успехе. Када је у питању спољна политика Србије током 2017. можемо бити задовољни постигнутим резултатима. Мудром и уравнотеженом политиком промовисали смо виталне националне интересе, пре свега заштиту територијалног интегритета и суверенитета, истовремено настављајући са интензивним активностима на плану реализације кључног спољнополитичког приоритета Републике Србије, односно пуне интеграције у ЕУ.
Настојали смо да одржимо и продубимо односе са свим нашим партнерима и пријатељима, али и са онима са којима не делимо увек иста мишљења, као и да одговоримо бројним изазовима са којима смо се суочавали.
Отворен и садржајан дијалог и партнерски однос за нас је био и биће основно средство и једини пут за решавање свих отворених питања. У том смислу, током 2017. године не само да је очуван висок ниво политичког дијалога са суседним државама односно државама из региона Југоисточне Европе, већ су са некима од њих односи подигнути на највиши ниво у савременом периоду.
Србија је у 2017. години отворила шест преговарачких поглавља. Од почетка преговарачког процеса укупно је отворено 12 поглавља, с тим да су два поглавља привремено и затворена. Ово је свакако успех, међутим, број отворених поглавља би требало више да одговора нашим напорима и резултатима које смо постигли у преговарачком процесу. Надам се да ће током бугарског председавања број отворених поглавља бити знатно већи и да ће се тиме, на прави начин, одати признање Србији и валоризовати напредак који чинимо на нашем европском путу.
У говору о стању Уније, председник Европске комисије Жан Клод Јункер издвојио је Србију и Црну Гору као лидере европских интеграција, истакавши да ће радити на стратегији за њихово успешно приступање до 2025. године, чиме је по први пут јасније дефинисан временски оквир чланства Србије у ЕУ. Ово је веома добра порука за Србију која може позитивно да утиче не само на нашу земљу, већ и на европски пут остатка региона.
Допринос Србије Заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ демонстрирали смо наставком учешћа у војним и полицијским мировним мисијама УН и ЕУ, јачањем наших капацитета за учешће у цивилним мировним операцијама, сарадњом у борби против тероризма, блиском сарадњом са Европском одбрамбеном агенцијом, као и успешном сарадњом са ЕУ током мигрантске кризе. Србија је кроз своје активности доказала да је кредибилан партнер.
Дозволите ми да истакнем посебно резултате остварене у сарадњи у оквиру Берлинског процеса, а то су формирање Регионалне канцеларије за сарадњу младих, са седиштем у Тирани, чији је први генерални секретар представник Србије, као и додељивање седишта Транспортне заједнице Београду. Посебно значајним за унапређење регионалне сарадње видимо и оснивање Фонда за Западни Балкан.
Србију су у 2017. посетили министри иностраних послова Чешке, Аустрије, Норвешке, Италије, Немачке, Естоније, БиХ, Белгије, Аустралије, Бугарске, Македоније, Молдавије, Црне Горе, Шведске, Финске, Киргистана, Конга, Туниса, Ирака, Катара, а остварени су и бројни састанци са страним званичницима током њиховог боравка у Београду у саставу делегација на највишем нивоу.
На маргинама значајних међународних скупова реализовани су бројни важни сусрети са страним званичницима. У 2017. обновљен је дијалог у трилатералном формату МСП Србије, БиХ и Турске (најпре на маргинама 72. заседања ГС УН, а потом у Београду).
Током 2017. године боравио сам у билатералним или радним посетама СР Вијетнаму, Казахстану, Руској Федерацији, Словенији, Грчкој, Кипру, Шпанији, Норвешкој, Бечу, Ираку, УАЕ, Аргентини и другим. Прва седница Високог савета за сарадњу Србије и Грчке, коју је са наше стране водио председник Александар Вучић, одржана је у Солуну, 13. јула. Присуствовао сам 65. Националном молитвеном доручку, током којег сам се, поред осталих, срео и са новим државним секретаром САД Рексом Тилерсоном. Учествовао сам и на Министарском састанку Асоцијације држава Кариба.
Чврсто опредељење за развој укупних односа са Русијом, поткрепљено је редовним сусретима високих званичника и садржајним разговорима које две стране имају, што је и показала недавна посета делегације Републике Србије Москви, са председником Александром Вучићем на челу. У 2018. навршава се 180 година од успостављања дипломатских односа, што ћемо обележити посетом МИП Сергеја Лаврова и заједничким активностима у Београду и Москви.
На билатералном плану постигнут је напредак у односима са Сједињеним Америчким Државама. Остварена је посета председника Вучића Вашингтону, што је био добар политички сигнал. Са наше стране је упућен позив да председник САД Доналд Трамп посети Србију.
Свеобухватно стратешко партнерство са Кином додатно је унапређено у 2017. и настављен је узлазни тренд односа. Поносни смо што је Србија међу 29 земаља које су на највишем нивоу учествовале на првом међународном форуму „Пут и појас“ у Пекингу у мају 2017, на коме је нашу делегацију предводио председник Александар Вучић, а Србија је и у 2017. наставила са веома активном улогом у свим доменима сарадње Кине и 16 земаља централне и источне Европе. Председник Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је на 6. Састанку шефова влада Кине и земаља централне и источне Европе.
Радује нас и што су односи са неким значајним азијским партнерима значајно унапређени последњих година, те ћемо тако после 31 годину у посети Београду 15-16. јануара имати премијера Јапана Шинзо Абеа. Такође, посетом тада председника Владе Александра Вучића Индији јануара 2017. ради учешћа на Vibrant Gujarat Summit у Гандинагару унапређени су традиционално добри међусобни односи са том земљом, без отворених питања, који датирају још из времена Покрета несврстаних земаља.
Србија је наставила да обнавља везе са старим пријатељима из Африке. Своју посвећеност јачању односа с Африком Србија је симболично показала званичним одређивањем 25. маја као Дана пријатељства с народима Африке. Више посета званичника афричких земаља Србији, као и бројни састанци са шефовима дипломатија држава Африке и на међународним скуповима сведоче о спремности да се односима са њима, али и са Афричком унијом дају нови садржај и квалитет.
Србија с пажњом прати ситуацију на Блиском истоку, а са свим земљама тог региона гради партнерске односе, не сврставајући се у актуелним сукобима и неспоразумима који тај регион оптерећују ни на једну страну. У исто време, Србија је спремна да, у оквирима својих могућности, помогне да се постојећи проблеми превазиђу.
Србија се у великој мери ангажовала на успостављању интензивнијих билатералних односа са земљама Латинске Америке, те је током прошле године акредитовала амбасадора при Карипској заједници – CARICOM, отпочела процедуру стицања статуса посматрача у Пацифичкој алијанси, а покренули смо иницијативу за успостављање дипломатских односа са Тувалуом, Науруом, Самоом, Вануатуом, Кирибатијем, Маршалским острвима, Микронезијом и Палауом.
У сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Србије, настављена је реализација пројекта „Свет у Србији“ (Стипендије за студенте, постдипломце и докторанте из држава чланица и посматрача Покрета несврстаних земаља на Универзитету у Београду) за академску 2017/18. годину, у оквиру којег је додељено 25 стипендија кандидатима из 12 земаља.
Србија придаје изузетну важност сарадњи у оквиру Уједињених нација, организације чије принципе и циљеве у пуној мери подржава и поштује. Наше активности су биле усмерене на афирмацију поштовања међународног права и циљева и начела Повеље УН, са уверењем да они морају бити поштовани без изузетка и у пуној мери како би међународно право сачувало своју универзалну валидност.
Ова сарадња је од посебног значаја и у склопу наших напора за очување суверенитета и територијалног интегритета, при чему конзистентно указујемо на важност ангажмана УНМИК-а на простору Косова и Метохије који је од виталног значаја за изградњу и унапређење стабилности и безбедности у Покрајини, заштиту људских права и слобода свих њених становника, а пре свега Срба и других неалбанаца, као и стварање услова за несметан и одржив повратак интерно расељених.
У склопу настојања за очување националних интереса Србије на КиМ, настављени су свеобухватни напори у различитим мултилатералним форумима да се свим расположивим дипломатским средствима заштити наш територијални интегритет и суверенитет, као и да се осујете покушаји остваривања чланства „Косова“ у различитим међународним организацијама. На том плану позитивне резултате остварили смо у Интерполу, Светској царинској организацији, Унеску.
На том плану имали смо снажну и несебичну подршку наших пријатеља широм света, на чему се и овом приликом искрено захваљујем. Међу њима је било и земаља које су у ранијем периоду признале једнострано проглашену независност „Косова“ од које су неке у међувремену такве одлуке ревидирале, попут Суринама и Гвинеје Бисао, док друге такву могућност разматрају.
Поново наглашавам да је Београд у потпуности посвећен дијалогу са Приштином под окриљем ЕУ, те да очекујемо да и Приштина поштује и испуњава преузете обавезе.
Настављене су активности на плану појачаног ангажмана Србије у раду међународних организација. У том контексту бих издвојио наставак учешћа Србије у раду Извршног савета Унеска. Такође, Србија је од септембра до децембра 2017. године председавала Форуму за безбедносну сарадњу ОЕБС-а, а представници Србије учествовали су на свим важнијим састанцима и сусретима у све три димензије ОЕБС-а, као и на састанцима Савета Европе.
Полазећи од тога да дипломатија и наше активности на међународном плану треба да буду и у функцији економског и социјалног развоја земље, истакао бих и ангажман на плану спровођења Глобалне агенде одрживог развоја до 2030. године. Настављене су и активности на међународном нивоу за унапређење положаја и заштиту права избеглица и интерно расељених лица са КиМ, као и рад на пуној реализацији Регионалног програма стамбеног збрињавања за избеглице.
Током 2017. настављен је активан допринос Министарства спољних послова у сарадњи са другим надлежним институцијама на реализацији приоритета из области безбедносне политике, што обухвата нашу сарадњу са НАТО кроз Партнерство за мир, на основу политике војне неутралности; сарадњу са ЕУ у оквиру нашег преговарачког процеса у области Заједничке безбедносне и одбрамбене политике; ангажовање у оквиру безбедносног стуба ОЕБС-а; као и у бројним другим видовима сарадње из области колективне безбедности и области одбране.
Србија је показала одлучност да учествује у заједничким напорима на сузбијању актуелних безбедносних изазова (тероризам, сајбер безбедност, енергетска безбедност), чиме се даље унапређује њена спољнополитичка позиција и место одговорног партнера. Посебно је важно наше учешће у борби против тероризма, посебно наш ангажман у коалицији која се бори против ДАЕШ.
Са великим бројем земаља током протекле године укинули смо визе, опредељени да на тај начин Србију учинимо примамљивијом за нове стране туристе и инвестиције. Поменућу само да смо такве одлуке донели за држављане Перуа, Ирана, Индије, Индонезије, Гвинеје Бисао и Суринама. У Републику Србију без визе могу да уђу и бораве страни држављани, носиоци обичних пасоша, из 78 земаља. Држављанима Републике Србије визе нису потребне за путовање у 68 држава.
Свесни значаја улоге почасних конзула, којих Србија до сада има 74 широм света, у 2017. отворили смо Конзулат Србије у Шпанији на челу са почасним конзулом, са седиштем у Сарагоси, а очекујемо отварање Конзулата Србије на челу са почасним конзулима у Аустралији, са седиштем у Перту, Словачкој Републици, са седиштем у граду Мартин, на Новом Зеланду, са седиштем у Окланду и у Турској, са седиштем у Анталији.
Значај конзуларног аспекта сарадње са другим државама најбоље се показао у прошлогодишњем случају евакуације наших 14 држављана из региона захваћеног ураганом Ирма, и то у заједничкој акцији са владама Шпаније и Француске, на чему им се и овога пута захваљујем.
На крају, пожелео бих свима још једном много личних и професионалних успеха, здравља, среће, благостања, а целом свету мирну и просперитетну 2018. годину.
Хвала”, истакао је Дачић.
„Драги пријатељи, Ваше екселенције, Уважене даме и господо,
Најпре бих хтео да вам пожелим све најлепше у Новој години, како на професионалном, тако и на приватном плану, као и да сви заједно имамо много лепих разлога да се састајемо и славимо заједничке успехе. Када је у питању спољна политика Србије током 2017. можемо бити задовољни постигнутим резултатима. Мудром и уравнотеженом политиком промовисали смо виталне националне интересе, пре свега заштиту територијалног интегритета и суверенитета, истовремено настављајући са интензивним активностима на плану реализације кључног спољнополитичког приоритета Републике Србије, односно пуне интеграције у ЕУ.
Настојали смо да одржимо и продубимо односе са свим нашим партнерима и пријатељима, али и са онима са којима не делимо увек иста мишљења, као и да одговоримо бројним изазовима са којима смо се суочавали.
Отворен и садржајан дијалог и партнерски однос за нас је био и биће основно средство и једини пут за решавање свих отворених питања. У том смислу, током 2017. године не само да је очуван висок ниво политичког дијалога са суседним државама односно државама из региона Југоисточне Европе, већ су са некима од њих односи подигнути на највиши ниво у савременом периоду.
Србија је у 2017. години отворила шест преговарачких поглавља. Од почетка преговарачког процеса укупно је отворено 12 поглавља, с тим да су два поглавља привремено и затворена. Ово је свакако успех, међутим, број отворених поглавља би требало више да одговора нашим напорима и резултатима које смо постигли у преговарачком процесу. Надам се да ће током бугарског председавања број отворених поглавља бити знатно већи и да ће се тиме, на прави начин, одати признање Србији и валоризовати напредак који чинимо на нашем европском путу.
У говору о стању Уније, председник Европске комисије Жан Клод Јункер издвојио је Србију и Црну Гору као лидере европских интеграција, истакавши да ће радити на стратегији за њихово успешно приступање до 2025. године, чиме је по први пут јасније дефинисан временски оквир чланства Србије у ЕУ. Ово је веома добра порука за Србију која може позитивно да утиче не само на нашу земљу, већ и на европски пут остатка региона.
Допринос Србије Заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ демонстрирали смо наставком учешћа у војним и полицијским мировним мисијама УН и ЕУ, јачањем наших капацитета за учешће у цивилним мировним операцијама, сарадњом у борби против тероризма, блиском сарадњом са Европском одбрамбеном агенцијом, као и успешном сарадњом са ЕУ током мигрантске кризе. Србија је кроз своје активности доказала да је кредибилан партнер.
Дозволите ми да истакнем посебно резултате остварене у сарадњи у оквиру Берлинског процеса, а то су формирање Регионалне канцеларије за сарадњу младих, са седиштем у Тирани, чији је први генерални секретар представник Србије, као и додељивање седишта Транспортне заједнице Београду. Посебно значајним за унапређење регионалне сарадње видимо и оснивање Фонда за Западни Балкан.
Србију су у 2017. посетили министри иностраних послова Чешке, Аустрије, Норвешке, Италије, Немачке, Естоније, БиХ, Белгије, Аустралије, Бугарске, Македоније, Молдавије, Црне Горе, Шведске, Финске, Киргистана, Конга, Туниса, Ирака, Катара, а остварени су и бројни састанци са страним званичницима током њиховог боравка у Београду у саставу делегација на највишем нивоу.
На маргинама значајних међународних скупова реализовани су бројни важни сусрети са страним званичницима. У 2017. обновљен је дијалог у трилатералном формату МСП Србије, БиХ и Турске (најпре на маргинама 72. заседања ГС УН, а потом у Београду).
Током 2017. године боравио сам у билатералним или радним посетама СР Вијетнаму, Казахстану, Руској Федерацији, Словенији, Грчкој, Кипру, Шпанији, Норвешкој, Бечу, Ираку, УАЕ, Аргентини и другим. Прва седница Високог савета за сарадњу Србије и Грчке, коју је са наше стране водио председник Александар Вучић, одржана је у Солуну, 13. јула. Присуствовао сам 65. Националном молитвеном доручку, током којег сам се, поред осталих, срео и са новим државним секретаром САД Рексом Тилерсоном. Учествовао сам и на Министарском састанку Асоцијације држава Кариба.
Чврсто опредељење за развој укупних односа са Русијом, поткрепљено је редовним сусретима високих званичника и садржајним разговорима које две стране имају, што је и показала недавна посета делегације Републике Србије Москви, са председником Александром Вучићем на челу. У 2018. навршава се 180 година од успостављања дипломатских односа, што ћемо обележити посетом МИП Сергеја Лаврова и заједничким активностима у Београду и Москви.
На билатералном плану постигнут је напредак у односима са Сједињеним Америчким Државама. Остварена је посета председника Вучића Вашингтону, што је био добар политички сигнал. Са наше стране је упућен позив да председник САД Доналд Трамп посети Србију.
Свеобухватно стратешко партнерство са Кином додатно је унапређено у 2017. и настављен је узлазни тренд односа. Поносни смо што је Србија међу 29 земаља које су на највишем нивоу учествовале на првом међународном форуму „Пут и појас“ у Пекингу у мају 2017, на коме је нашу делегацију предводио председник Александар Вучић, а Србија је и у 2017. наставила са веома активном улогом у свим доменима сарадње Кине и 16 земаља централне и источне Европе. Председник Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је на 6. Састанку шефова влада Кине и земаља централне и источне Европе.
Радује нас и што су односи са неким значајним азијским партнерима значајно унапређени последњих година, те ћемо тако после 31 годину у посети Београду 15-16. јануара имати премијера Јапана Шинзо Абеа. Такође, посетом тада председника Владе Александра Вучића Индији јануара 2017. ради учешћа на Vibrant Gujarat Summit у Гандинагару унапређени су традиционално добри међусобни односи са том земљом, без отворених питања, који датирају још из времена Покрета несврстаних земаља.
Србија је наставила да обнавља везе са старим пријатељима из Африке. Своју посвећеност јачању односа с Африком Србија је симболично показала званичним одређивањем 25. маја као Дана пријатељства с народима Африке. Више посета званичника афричких земаља Србији, као и бројни састанци са шефовима дипломатија држава Африке и на међународним скуповима сведоче о спремности да се односима са њима, али и са Афричком унијом дају нови садржај и квалитет.
Србија с пажњом прати ситуацију на Блиском истоку, а са свим земљама тог региона гради партнерске односе, не сврставајући се у актуелним сукобима и неспоразумима који тај регион оптерећују ни на једну страну. У исто време, Србија је спремна да, у оквирима својих могућности, помогне да се постојећи проблеми превазиђу.
Србија се у великој мери ангажовала на успостављању интензивнијих билатералних односа са земљама Латинске Америке, те је током прошле године акредитовала амбасадора при Карипској заједници – CARICOM, отпочела процедуру стицања статуса посматрача у Пацифичкој алијанси, а покренули смо иницијативу за успостављање дипломатских односа са Тувалуом, Науруом, Самоом, Вануатуом, Кирибатијем, Маршалским острвима, Микронезијом и Палауом.
У сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Србије, настављена је реализација пројекта „Свет у Србији“ (Стипендије за студенте, постдипломце и докторанте из држава чланица и посматрача Покрета несврстаних земаља на Универзитету у Београду) за академску 2017/18. годину, у оквиру којег је додељено 25 стипендија кандидатима из 12 земаља.
Србија придаје изузетну важност сарадњи у оквиру Уједињених нација, организације чије принципе и циљеве у пуној мери подржава и поштује. Наше активности су биле усмерене на афирмацију поштовања међународног права и циљева и начела Повеље УН, са уверењем да они морају бити поштовани без изузетка и у пуној мери како би међународно право сачувало своју универзалну валидност.
Ова сарадња је од посебног значаја и у склопу наших напора за очување суверенитета и територијалног интегритета, при чему конзистентно указујемо на важност ангажмана УНМИК-а на простору Косова и Метохије који је од виталног значаја за изградњу и унапређење стабилности и безбедности у Покрајини, заштиту људских права и слобода свих њених становника, а пре свега Срба и других неалбанаца, као и стварање услова за несметан и одржив повратак интерно расељених.
У склопу настојања за очување националних интереса Србије на КиМ, настављени су свеобухватни напори у различитим мултилатералним форумима да се свим расположивим дипломатским средствима заштити наш територијални интегритет и суверенитет, као и да се осујете покушаји остваривања чланства „Косова“ у различитим међународним организацијама. На том плану позитивне резултате остварили смо у Интерполу, Светској царинској организацији, Унеску.
На том плану имали смо снажну и несебичну подршку наших пријатеља широм света, на чему се и овом приликом искрено захваљујем. Међу њима је било и земаља које су у ранијем периоду признале једнострано проглашену независност „Косова“ од које су неке у међувремену такве одлуке ревидирале, попут Суринама и Гвинеје Бисао, док друге такву могућност разматрају.
Поново наглашавам да је Београд у потпуности посвећен дијалогу са Приштином под окриљем ЕУ, те да очекујемо да и Приштина поштује и испуњава преузете обавезе.
Настављене су активности на плану појачаног ангажмана Србије у раду међународних организација. У том контексту бих издвојио наставак учешћа Србије у раду Извршног савета Унеска. Такође, Србија је од септембра до децембра 2017. године председавала Форуму за безбедносну сарадњу ОЕБС-а, а представници Србије учествовали су на свим важнијим састанцима и сусретима у све три димензије ОЕБС-а, као и на састанцима Савета Европе.
Полазећи од тога да дипломатија и наше активности на међународном плану треба да буду и у функцији економског и социјалног развоја земље, истакао бих и ангажман на плану спровођења Глобалне агенде одрживог развоја до 2030. године. Настављене су и активности на међународном нивоу за унапређење положаја и заштиту права избеглица и интерно расељених лица са КиМ, као и рад на пуној реализацији Регионалног програма стамбеног збрињавања за избеглице.
Током 2017. настављен је активан допринос Министарства спољних послова у сарадњи са другим надлежним институцијама на реализацији приоритета из области безбедносне политике, што обухвата нашу сарадњу са НАТО кроз Партнерство за мир, на основу политике војне неутралности; сарадњу са ЕУ у оквиру нашег преговарачког процеса у области Заједничке безбедносне и одбрамбене политике; ангажовање у оквиру безбедносног стуба ОЕБС-а; као и у бројним другим видовима сарадње из области колективне безбедности и области одбране.
Србија је показала одлучност да учествује у заједничким напорима на сузбијању актуелних безбедносних изазова (тероризам, сајбер безбедност, енергетска безбедност), чиме се даље унапређује њена спољнополитичка позиција и место одговорног партнера. Посебно је важно наше учешће у борби против тероризма, посебно наш ангажман у коалицији која се бори против ДАЕШ.
Са великим бројем земаља током протекле године укинули смо визе, опредељени да на тај начин Србију учинимо примамљивијом за нове стране туристе и инвестиције. Поменућу само да смо такве одлуке донели за држављане Перуа, Ирана, Индије, Индонезије, Гвинеје Бисао и Суринама. У Републику Србију без визе могу да уђу и бораве страни држављани, носиоци обичних пасоша, из 78 земаља. Држављанима Републике Србије визе нису потребне за путовање у 68 држава.
Свесни значаја улоге почасних конзула, којих Србија до сада има 74 широм света, у 2017. отворили смо Конзулат Србије у Шпанији на челу са почасним конзулом, са седиштем у Сарагоси, а очекујемо отварање Конзулата Србије на челу са почасним конзулима у Аустралији, са седиштем у Перту, Словачкој Републици, са седиштем у граду Мартин, на Новом Зеланду, са седиштем у Окланду и у Турској, са седиштем у Анталији.
Значај конзуларног аспекта сарадње са другим државама најбоље се показао у прошлогодишњем случају евакуације наших 14 држављана из региона захваћеног ураганом Ирма, и то у заједничкој акцији са владама Шпаније и Француске, на чему им се и овога пута захваљујем.
На крају, пожелео бих свима још једном много личних и професионалних успеха, здравља, среће, благостања, а целом свету мирну и просперитетну 2018. годину.
Хвала”, истакао је Дачић.
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Изузетно велико интересовање страних инвеститора за улагање у...
-
Београд/Венеција, 19. април 2024.Отворен Павиљон Србије на Бијеналу у Венецији
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Србија очекује инвестициони рејтинг до краја године
-
Београд/Вашингтон, 18. април 2024.Србија од ММФ-а добила подршку за све што је до сада урадила
-
Београд, 18. април 2024.Интензивирање сарадње са Домиником у областима од заједничког...
-
Београд, 18. април 2024.Захвалност Палестини на подршци виталним интересима Србије
-
Београд, 18. април 2024.Бројне могућности за даље унапређење сарадње са Суринамом
-
Пештер, 17. април 2024.Све спремно за вежбу „Вихор 2024“ на Пештеру
-
Београд, 17. април 2024.Мали у тродневној радној посети Вашингтону
-
Београд, 16. април 2024.Србија ће се борити да препорука ПС СЕ не буде усвојена на...