Пауновић је том приликом истакла да је реч о првом пројекту који се односи на ову осетљиву групу, а који се реализује на националном нивоу, уз подсећање на то да је, захваљујући финансијској подршци Министарства спољних послова Краљевине Норвешке, реализација пројекта започела у марту 2015. године.
Она је објаснила да су пројектне активности конципиране у складу са мерама и активностима садржаним у Стратегији превенције и заштите од дискриминације и Акционим планом за њену примену, па је остваривање циљева постављених у пројекту директно допринело и остваривању циљева у антидискриминационој Стратегији.
Пауновић је оценила и да су успешно спроведене напредне обуке за запослене у систему социјалне заштите, где је обуку прошло више од 400 запослених.
Имајући у виду да је пројектом предвиђено 300 полазника обука, охрабрује велико интересовање које су запослени у систему социјалне заштите показали за овакав вид обука, будући да је обучено 100 запослених више од броја који је предвиђен пројектом, нагласила је она.
Према њеним речима, овај програм обука се надовезује на претходно спроведене основне обуке, које је прошло 1.645 запослених у систему социјалне заштите.
Током имплементације пројекта, како је истакла, подржано је 29 пројеката и кампања организација цивилног друштва у циљу превенције и подизања свести јавности, где су на локалном нивоу реализована четири документарна филма, 22 видео-спота и видео-клипа, 17 емисија, низ стручних и медијских скупова, перформанса, радионица и обука.
Канцеларија за људска и мањинска права ће и у наредном периоду наставити са активностима које доприносе унапређењу положаја осетљивих група у нашој земљи, нагласила је Пауновић.
Она је исказала захвалност донатору и свим колегама запосленим у систему социјалне заштите који су учествовали у обукама, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, заводима за социјалну заштиту на подршци у спровођењу пројекта, Комори социјалне заштите, Министарству просвете, науке и технолошког развоја, Министарству здравља, као и представницима МУП-а и полицијских управа из Србије.
Такође, Пауновић је пренела захвалност и Канцеларији за европске интеграције, Асоцијацији „Дуга“ и свим организацијама цивилног друштва које су учествовале или учествују у пројекту, међународним организацијама, гостима из региона, медијским кућама и локалним самоуправама које су препознале значај ових активности.
Председник асоцијације „Дуга“ Александар Прица истакао је да је та асоцијација реализовала 15 напредних тренинга за адекватан приступ у раду са ЛГБТ особама и њиховим породицама.
Прица је нагласио да тренутно у сваком граду у Србији постоји бар по један правник, социјални радник и психолог који је прошао поменуте тренинге.
На тај начин је, како је навео, обезбеђено да свака ЛГБТ особа у Србији, без обзира на то да ли живи у великом или малом граду или селу, има могућност да добије брзу и адекватну стручну подршку.
Директор Покрајинског завода за социјалну заштиту Татјана Грнчарски поручила је да ће се тај завод залагати за то да се са мањинама поступа професионално и да се у центрима за социјални рад искорене предрасуде о сексуалним мањинама, уколико оне постоје.
Треба да се промени приступ појединцима који припадају сексуалној мањини и да се помогне породицама да лакше прихвате опредељење свог члана, истакла је Грнчарски.
Помоћник министра здравља Весна Књегињић указала је на то да се ради на доброј информисаности радника у социјалној заштити путем континуираних обука против предрасуда, уз оцену да је једнак приступ свим услугама полазна основа за спречавање дискриминације.
На конференцији су представљени примери добре праксе рада са ЛГБТ особама и њиховим породицама на примеру пет студија случаја које су представили службеници центара за социјални рад, као и Приручник за омладинске раднике за адекватан приступ у раду са ЛГБТ особама и њиховим породицама.
У завршној дискусији представљене су даље смернице за рад у систему социјалне заштите и успостављање одрживе и функционалне мултисекторске сарадње на локалном, регионалном и националном нивоу.
На конференцији су учествовали представници државних органа, система социјалне и здравствене заштите, невладиног сектора, донаторске заједнице и гостију из региона.
Конференција је пријављена као стручни скуп у Комори социјалне заштите, наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.