Вербић је на конференцији за новинаре, поводом представљања резултата пројекта "Ка одрживом и једнакоправном финансирању високог образовања у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори" (FINHED), навео да је потребно увести линеарни модел финансирања који би у обзир узео и социо-економски статус студената.
Према његовим речима, на основу тог модела студент ће добијати удео из буџета у складу са уложеним трудом, сакупљеним бодовима, показаним резултатима и социјалним статусом.
Да би систем финансирања био праведан, не би требало да задржимо бинарни модел – да некоме буде плаћено све из буџета, а некоме ништа, оценио је он.
Министар је додао да студенти у већини земаља јасно знају колико им је новца потребно за студирање на неком факултету, али да у Србији то није случај.
Студенти који су на буџету немају представу колико кошта буџетска година. Због тога је неопходно да подаци о финансирању буду јасни, односно да студент буде упознат са тим колико се средстава издваја из буџета, а колико треба сам да обезбеди, објаснио је Вербић.
Такође, како је рекао, у новом закону о високом образовању требало би ограничити и број студената по студентским групама, чиме ће се постићи и већи квалитет наставе.
Координатор пројекта FINHED Невенка Жаркић-Јоксимовић навела је да се у оквиру овог пројекта свеобухватно анализирају постојећи модели системског и институционалног финансирања, као и доступност и једнакоправност високог образовања у анализираним земљама.
Она је указала на то да се пројекат реализује у оквиру Темпус програма ЕУ и да је регионалног карактера, а његов основни циљ јесте да допринесе ефикаснијем, ефективнијем и равномернијем систему финансирања високог образовања у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.
У оквиру пројекта спроведено је и истраживање о социјалној димензији високог образовања – Еуростудент, које је показало да у Србији постоји висок степен неједнакости у приступу високом образовању услед социо-културних и економских фактора.
Према подацима истраживања, велика већина студената финансијски зависи од родитеља током студија, док проценат оних који доминантно сами себе финансирају износи пет одсто.
Студенти родитељи чине 4,2 одсто испитаних и они се суочавају са великим тешкоћама, као и студенти са хендикепом.
Студенти у Србији су опремљеност факултета оценили високом оценом, док је оцена квалитета предавања испод просека у односу на просек 27 европских држава, које учествују у поменутом истраживању.