Стегић је на састанку Одбора за заштиту животне средине и одрживи развој, одржаном у Привредној комори Србије, рекао да би то омогућило да учешће улагања у животну средину у бруто друштвеном производу (БДП) у Србији, које је сада 0,2 одсто, 2016. године достигне 2,4 одсто.

Он је указао на то да искуство чланица земаља Европске уније говори о томе да су у периоду приступања Унији њихова улагања у животну средину износила од 1,5 до 2,5 одсто учешћа у бруто друштвеном производу.

Процене су да се трошкови штете по животну средину у Србији крећу од 4,4 до 13,1 одсто учешћа у БДП, прецизирао је Стегић и нагласио да се највећи трошкови односе на загађење ваздуха и да на њих одлази 53 одсто укупних трошкова, затим на загађење вода – 22 одсто и управљање отпадом – 11 одсто укупних трошкова.

Према његовим речима, из Фонда за заштиту животне средине Србије додељују се бесповратна средства за заштиту животне средине, али је реализација тих средстава слаба због чега финансирање из тог фонда не би смело да се заснива само на субвенцијама.

Помоћник министра је нагласио да је зато неопходно да се кроз бржи економски раст константно повећавају издвајања за заштиту животне средине.

Помоћник директора Канцеларије за Национални инвестициони план Марко Благојевић рекао је да буџет НИП-а за ову годину износи 47 милијарди динара и да су та средства намењена пројектима који се односе на рурални развој, образовање, запошљавање и развој инфраструктуре, у коју је сврстана и екологија.

Он је прецизирао да је из НИП-а са 450 милиона динара финансирано више од 20 пројеката, који се односе на изградњу регионалних и санитарних депонија од Суботице до Нове Вароши, док је са 250 милиона динара финансиран парк на Мокрој Гори.

Према његовим речима, за пројекте заштите шума и других неприступачних предела од пожара издвојено је три милиона евра, и то за набавку ваздушног возила које ће бити коришћено у те сврхе, док је за заштиту од поплава одвојено неколико стотина милиона динара.