П:
О:
Читај ми
Циљ дипломатије Србије да независност Космета не добије међународноправни легитимитет
Београд,
26. фебруар 2008.
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић изјавио је данас да је дипломатија Србије себи поставила циљ, а то је да једнострано проглашена независност Косова и Метохије не добије међународноправни легитимитет.
Аутор:
Танјуг <br> (архивски снимак)
Јеремић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" рекао да ћемо се борити да што мањи број чланица УН призна Космет као независну државу и да у међународним организацијама Косово не добије пуноправно чланство које би следило из његовог потврђеног суверенитета.
Настојаћемо да до краја појаснимо да без сагласности Србије не може доћи до пуне легитимизације статуса јужне српске покрајине. А када се то схвати и Космет остане „ни на небу ни на земљи“, то јесте у међународноправном вакууму кад је реч о суверености, настојаћемо да превлада мишљење да стране морају да се врате за преговарачки сто.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Шта би у међународним односима значило то да Косово призна мање од половине чланица УН:
– Ако Косово и Метохију не би признало више од половине чланица УН, то би била значајна политичко-психолошка баријера. Али једини међународноправни тест о суверености неке државе јесте да ли је члан Уједињених нација, а за европске земље и да ли је члан ОЕБС-а. За чланство у УН потребна је препорука Савета безбедности, а ја не очекујем да Приштина може да је добије. Србија као члан ОЕБС-а може да уложи вето на захтев Космета за пријем. Упоредо са овим, имамо стратегију за спречавање пријема Косова као пуноправног члана у десетинама осталих међународних организација. Добро смо разрадили план активности, па ће се у септембру на Генералној скупштини УН видети да ли је већина за признавање Косова или против тога. То ће бити важно пролазно време када ћемо мерити успех наших дипломатских напора.
О најавама да би Тирана могла да заступа Космет у међународним организацијама:
– То је потпуно бесмислено. У важним међународним форумима тако нешто није могуће по статутима тих организација.
Намерава ли Влада Србије да тужи земље које су признале Космет Међународном суду правде:
– Наш први корак биће да се од Међународног суда правде затражи званично мишљење: да ли је проглашење независности Космета било у складу са правом. С обзиром на то да такво мишљење од овог суда може да тражи или СБ или Генерална скупштина УН, Србија ће главну битку водити на Генералној скупштини УН како би добила већину за званично покретање ове иницијативе. Пред нама су месеци лобирања и ја верујем да ће већина земаља бити спремна да подржи захтев Србије. Дубоко смо уверени да би једини одговор овог суда био да је Косово прогласило независност противно међународном праву, а са таквом одлуком биће нам лакше да предузимамо следеће међународноправне кораке.
Република Српска донела је декларацију којом полаже право на референдум о осамостаљењу уколико већи број чланица УН и ЕУ подржи независност Космета:
– Србија једнострану одлуку Приштине сматра нелегалном јер она нарушава загарантовани суверенитет и територијални интегритет признатих држава, и док год је то средиште нашег правног и политичког аргумента, не можемо себи да дозволимо да доводимо у питање суверенитет и територијални интегритет других држава. Уколико се ствар са Косовом и Метохијом заврши тако што би се међународноправно потврдило да Повеља УН више не важи и да од сада постоји неко другачије право, тада ће Влада Србије поново сагледати своју политику око тог питања. Али ја верујем да ће закључак наше битке за очување међународног права бити да је акт Приштине био нелегалан.
Србија је из земаља које су признале Косово повукла амбасадоре на консултације. Колико дуго оне могу да трају:
– Те консултације ће трајати до даљег. Пратимо развој ситуације и у складу са проценом шта је наш интерес, мере можемо и да пооштримо. Следећи корак био би да повлачење амбасадора буде сталног карактера, то јесте да за свој ефекат има трајно спуштање нивоа дипломатских односа.
Једна од мера из дипломатске праксе је да се не примају званичници земаља са којима држава има проблем:
– Такве мере су већ активиране, примењују их, пре свега, министри.
Да ли је дефинитивно опредељење Београда да се не прекидају односи са земљама које су признале Космет:
– Наше реакције морају да се избаждаре тако да ка циљу – повратку преговорима о статусу Космета – идемо са максималним капацитетима. Уверен сам да би потпуно раскидање односа негативно утицало на наше могућности и донело више штете него користи. Најважније је да не учинимо неки корак који би за последицу имао нарушавање нашег националног интереса.
Наставак преговора Србије са Европском унијом:
– Један број чланица ЕУ одлучио је да, признањем Косова као државе, наруши суверенитет Србије. Нисмо имали избора него да на то реагујемо дипломатским мерама и сада са тим земљама имамо ослабљене односе. Данас смо даље него што смо били пре недељу дана од остваривања нашег стратешког циља – чланства у ЕУ.
О накнади штете амбасадама након митинга:
– По Бечкој конвенцији које се ми придржавамо, а која је један од најважнијих аката међународног права на које се ми превасходно позивамо у одбрани нашег суверенитета и територијалног интегритета, одговорни смо за заштиту дипломатских мисија у нашој земљи и дужни смо да надокнадимо сву евентуалну причињену материјалну штету.
Постоји ли појачана комуникација са Кином која је, као и Русија, на СБ УН подржала наше ставове:
– Наравно, и не само са Кином и Русијом већ са свим кључним међународним чиниоцима који у овом тренутку нису спремни да учествују у кршењу међународног права.
Настојаћемо да до краја појаснимо да без сагласности Србије не може доћи до пуне легитимизације статуса јужне српске покрајине. А када се то схвати и Космет остане „ни на небу ни на земљи“, то јесте у међународноправном вакууму кад је реч о суверености, настојаћемо да превлада мишљење да стране морају да се врате за преговарачки сто.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Шта би у међународним односима значило то да Косово призна мање од половине чланица УН:
– Ако Косово и Метохију не би признало више од половине чланица УН, то би била значајна политичко-психолошка баријера. Али једини међународноправни тест о суверености неке државе јесте да ли је члан Уједињених нација, а за европске земље и да ли је члан ОЕБС-а. За чланство у УН потребна је препорука Савета безбедности, а ја не очекујем да Приштина може да је добије. Србија као члан ОЕБС-а може да уложи вето на захтев Космета за пријем. Упоредо са овим, имамо стратегију за спречавање пријема Косова као пуноправног члана у десетинама осталих међународних организација. Добро смо разрадили план активности, па ће се у септембру на Генералној скупштини УН видети да ли је већина за признавање Косова или против тога. То ће бити важно пролазно време када ћемо мерити успех наших дипломатских напора.
О најавама да би Тирана могла да заступа Космет у међународним организацијама:
– То је потпуно бесмислено. У важним међународним форумима тако нешто није могуће по статутима тих организација.
Намерава ли Влада Србије да тужи земље које су признале Космет Међународном суду правде:
– Наш први корак биће да се од Међународног суда правде затражи званично мишљење: да ли је проглашење независности Космета било у складу са правом. С обзиром на то да такво мишљење од овог суда може да тражи или СБ или Генерална скупштина УН, Србија ће главну битку водити на Генералној скупштини УН како би добила већину за званично покретање ове иницијативе. Пред нама су месеци лобирања и ја верујем да ће већина земаља бити спремна да подржи захтев Србије. Дубоко смо уверени да би једини одговор овог суда био да је Косово прогласило независност противно међународном праву, а са таквом одлуком биће нам лакше да предузимамо следеће међународноправне кораке.
Република Српска донела је декларацију којом полаже право на референдум о осамостаљењу уколико већи број чланица УН и ЕУ подржи независност Космета:
– Србија једнострану одлуку Приштине сматра нелегалном јер она нарушава загарантовани суверенитет и територијални интегритет признатих држава, и док год је то средиште нашег правног и политичког аргумента, не можемо себи да дозволимо да доводимо у питање суверенитет и територијални интегритет других држава. Уколико се ствар са Косовом и Метохијом заврши тако што би се међународноправно потврдило да Повеља УН више не важи и да од сада постоји неко другачије право, тада ће Влада Србије поново сагледати своју политику око тог питања. Али ја верујем да ће закључак наше битке за очување међународног права бити да је акт Приштине био нелегалан.
Србија је из земаља које су признале Косово повукла амбасадоре на консултације. Колико дуго оне могу да трају:
– Те консултације ће трајати до даљег. Пратимо развој ситуације и у складу са проценом шта је наш интерес, мере можемо и да пооштримо. Следећи корак био би да повлачење амбасадора буде сталног карактера, то јесте да за свој ефекат има трајно спуштање нивоа дипломатских односа.
Једна од мера из дипломатске праксе је да се не примају званичници земаља са којима држава има проблем:
– Такве мере су већ активиране, примењују их, пре свега, министри.
Да ли је дефинитивно опредељење Београда да се не прекидају односи са земљама које су признале Космет:
– Наше реакције морају да се избаждаре тако да ка циљу – повратку преговорима о статусу Космета – идемо са максималним капацитетима. Уверен сам да би потпуно раскидање односа негативно утицало на наше могућности и донело више штете него користи. Најважније је да не учинимо неки корак који би за последицу имао нарушавање нашег националног интереса.
Наставак преговора Србије са Европском унијом:
– Један број чланица ЕУ одлучио је да, признањем Косова као државе, наруши суверенитет Србије. Нисмо имали избора него да на то реагујемо дипломатским мерама и сада са тим земљама имамо ослабљене односе. Данас смо даље него што смо били пре недељу дана од остваривања нашег стратешког циља – чланства у ЕУ.
О накнади штете амбасадама након митинга:
– По Бечкој конвенцији које се ми придржавамо, а која је један од најважнијих аката међународног права на које се ми превасходно позивамо у одбрани нашег суверенитета и територијалног интегритета, одговорни смо за заштиту дипломатских мисија у нашој земљи и дужни смо да надокнадимо сву евентуалну причињену материјалну штету.
Постоји ли појачана комуникација са Кином која је, као и Русија, на СБ УН подржала наше ставове:
– Наравно, и не само са Кином и Русијом већ са свим кључним међународним чиниоцима који у овом тренутку нису спремни да учествују у кршењу међународног права.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи