П:
О:
Читај ми
Резултати обнове светиња оштећених у мартовском насиљу на Космету поражавајући
Београд,
3. мај 2007.
Координатор државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић изјавио је данас да су резултати обнове српских православних цркава и манастира порушених и оштећених током насиља 17. марта 2004. године у покрајини поражавајући.
Владика Артемије и Слободан Самарџић
Самарџић је на конференцији за новинаре одржаној тим поводом истакао да подаци о размерама разарања и оштећења цркава и манастира и других културних споменика говоре о томе да је само у марту 2004. године уништено 35 српских споменика.
Он је навео да су се тек од тада представници међународних власти на Космету више ангажовали на организацији и припремама, па и на самој обнови цркава и манастира који су порушени у мартовском погрому.
Држава је пратила те активности и није била задовољна форматом и организацијом читавог посла јер је постојала тенденција међународне заједнице на терену, али и неких међународних организација које имају специјалну улогу у тој ствари, као што је Савет Европе, да се Србија искључи из овог процеса и да у њему остане само Српска православна црква, указао је Самарџић.
Истовремено, он је истакао да је образована комисија која је водила рачуна о целом процесу, при чему данас имамо неке резултате тога који су рђави и поразни.
Самарџић је подсетио на то да се о овој теми разговарало током прошлогодишњих преговора у Бечу и додао да је један посебан анекс предлога специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија посвећен обнови културног и духовног наслеђа.
Према његовим речима, државни преговарачки тим поднео је на тај анекс предлога бројне амандмане зато што је био незадовољан тиме како Ахтисари види будућност културног и духовног наслеђа Српске православне цркве на Космету.
Владика Артемије је нагласио да је наш преговарачки тим још у Бечу схватио суштину проблема и заузео став да је неодржива обнова наших светиња на принципима које је поставила међународна заједница.
То не значи да се неко противи самој обнови порушених цркава и манастира, рекао је он и објаснио да постоје две врсте обнова – оне које имају за циљ да се верски објекти, цркве и манастири врате у првобитно стање, и обнове које треба да послуже неком политичком циљу и покажу да је Космет сазрео за демократско и независно друштво.
Од јуна 1999. до 17. марта 2004. године на Космету је порушено и оштећено 150 цркава и осталих објеката, док је у мартовском насиљу уништено још 35 цркава и манастира, навео је владика и нагласио да напади на цркве и манастире нису престали ни после мартовског насиља иако нису били толико масовни као 2004. године.
Оно што желимо јесте да се процес обнове постави на другачије, здраве темеље, да нико други нема право да одлучује о нашим светињама сем власника, а то је СПЦ и српски народ који је кроз векове стварао и градио наше културно наслеђе.
Према његовим речима, сви остали могу да учествују у обнови и сарадњи, али према принципима које поставља државни преговарачки тим у сарадњи са СПЦ-ом.
Он је навео да су се тек од тада представници међународних власти на Космету више ангажовали на организацији и припремама, па и на самој обнови цркава и манастира који су порушени у мартовском погрому.
Држава је пратила те активности и није била задовољна форматом и организацијом читавог посла јер је постојала тенденција међународне заједнице на терену, али и неких међународних организација које имају специјалну улогу у тој ствари, као што је Савет Европе, да се Србија искључи из овог процеса и да у њему остане само Српска православна црква, указао је Самарџић.
Истовремено, он је истакао да је образована комисија која је водила рачуна о целом процесу, при чему данас имамо неке резултате тога који су рђави и поразни.
Самарџић је подсетио на то да се о овој теми разговарало током прошлогодишњих преговора у Бечу и додао да је један посебан анекс предлога специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија посвећен обнови културног и духовног наслеђа.
Према његовим речима, државни преговарачки тим поднео је на тај анекс предлога бројне амандмане зато што је био незадовољан тиме како Ахтисари види будућност културног и духовног наслеђа Српске православне цркве на Космету.
Владика Артемије је нагласио да је наш преговарачки тим још у Бечу схватио суштину проблема и заузео став да је неодржива обнова наших светиња на принципима које је поставила међународна заједница.
То не значи да се неко противи самој обнови порушених цркава и манастира, рекао је он и објаснио да постоје две врсте обнова – оне које имају за циљ да се верски објекти, цркве и манастири врате у првобитно стање, и обнове које треба да послуже неком политичком циљу и покажу да је Космет сазрео за демократско и независно друштво.
Од јуна 1999. до 17. марта 2004. године на Космету је порушено и оштећено 150 цркава и осталих објеката, док је у мартовском насиљу уништено још 35 цркава и манастира, навео је владика и нагласио да напади на цркве и манастире нису престали ни после мартовског насиља иако нису били толико масовни као 2004. године.
Оно што желимо јесте да се процес обнове постави на другачије, здраве темеље, да нико други нема право да одлучује о нашим светињама сем власника, а то је СПЦ и српски народ који је кроз векове стварао и градио наше културно наслеђе.
Према његовим речима, сви остали могу да учествују у обнови и сарадњи, али према принципима које поставља државни преговарачки тим у сарадњи са СПЦ-ом.
Гордана Марковић
Директор Републичког завода за заштиту споменика културе Гордана Марковић указала је на то да се у извештају Савета Европе и Унеска наводи да је српско културно наслеђе на Космету паљено, минирано, каменовано, пустошено и скрнављено.
Марковић је подсетила на Меморандум о разумевању који је потписан 2005. године и подразумева обнову 34 локације које су спаљене 17. марта.
Она је истакла да је Републички завод, односно Служба заштите културног наслеђа Србије имала дужност и обавезу да учествује у реализацији овог меморандума с обзиром на то да је реч о културном и духовном наслеђу непроцењиве вредности.
Према њеним речима, од 34 локације цркава и манастира половину чине споменици културе и културна непокретна добра непроцењиве вредности, једна трећина је од изузетног значаја за Републику, док је црква Богородице Љевишке уписана у Унескову листу културне и природне баштине.
Марковић је навела да је извештај о стању на терену упућен Влади Србије и Одбору за Космет Светог архијерејског синода, као и да је презентован 27. априла мисији Савета безбедности УН на седници у Грачаници.
Она је напоменула да се на челу комисије која спроводи обнову налази представник Савета Европе као један члан, док су по два члана са српске и албанске стране, и додала да је сасвим очекивано да глас о алармантном стању на терену дође управо од Службе заштите Републике Србије.
Истовремено, она је истакла да се са сигурношћу може рећи да комисија не држи под контролом број локација, две локације сматра политички осетљивим, обнова три локације доводи се у питање, две локације су већ предате Европској агенцији за реконструкцију и српској страни није познато у којој су процедури, док се седам локација планира за предају на даље старање другим институцијама.
Марковић је подсетила на Меморандум о разумевању који је потписан 2005. године и подразумева обнову 34 локације које су спаљене 17. марта.
Она је истакла да је Републички завод, односно Служба заштите културног наслеђа Србије имала дужност и обавезу да учествује у реализацији овог меморандума с обзиром на то да је реч о културном и духовном наслеђу непроцењиве вредности.
Према њеним речима, од 34 локације цркава и манастира половину чине споменици културе и културна непокретна добра непроцењиве вредности, једна трећина је од изузетног значаја за Републику, док је црква Богородице Љевишке уписана у Унескову листу културне и природне баштине.
Марковић је навела да је извештај о стању на терену упућен Влади Србије и Одбору за Космет Светог архијерејског синода, као и да је презентован 27. априла мисији Савета безбедности УН на седници у Грачаници.
Она је напоменула да се на челу комисије која спроводи обнову налази представник Савета Европе као један члан, док су по два члана са српске и албанске стране, и додала да је сасвим очекивано да глас о алармантном стању на терену дође управо од Службе заштите Републике Србије.
Истовремено, она је истакла да се са сигурношћу може рећи да комисија не држи под контролом број локација, две локације сматра политички осетљивим, обнова три локације доводи се у питање, две локације су већ предате Европској агенцији за реконструкцију и српској страни није познато у којој су процедури, док се седам локација планира за предају на даље старање другим институцијама.
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...
-
Београд, 16. април 2024.Приштина свакодневно угрожава егзистенцију српског народа на...
-
Београд, 13. април 2024.На административном прелазу Брњак ухапшен Србин из Звечана
-
Београд, 13. април 2024.За Србе на Kосову и Метохији нема ни права ни правде
-
Београд, 12. април 2024.Циљ Приштине дефинитивно протеривање српског народа са Космета
-
Београд, 11. април 2024.Потези Приштине чине немогућим живот Срба на Космету
-
Београд/Брисел, 4. април 2024.Још нема компромисног решења за проблем динара на Космету
-
Београд, 3. април 2024.Курти додатно подиже тензије посетом северу Космета