Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Најаве и обавештења

Почетна страна > Вести > Косово и Метохија > Србија пред СБ УН одбацила Ахтисаријев предлог и затражила новог међународног посредника

Србија пред СБ УН одбацила Ахтисаријев предлог и затражила новог међународног посредника

Београд/Њујорк, 3. април 2007. године - Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница обавестио је вечерас Савет безбедности да је Србија одбацила предлог специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија, и затражио од овог тела да, уз новог међународног посредника, покрене нове преговоре који ће овога пута важећу Резолуцију 1244 узети за јасан и чврст оквир проналажења споразумног решења за Космет.

Председник Владе Србије Војислав Коштуница и координатори државног тима за преговоре о будућем статусу Космета Слободан Самарџић и Леон Којен долазе на седницу СБ УН
Фото: АП
Званични сајт Владе Србије преноси обраћање Војислава Коштунице у целини:

"Поштовани господине председниче,
поштовани представници земаља чланица СБ,
госпође и господо,

Желим пре свега да изразим посебно поштовање према овом високом телу светске организације.

Верујем да је присутним уваженим представницима држава чланица Савета безбедности добро позната чињеница да је Србија стара европска држава. Она је, поред осталог, била члан још Лиге народа, а једна је од земаља оснивача Уједињених нација.

Са својом вишевековном државном традицијом Србија је учествовала у изградњи европске историје и изградњи трајних и универзалних вредности света у којем живимо. Ту пре свега мислим на суштинске вредности, као што су владавина права и правда.

Сигуран сам да делимо заједничко уверење да свака држава има неприкосновено право, загарантовано Повељом УН, да за њу важе општа начела међународног права и елементарна правда.

До данас нико није покушао да оспори основни принцип поштовања суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава, или да прекрши принцип неповредивости међународно признатих граница. Наглашавам да је то тако било све до предлога специјалног изасланика Мартија Ахтисарија, који у том погледу представља историјски преседан.

Србија је већ јасно саопштила да је специјални изасланик Ахтисари - супротно начелима међународног права, супротно Повељи УН, супротно Резолуцији СБ 1244, супротно Завршном хелсиншком акту, супротно Уставу Републике Србије и супротно елементарној правди - предложио да се отме 15 одсто територије Србије.

Његов предлог предвиђа да се једнострано прекроје међународно признате границе Србије и да на њеној територији албанска национална мањина, у непосредном суседству постојеће, створи још једну албанску државу.

Када се једна држава и један народ суоче са оваквим покушајем гажења права и правде, тада сваки грађанин и цела земља поуздано знају и најдубље осећају да је у самим темељима угрожено њихово државно и национално достојанство.

Зато Србија, господине председниче, одлучно одбацује Ахтисаријев предлог као противправан и нелегитиман акт распарчавања државе Србије.

Никада и нико није специјалном изасланику могао дати мандат да прекрши принцип суверенитета и територијалног интегритета и да промени државне границе Србије.

Истина је да је генерални секретар УН Мартију Ахтисарију поверио мандат да буде посредник у разговорима за одређивање будућег статуса српске покрајине Косово и Метохија. Као што је и истина да СБ није, нити је могао дати Ахтисарију мандат да отвори питање државног статуса Србије зато што то не дозвољава Повеља УН.

Савет безбедности је право место да се Мартију Ахтисарију постави питање на чему он заснива свој предлог да се прекрши принцип суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава и да се Србији, држави чланици УН, на тај начин отме значајан део њене територије.

Пошто специјални изасланик до сада о томе није рекао ни једну једину реч, крајње је време да сазнамо правни основ оваквог његовог предлога. Наравно, госпође и господо, да сви знамо да, све док је на снази Повеља УН, за овакав предлог не може постојати правни основ. Кршење права не може никаквим објашњењем постати право, нити онај који располаже силом може правно насиље да претвори у право.

Право питање гласи: зашто Ахтисари није деловао сагласно мандату који је добио и зашто није био посредник у вођењу разговора који су се морали кретати у оквиру Резолуције 1244, односно Повеље УН?

Уместо да буде посредник, Ахтисари је одлучио да направи ултимативни предлог који нема ни најмање додирне тачке са становиштем Београда и који је директно супротан свим важећим међународним нормама.

Оног тренутка када се специјални изасланик одлучио да ради супротно Повељи УН показало се да он и нема за циљ да помогне да две стране постигну компромисно решење.

Нема сумње да је Ахтисари свесно стао на једну, албанску страну, и понудио предлог који задовољава интересе само албанске стране. Као доказ најбоље може да послужи чињеница да је Србија овај план без остатка одбацила, а албанска страна беспоговорно прихватила.

Србија је, господине председниче, то хоћу посебно да нагласим, од самог почетка веома стрпљиво покушавала да специјалном изасланику укаже да је за успех његове мисије кључно да се придржава две основне обавезе.

Прва је да се разговори морају водити у оквиру Повеље УН, а то значи пуно поштовање начела неповредивости међународних граница и поштовања суверенитета и територијалног интегритета постојећих држава. А друга је обавезе била да буде посредник у проналажењу компромисног, обострано прихватљивог решења, а никако заступник једне, у овом случају албанске стране.

Очигледно је да се Ахтисари, и поред нашег сталног подсећања, у потпуности оглушио о ове две кључне обавезе. Зато је његов предлог у директној супротности са Повељом УН, због чега Србија са пуним правом инсистира да Савет безбедности одбаци овај предлог као противправан и нелегитиман.

Управо због недостатка било каквог правног основа да се Србији отме њена територија, све чешће се у последње време могу чути упозорења да ће албански сепаратисти и терористи, уколико Косово не добије независност, прибећи масовном насиљу.

Србија пита да ли СБ може да пређе преко отворене претње насиљем и, више од тога, да дозволи да претња насиљем буде аргумент за стварање нове државе на територији већ постојеће и међународно признате државе.

Србија је уверена да је ауторитет СБ неприкосновен у одбацивању сваке претње и да ће се ово високо тело најодлучније супротставити посезању за насиљем као средством решавања косовског питања, као што би то учинило у случају било ког сличног проблема.

Користим ову прилику, господине председниче, да поново недвосмислено укажем свим уваженим државама чланицама СБ да је Србија потпуно опредељена да конструктивно и одговорно учествује у разговорима за проналажење компромисног решења за јужну српску покрајину.

Од највеће је важности да се уоче сви недостаци у претходном преговарачком процесу и да се нови међународни посредник у потпуности усредсреди на проналажење компромисног решења које би нужно морало бити сагласно фундаменталном принципу очувања суверенитета и територијалног интегритета државе Србије.

Србија је потпуно уверена да је могуће пронаћи такво компромисно и историјски правично решење. Срби и Албанци вековима живе заједно и вековима Косово и Метохија припада Србији. Србија испољава чврсту и добру вољу да албанска национална мањина сагласно Резолуцији 1244 оствари суштинску аутономију у покрајини Косово и Метохија.

То значи да би, с једне стране, било омогућено Албанцима да у покрајини сами управљају својом властитом будућношћу и остварују своје интересе, а Србија би, сагласно Повељи УН, задржала свој суверенитет и територијални интегритет. Те две ствари је апсолутно могуће помирити. За Србију би у таквом случају било потпуно прихватљиво да УН надгледају спровођење и испуњавање суштинске аутономије Косова и Метохије унутар Србије.

Колико је исправан овај приступ који предлаже Србија најбоље се може видети ако поставимо питање која би се национална мањина данас у свету усудила да одбаци овако дефинисану суштинску аутономију.

Верујем да смо свесни да ће - ако се једном направи преседан, и ако се националним мањинама једном да право да, разбијајући постојеће државе, крше Повељу УН - то значити да је свет прешао Рубикон. Нема сумње да се из оваквог преседана могу изродити крајње опасне последице по мир у свету.

Зато став Србије гласи да је нужно започети нови преговарачки процес са новим међународним посредником, као и да се морамо усредсредити на расправу о најбољем облику суштинске аутономије за покрајину. Понављам да су Срби и Албанци вековима живели заједно и да је недопустив закључак албанских сепаратиста да је немогућ заједнички живот.

Истинска демократска начела и општеприхваћени принцип мултиетничности подразумевају поделу одговорности за заједнички живот. У тој подели одговорности албанска страна би преузела све надлежности из договорене суштинске аутономије.

Широм света су проналажена различита решења за остваривање аутономије националних мањина и недопустиво је да, само у једном случају, само једна мањина добије ексклузивно право да створи државу, и да само за ту мањину не буде довољан ни највиши облик аутономије.

Време је да ствари поставимо на прави и ваљан начин и да започнемо непосредне разговоре Београда и Приштине. Нажалост, до сада, и поред инсистирања Београда, до таквих разговора заправо није дошло.

Више пута је понављана чињеница да је досадашњи међународни посредник Марти Ахтисари, пре него што је дао свој предлог, организовао само један састанак на којем је разговарано о статусу покрајине. Ако се сви слажемо да је косовски проблем сложен, подразумева се да се такво питање не може разрешити на једном једином састанку.

Зато је потребно исказати чврсто опредељење да континуирани дијалог две стране до постизања обострано прихватљивог споразума буде једини начин утврђивања будућег уређења покрајине, и - што је посебно важно - да то буде пут који је обавезујући за све стране. Ако једна страна не жели дијалогом да дође до решења, већ прети насиљем, морају се дефинисати јасни механизми да се терор онемогући, односно санкционише.

Поштовани господине председниче, Србија данас конкретно предлаже да основа за нови преговарачки процес буде свеобухватан разговор о спровођењу важеће Резолуције 1244. Прави је тренутак да објективно сагледамо да ли су и у којој мери до сада остварени обавезујући услови који су јасно дефинисани овом резолуцијом.

Још конкретније, Београд у пуној мери подржава иницијативу Русије да СБ одреди своју мисију која би посетила Србију и на лицу места се уверила у досадашњи степен испуњености обавезних стандарда. На првом месту би мисија СБ могла сама да се увери колико се прогнаних Срба за ових осам година вратило у покрајину.

Добро је познато да је од 1999. године више од 200.000 Срба прогнано из покрајине. Само из главног града покрајине Приштине је прогнано више од 40.000 Срба и данас у Приштини живи свега око 100 Срба.

Шта заправо значи да у главни град покрајине не могу да се врате прогнани Срби? Да они не могу да се врате у неке крајње неприступачне средине, можда би неко и могао да пронађе неки логичан разлог. Али чињеница да прогнаници не могу да се врате зато што нису безбедни у главном граду покрајине и да они нису безбедни у другим великим градовима као што су Пећ, Призрен, Урошевац, Гњилане, најбоље сведочи у којој су мери неиспуњени стандарди које је наложила Резолуција 1244.

Уочи ове седнице СБ терористи су ракетама гађали српски манастир Дечани који потиче из 14. века и који се налази под заштитом Унеска. А Дечани нису једини манастир који се нашао на удару терориста. За последњих непуних осам година терористи су срушили преко 150 такође древних манастира и цркава, од којих многи представљају вредно српско и европско културно наслеђе.

Због свега тога наредни корак који нас очекује морао би бити утврђивање стварног стања у спровођењу Резолуције 1244, и Србија је уверена да је то најбољи начин да започнемо нови циклус разговора.

Посебно наглашавам да Резолуција 1244 експлицитно потврђује државни суверенитет и територијални интегритет Србије на Косову и Метохији и захтева да се обезбеди суштинска аутономија за покрајину. То омогућава да ова важећа резолуција СБ заузме централно место у будућим разговорима о уређењу покрајине.

Србија и овом приликом упозорава да Резолуција 1244 СБ има обавезујућу снагу за владе свих држава чланица УН. Ниједна држава не сме да прекрши ову резолуцију и да се једнострано одређује према будућем статусу покрајине.

Свако једнострано признање независности Косова представљало би најгрубље и наглашавам двоструко кршење норми УН. Биле би прекршене и Повеља УН и важећа Резолуција 1244, чиме би свака држава која се одлучи на такав противправни акт директно погазила ауторитет светске организације.

Подразумева се да би Београд у потпуности као ништавно одбацио свако признање независности покрајине, јер би то представљало директно мешање тих држава у унутрашње ствари Србије. У том случају Србија би инсистирала да СБ поштујући сопствену Резолуцију 1244, заштити и потврди неповредивост суверенитета и територијалне целовитости Србије и њених међународно признатих граница.

Желим посебно да вас упознам да је Србија крајем прошле године донела нови Устав. Мора се уважити чињеница да је на референдуму више од половине укупног броја пунолетних грађана исказало своју слободну вољу поновно утврђујући као уставну категорију да је покрајина Косово и Метохија неотуђиви део територије Србије.

Питање територијалне целовитости Србије у потпуној је надлежности суверене воље народа Србије, а доношењем новог Устава недвосмислено и изричито су потврђене садашње међународне државне границе Србије.

Подсећам још једном да је Србија стара европска држава и да она не дозвољава да се право и правда газе отимањем њене територије. Достојанство моје земље и мог народа неодвојиво су повезани са Косовом и Метохијом на коме је настала наша држава, наша вера, наша култура и наш национални и државни идентитет. То је питање истине, права и правде за Србију.

Као и свака суверена држава Србија своју будућност види у својим међународно признатим границама, и своју будућност види у пуној целини своје државне територије. Можете бити сасвим сигурни да српски народ никада неће дозволити да се његова држава комада, нити би икада могао признати постојање независне државе на својој територији.

На самом крају, господине председниче, захваљујем Вам на прилици да изложим ставове Србије, да обавестим СБ да је Србија одбацила Ахтисаријев предлог, и да затражим од СБ да, уз новог међународног посредника, покрене нове преговоре који ће овога пута важећу Резолуцију 1244 узети за јасан и чврст оквир проналажења споразумног решења", наводи се у обраћању председника Владе Србије.


Документи
  Резолуција о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији (2013)
  Политичка Платформа за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини (2013)
  Споразуми постигнути у дијалогу са Приштином уз посредовање ЕУ (2011)

Линк
Канцеларија за Косово и Метохију

Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs