Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Најаве и обавештења

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Активности премијера > Експозе председника Владе Републике Србије др Војислава Коштунице

Експозе председника Владе Републике Србије др Војислава Коштунице

Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница
Фото: АП
Даме и господо посланици,

Данас, када Србија обележава двеста година од обнављања своје државности, пред нама се поставља питање шта Србија од нас тражи? Шта данас, на почетку новог века, Србија од нас очекује? Не само од једне владе, већ од свих носилаца власти, на најразличитијим пословима, шта она тражи од нас као својих грађана? Пре двеста година Србија је утврђивала свој државни статус, корак по корак освајајући слободу, односно статус међународно признате државе. Србија је тада започела да се привредно, политички и културно преуређује следујући цивилизацијским и демократским обрасцима и стандардима који су преовлађивали у развијенијем делу Европе. У другом делу 19. века Србија је, са Црном Гором дабоме, као независна држава постала суштински део ондашње европске заједнице држава.

Данас, на почетку новог века, Србија стоји наравно, не у свему и не на исти начин пред неким задацима пред којима је стајала пре двеста година. У праву су и они који подсећају на наше демографске и материјалне губитке, на изгубљено време, на историјске заблуде и промашаје, али у праву су и они који тврде да се упркос свему Србија ипак кретала напред.

Да би то кретање могло да се настави Србија, данас мора прво да реши свој државни статус, који је доведен у питање тиме што на делу њене територије, на Косову и Метохији, не постоји наша власт, већ власт међународне заједнице.

Друго, Србија мора да утврди свој статус унутар државне заједнице са Црном Гором, утврђујућхи и јачајући саму државну заједницу у складу са Уставном повељом, а не супротно њој, чинећи ту заједницу функционалном, а не нефункционалном каква је данас.

Треће, Србија мора изнутра да се уреди, изграђивањем јаких демократских институција и успостављањем правне државе. Правна држава подразумева раскид са остацима свести и праксе партијске државе, макар се она обнављала и деловала у оквирима вишепартијског, а не једнопартијског система. Правна држава подразумева одлучно одбацивање и превазилажење правног волунтаризма и самовоље и обрачун са квазиреформским, а заправо револуционарним схватањем да циљ оправдава средство, и да су право и владавина права препреке и сметње реформама, а не нужан оквир и плодан подстицај у којем се реформе морају одвијати. Правна држава захтева протеривање корупције, поготово оне велике, као и супротстављање сваком покушају да на суштински неприродан, а формално незаконит начин, стечене повластице и богатства потисну и обесмисле вољу и интересе народа и институција кроз које се та воља и ти народни интереси испољавају.

Четврто, Србија са Црном Гором такође мора да решава питање свога статуса у Европској унији. Уз сва легитимна неслагања и спорења међу релевантним политичким снагама, у јавности у Србији ван сваког спора је уверење да Србија суштински припада Европи и да је потребна и формална потврда те припадности, односно пуноправно чланство у европским структурама. Заправо, у претходна два века Србија се политички, културно и привредно укорењивала у Европу, да би из те своје природне средине, Европе, била исчупана по завршетку Другог светског рата. У њу је постепено почела да се враћа пре три године; нажалост, са великим закашњењем у односу на друге посткомунистичке земље. Сама дубоко промењена Србија, са Црном Гором, креће у једну нову Европу, битно другачију од негдашње. И још један пут, из једног другог угла, желим да подвучем важност чланства у ЕУ. То чланство је не само оно што се хоће, то је и нешто што се мора, нешто без чега се не може. Оно што се хоће по правилу доноси корист, оно што се мора, не мора увек да буде корисно, али европски пут за Србију и Црну Гору нема алтернативе.

Зато је наша највиша дужност и обавеза не само да прекратимо вишедеценијско пропадање установа него и да успоставимо такав институционални, пре свега уставни оквир који ће коначно омогућити стабилан напредак Србије. Добро је што данас Србија ипак има парламент чији посланички састав није споран у јавности и што није предмет судских спорова. И добро је што у раду тога парламента учествују у свим фазама све парламентарне странке. Добро је и што су створене правне претпоставке за одржавање председничких избора. То је све већ некакав напредак у односу на претходно стање. Уз све разлике које легитимно постоје и треба да буду одржане између политичких странака, у овом темељном подухвату, све оне, као основни чиниоци политичког живота, требало би да на основу најширег консензуса ставе општи државни интерес изнад парцијалних страначких интереса, бар када је реч о уставном преутемељењу Србије.

Наравно, институције, закони, интеграција друштва нису циљ само за себе већ и средство да у сваком друштву, а поготово оном које је трпело под свеколиким насиљима, унутрашњим и спољним, грађани почну да живе мирније, безбедније и уопште боље.

Али да пођем редом, како ова влада види промене у држави, привреди и у свим главним друштвеним делатностима.

Влада ће се бавити Косовом и Метохијом као једним од својих најпречих питања. Имајући стално на уму овај темељни став, ми ћемо водити реалну политику државних интереса. Шта то конкретно значи?

То, најпре, значи да нема решавања питања статуса Косова и Метохије без Србије и државне заједнице Србије и Црне Горе. Онај ко то питање жели да стави на дневни ред, треба да зна да без Србије и државне заједнице то није реално учинити, као и то да за Србију реч "статус" у вези Косова и Метохије може да има многа значења, али никако значење независности.

Први и најозбиљнији проблем на Косову и Метохији био је и остаје питање повратка српских прогнаника у њихове домове и завичај. Разуме се да ми не можемо без УНМИК-а овај проблем да решавамо, али можемо да предложимо остварљив план у фазама, које би се одвијале по редоследу гарантоване сигурности за повратнике. По истом начелу поступности требало би радити на повраћају имовине законитим власницима, приватним лицима и држави, као и на обезбеђењу и обнови српске и европске културне баштине у Покрајини.

С обзиром на ове драматичне промене, заиста се поставља као ургентно питање успостављања нових механизама заштите дела становништва, имовине и културних добара Покрајине. Влада ће зато, у сарадњи са надлежним органима државне заједнице, укључујући и Координациони центар, инсистирати и код УНМИК-а и код међународних чинилаца на другачијем и новом постављању институционалних оквира заштите интереса српске заједнице на Косову и Метохији. Ако је суштинска аутономија формула којом Резолуција 1244 обезбеђује самоуправу Косова и Метохије у односу на Србију, онда је суштинска аутономија српске заједнице та нова формула која овој заједници обезбеђује основне услове опстанка на данашњем Косову и Метохији, с обзиром на дискриминацију према Србима која преовлађује и у привременим институцијама самоуправе и међу већинским становништвом. Суштинска аутономија српске заједнице на Косову подразумева територијалну аутономију, поделу на ентитете, односно кантонизацију Косова и Метохије, као и културну и персоналну аутономију.

Разуме се да смо ми спремни за директне разговоре и са представницима привремених институција самоуправе. За то постоје и теме и организационе форме. Али, то извесно није питање независности, и то извесно нису разговори две државно-политичке стране. Ми, дакле, можемо да разговарамо о многим питањима на Косову и Метохији, али не можемо и нећемо да преговарамо о Косову и Метохији као албанском питању. За тако нешто мандат нема ниједна влада Србије, па га нема ни ова.

Прошло је нешто више од годину дана од када је усвојена Уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора. За то време није много урађено нити на плану њеног унутрашњег институционално-законског уређивања, нити у спровођењу њених уставних надлежности.

Када влада Србије буде конституисана, ми ћемо ангажовано и са пуном одговорношћу приступити нашим обавезама које проистичу како из Уставне повеље, тако и из наше основне демократске и европске оријенатације. При томе ћемо се руководити са три основна разлога:

прво, постоје јаки историјски разлози да се одржи, унапреди и негује државна веза Србије и Црне Горе полазећи од блискости две старе државе и њихових народа; друго, ми сами, као одлучујући политички чиниоци у региону, треба да допринесемо заустављању његовог државно-политичког дељења и примером покажемо да је будућност региона у његовом интегрисању по различитим основама, а не у даљем расцепкавању; треће, наша европска будућност и постепено приближавање Европској унији лакше су остварљиви у заједничком наступу, дакле као једна држава, него раздвајањем у две.

Полазећи од ових, заиста темељних разлога, ова влада ће учинити све што је у области њених надлежности да се практично осмисли и функционално ојача државна заједница Србија и Црна Гора. То најпре значи да влада мора да поради на остваривању обавеза Србије према њој. У склопу уставних промена које нам предстоје, неопходно је, поред осталог, извршити потребна прилагођавања Устава Србије Уставној повељи. Очекујемо да ће то са истом пажњом и одговорношћу учинити и наши црногорски сарадници.

Оно што је до сада учињено на усвајању Акционог плана хармонизације економских система Србије и Црне Горе треба у наредном периоду да буде практично примењено и настављено како би се услови тржишне привреде убрзано остваривали за цело подручје државне заједнице. Грађани Србије и Црне Горе морају у најскорије време да осете предности заједничког тржишта и делатних привредних слобода.

Задатак владе је да много више него што је чињено до сада покреће иницијативе, пружа идеје и практично усмерене стратегије за брже и ефикасније остваривање поменутих циљева државне заједнице. Влада ће у ту сврху настојати да оствари чешћи и више радни контакт са Саветом министара државне заједнице и Владом Црне Горе, али и са одговарајућим органима и радним телима Европске уније.

Ова влада спроводиће појачану проевропску политику. То значи да ће у овом домену више радити, а мање говорити.

У унутрашњем развоју Србија мора постати безбедна земља у којој се остварују људска и мањинска права по европским мерилима, у којој се закони поштују а институције делају, у којој владају тржишни закони пословања и где је привредни криминал искорењен, а корупција сведена на најмању меру. Шта би било више европски од постизања ових циљева у унутрашњем развоју и шта више од овога Европа и Европска унија од нас тражи и очекује? То је основна и трајна димезија наше проевропске политике. У Европу хоћемо са обновљеном државом, способном привредом и самосвесним друштвом. Једном речју, као поносна нација. Ово морамо постићи сопственим напорима, окупљени под великим именом Србије.

Политика придруживања овде је у првом плану. То је политика за коју је Европска унија већ дала параметре, како регионалне у виду њене стратегије "европског партнерства", тако и непосредне које се тичу Србије и Црне Горе. Ми очекујемо скори завршетак студије о изводљивости и непосредно потом започињање преговора око склапања споразума о стабилизацији и придруживању. Али, нама је већ сада јасно да одмах морамо започети усклађивање безмало сваког закона који имамо и који ћемо донети са правилима и законским нормама Европске уније. Ми, такође, морамо интензивно наставити са усмереним оспособљавањем и јачањем наше државне администрације, која у свему мора бити спремна за свакодневни посао приближавања Европској унији.

Са овим пословима нова влада ће започети такорећи од првог дана свог мандата. Али, будући да је реч о дугорочној и основној оријентацији Србије, влада ће израдити националну стратегију придруживања Европској унији у којој ће се изложити основни елементи политике придруживања и обавезе државних органа, привредних субјеката и других друштвених чинилаца у овом дугорочном процесу. При том ће се водити рачуна о чињеници да је државна заједница Србија и Црна Гора примарни чинилац у овом процесу због чега се политика и приоритети Србије морају ускладити на нивоу државне заједнице.

Уверен сам да наши грађани, да наш обичан човек у себи, с истинским правом, носи веру да је властита снага коју Србија поседује довољан гарант остварљивости и реалистичности идеје о економски јакој Србији. Насупрот овој вери, видимо да се у Србији већ сувише дуго тешко живи. Велики број људи не зна како да састави крај с крајем. Клонећи се демагогије и сваке врсте неодговорности, поменућу да узроци за тешко економско стање у којем се налазимо нису једноставни, а неки сежу и произлазе из укупних политичких прилика кроз које је Србије прошла у ближој и даљој прошлости.

Усредсређујући пажњу на садашње стање у економији истакао бих неколико кључних проблема са којима морамо да се суочимо, свесни чињенице да, уколико хоћемо сигуран напредак, да онда преких путева и простих решења нема. Најпре бих нагласио да није добро што је држава све оне који раде оптеретила високим порезима. Имам у виду да је данас око 950.000 људи без посла, а бројни показатељи говоре о вишковима радника у многим предузећима. Производња наставља да пада. У буџету нема средстава којима би се покренуле инвестиције, нема новца за аграр, још нема доступних стамбених кредита. Истовремено, Србија увози јабуке и пшеницу. Увоз је већи од извоза за 5 милијарди долара. Дуг земље је достигао 14 милијарди долара, а обавезе за његову отплату ће расти у наредним годинама.

Најосновнији програмски циљ нове владине економске политике је да створимо услове за конкурентну домаћу производњу како бисмо покренули привредну активност, повећали удео домаће робе на нашем тржишту и поспешили извоз. То ће омогућити већу запосленост и задржавање више новца у нашој економији.

Наравно, најважније питање гласи: којим мерама ће влада успети то да уради.

Влада ће смањити порезе који оптерећују производњу, царинску политику и ванцаринске мере учиниће ефикаснијим, и радиће на обезбеђивању повољнијих кредита и покретању инвестиција. Влада ће подржавати политику стабилног курса динара.

Свесни смо да ће у првом периоду наведено смањење пореза умањити приходе у буџету, што ћемо компензовати већом наплатом пореза на промет и акциза, поготово на луксузне производе и производе штетне по здравље. Јасна је намера владе да пореске обавезе буду тако расподељене да богатији слојеви становништва преузму већи порески терет.

Адекватном царинском политиком, ефикаснијом наплатом царина, као и ванцаринским мерама, помоћи ћемо секторима који имају могућност да буду конкурентни да стану на ноге, и утицати на стране произвођаче чији су производи присутни на нашем тржишту да бар део производње пребаце у Србију. Спречићемо неконтролисани увоз робе по дампиншким ценама и робе која не задовољава важеће стандарде.

Извоз ће уз активно привлачење страног капитала бити приоритет и у раду Министарства за економске односе са иностранством. Основаћемо потребне институције које ће осигуравати извозне послове.

У буџету ће бити планирана средства за јавне инвестиције и подстицање приоритетних сектора привреде.

Да закључим, макроекономске мере ће бити усмерене на смањивање трошкова производње и стварање бољих услова за пословање у Србији, како би се део увоза заменио домаћом производњом и повећао извоз. И наравно, све то да би се постигао крајњи циљ - већа запосленост и виши стандард.

Да би се наставило реструктурирање привреде, један од приоритета ове владе биће пажљива анализа стања у сваком индустријском сектору појединачно и доношење одговарајућих стратегијских планова.

Реструктурирање великих система не мора нужно значити губитак радних места, уколико се потрудимо да их преоријентишемо на профитабилније послове у оквиру малих и средњих предузећа која су флексибилнија и лакша за управљање.

Влада ће уклањањем административних препрека за инвестирање и пословање поједноставити поступке за регистрацију предузећа и либерализовати услове за добијање земљишта која се користе за градњу и у инвестицијске намене.

Имајући у виду већ постојеће гарантне фондове и специјализоване финансијске институције, намера владе је да посебну пажњу посвети стварању бољих услова за мала и средња предузећа. У ту сврху размотриће се додатна капитализација Фонда за развој и његова трансформација у модеран инвестициони фонд, који би осим давања кредита могао да улаже у капитал малих и средњих предузећа.

Када је реч о приватизацији, неопходно је размотрити на који начин се постојећи поступак приватизације може унапредити и како се могу отклонити евидентне мањакавости. Промена власништва мора да буде поштена, брза и у општем интересу. Одговарајућом законском регулативом морају се заштитити интереси државе и мањинских акционара. Спорне приватизације, код којих постоји сумња да је оштећен јавни интерес, да нису поштовани закон или склопљени уговори, биће преиспитане.

Будуће процене вредности предузећа биће реалније и ближе тржишним, а приступ утврђеној минималној цени на аукцијама промењен.

Интереси државе у предузећима која још нису приватизована, или су приватизована тако да држава у њима има део власништва, морају бити адекватно заштићени; држава ће активније утицати на њихово управљање и, где је то могуће, полагати права на дивиденде.

Има много неправди у нашем друштву. Много је тога што држава већ дуго није ни покушала да реши. Једна од тих неправди јесте неправда према сељаку.

Кроз целу нашу историју, када год је било тешко, држава се окретала сељаку. И увек, сељак се одазивао и помагао држави бранећи интересе целог народа. И увек, када би криза прошла, држава је заборављала сељака очекујући од њега да и даље плаћа највећи цех - кроз ниске цене које не покривају ни најосновније трошкове производње.

Циљ нове владе биће да у што краћем року обнови поверење сељака у државу и врати понос и углед овом занимању.

Да би се стимулисала аграрна производња, биће уведен нови реалан систем новчаних подстицаја, који ће омогућити дугорочно планирање и обезбедити неопходну сигурност сељацима.

Планирамо да извршимо адекватну царинску и ванцаринску заштиту домаће пољопривреде ради спречавања неконтролисаног увоза основних пољопривредних производа на тржиште Србије, чиме ће домаћи произвођачи добити већу шансу. Циљ ових мера неће бити протекционизам, већ заштита једног од највреднијих домаћих ресурса - пољопривреде, у складу са стандардима заштите које користи и Европска унија.

Приступање Европској унији и Светској трговинској организацији важни су процеси, које ћемо водити свеобухватно, упорно и компетентно, са циљем укључења наше пољопривреде на међународно тржиште, али водећи рачуна о интересима наших пољопривредника и наше пољопривредне индустрије.

Ова влада ће јасно нормативно уредити и ригорозно спречити увођење у производњу и стављање у промет генетички модификованих усева и прехрамбрених производа.

Министарство трговине ће у домену његових овлашћења расветлити сва питања везана за постојећу шећерну аферу. Ово је не само обавеза према нашим грађанима и Европској унији, већ и економски приоритет, како би се обезбедио нормалан извоз пољопривредних производа.

Овде бих подсетио на то да је Србија своју велику политичку победу 2000. године добрим делом извојевала захваљујући Колубари. Све оно што су нам радници Колубаре дали тих дана пре 5. октобра, вођени жељом за слободом, надом, храброшћу и вољом, остало је, када је реч о стандарду радника, највећим делом неузвраћено. Ова влада то мора да исправи.

Србија може и мора не само да обезбеди поуздано снабдевање електричном енергијом, већ и да буде извозник струје која је тражена и скупа роба у Европи. У најкраћем могућем року урадиће се анализа инвестиција у нове капацитете за производњу електричне енергије.

Србија се данас снабдева нафтним дериватима који се прерађују преко домаћих рафинерија. Модернизација рафинерија, завршетак изградње гасних постројења, модернизација мреже бензинских пумпи Нафтне индустрије Србије и повећање сопствене производње нафте и гаса, основни су приоритети у нафтној индустрији. Развој и реформу управљања саобраћајним системима треба финансирати из реалних извора - концесија, партнерства јавног и приватног сектора, а у складу са стратегијом развоја, што је основа за даљи развој Србије. Неопходно је интензивирати радове на завршетку Коридора 10, чиме ће пут кроз Србију постати најјефтинији и најсигурнији пут који повезује западну са југоисточном Европом.

Осим тога, треба покренути значајне радове на реконструкцији и изградњи приоритетних деоница путева и железница, аеродрома, лука и пристаништа.

Наравно, даљи развој фиксне и мобилне телефоније, као и широко пропусне Интернет мреже је стратешки предуслов привредног развоја и један од приоритета ове владе.

Социјалну политику мора да води држава, а не предузећа. Активно ћемо водити социјални дијалог са свим релевантним партнерима, а све са циљем да пронађемо решења која ће нам свима донети бољи живот. Један од првих корака у том смеру биће закључивање Социјалног уговора између репрезентативних синдиката, удружења послодаваца и државе.

Влада намерава да плански смањи диспропорцију између плата и пензија и смањи кашњење у исплати пензија. Реформа пензионог система треба да укључи и могућност оснивања приватних пензионих фондова.

Овде бих хтео да се осврнем и на проблем легализације грађевинских објеката. Србија није довољно богата земља да би се олако рушили изграђени објекти и зато ћемо пажљиво радити на легализацији објеката где год је то могуће.

Здравствени систем је један од најбољих показатеља на ком степену развоја се налази једно друштво. Улагање у здравство једно је од основних улагања, како поједница, тако и државе. Наш здравствени систем већ дуго се налази у изразито лошој материјалној ситуацији, а последице таквог стања видљиве су у свакодневном животу.

Стварање услова за остваривање права на здравствену заштиту биће један од најзначајнијих циљева наше владе. Да би се то остварило, треба подвргнути ревизији постојећи Закон о здравственој заштити, као и пословање републичког Завода за здравствено осигурање.

Пацијентима треба омогућити слободу избора лекара и здравствене установе и увести јасне критеријуме за обављање приватне лекарске делатности. Неопходна је нова законска регулатива и доношење закона о лековима и медицинским средствима, закона о коморама здравствених радника, закона о здравственом осигурању.

Сви смо свесни да је важан предуслов здравља нашег народа здрава животна средина у којој ће одрастати наша деца.

Успостављање јединственог система заштите животне средине и природних ресурса једна је од области у којима треба хитно предузети законске мере уз приближавање стандардима Европске уније. Рад наше владе биће усмерен ка томе да се ресор заштите животне средине активно укључи у процес економских реформи и приватизације.

У земљама у транзицији правосуђе има посебно велики значај. Правосуђе у Србији је, међутим, у веома лошем стању. Карактерише га велики степен политизације, неефикасност, а нажалост и корупција. Осим дуге једнопартијске злоупотребе и заборава улоге судства у демократском друштву, пропадању нашег правосуђа допринело је и нарушавање независности судства приликом доношења измена правосудних закона. Неповољан материјални положај највећег броја запослених у правосуђу удаљио је велики број стручних људи, а младим и вредним правницима правосудну функцију учинио недовољно привлачном.

Да би правосуђе могло да обавља свој први задатак - заштиту права грађана Србије, потребно је, пре свега, доношење нових прописа, а потом и предузимање других мера. Треба учинити све да се обезбеди самосталност и независност судства. Једино доследним уважавањем искључиво стручних критеријума приликом избора свих носилаца правосудних функција, као и постепеним побољшавањем материјалног положаја запослених у правосуђу, приближићемо се постављеном циљу. Зато ће влада настојати да отклони и све неправилности које су настале у организацији правосуђа и приликом избора носилаца правосудних функција.

Да би се, са једне стране, побољшала ефикасност правосуђа и постигао бољи квалитет суђења и, са друге стране, поједноставио процес прилагођавања европским нормама и стандардима, влада ће се постарати да обезбеди ваљано образовање и усавршавање свих запослених у правосуђу. Приступићемо такође и усклађивању одређених закона са Европском конвенцијом о људским правима, како би се, између осталог, избегле негативне последице због кршења људских права, до чега долази због неусаглашености нашег правног система са европским правним системом.

Упркос одређеним потезима организационе природе које је претходна власт предузела у покушају отпочињања са реформом државне управе као што су били формирање владиног Савета за државну управу и Агенције за развој државне управе, као и прилива значајних новчаних средстава у виду иностраних донација, у реформи државне управе готово да се уопште није одмакло.

Да би могло да се започне са истинским преуређењем државне управе, неопходно је у најкраћем року приступити изради дугорочне стратегије реформе државне управе, која је саставни део наших европских интеграционих процеса. Основни циљеви будућег преуређења државне управе биће рационализација, децентрализација, деполитизација и професионализација управе. Доношењем низа нових прописа влада ће обезбедити ефикаснију и за грађане знатно јефтинију државну управу, у којој ће се при избору будућих службеника пажња поклањати искључиво стручној квалификацији и знању, а не партијској припадности и лојалности.

Посебан приоритет за владу биће доношење закона о спречавању сукоба интереса, којим ће се спречити вршење државних функција на штету јавног интереса. На основу овог закона моћи ће да се изврши попис имовине свих функционера државних органа и органа територијалне аутономије (покрајине) и локалне самоуправе (општина и градова). Такође, битну новину у области државне управе представљаће и формирање институције омбудсмана, захваљујући чему ће се грађанима Србије обезбедити допунски вид заштите њихових права и слобода од неправилног и неефикасног поступања органа државне власти, чиме ће коначно и наша држава у области заштите људских права и слобода ухватити корак са већином држава из демократског света које познају овај институт у свом правном систему.

Мада не спада директно у домен државне управе, за функционисање демократске државе изузетно је важно доношење закона о политичким странкама и невладиним организацијама.

Иако је нови Закон о локалној самоуправи донет још у фебруару 2002. године, изостала је његова суштинска примена. Зато ће један од приоритета владе бити истинско преуређење локалне самоуправе у виду процеса свеобухватне децентрализације власти, који ће бити праћен и повећавањем степена финансијске аутономије јединица локалне самоуправе. За такав положај локалне самоуправе влада ће се залагати не само у процесу израде новог устава, већ и кроз измену прописа о локалној самоуправи, чији ће циљеви бити рационалније и ефикасније функционисање локалне самоуправе, као и демократизација изборног система за локалне органе власти.

У оквиру програма рада нове владе, Министарство унутрашњих послова биће трансформисано у професионални орган државне управе, који ће у свом раду у потпуности поштовати људска права и достојанство људи, устав, закон и међународна правила. Министарство ће одговорно извршавати своје обавезе, биће отворено према јавности, политички неутрално, а при свему томе ће се водити рачуна о суштинским националним интересима.

Влада ће обезбедити и целовит систем унутрашње контроле који ће бити гарант квалитетног и законитог рада Министарства унутрашњих послова и донети прописе о демократској контроли који ће спречити сваку злоупотребу полиције у политичке сврхе, али исто тако и злоупотребу политике од стране полиције.

Приоритетни задатак владе у области унутрашњих послова биће расветљавање свих убистава и покушаја убистава која су се догодила пре и после петог октобра, као и великих привредних и новчаних афера које узнемиравају грађане. Такође, приоритет владе биће дефинисање стратегије борбе против организованог криминала у оквиру које ће се одлучно и неселективно наставити са кривичним прогоном свих лица која припадају организованим криминалним групама.

При свему томе, влада ће настојати да повећа техничку опремљеност Министарства унутрашњих послова, нарочито криминалистичке полиције. Посебна пажња ће се посветити материјалном положају свих службеника Министарства унутрашњих послова.

У области државне безбедности влада ће наставити са започетим реформама у Безбедоносно-информативној агенцији, које су до сада највећим делом биле само формалног карактера. Област државне безбедности влада ће довести у стање да се са сигурношћу може рећи да је извршена њена потпуна деполитизација, да је она ослобођена свих терета из прошлости, као и да је Безбедоносно-информативна агенција потпуно кадровски, технички и технолошки оспособљена да обавља своју основну функцију - заштиту безбедности Републике Србије. Ради реализације ових циљева, Безбедоносно-информативна агенција ће бити организована на новим, савременим и системским решењима која ће обезбедити њену потпуну интеграцију у међународну безбедносну заједницу, која ће укључивати обезбеђење ефикасног и функционалног механизама контроле, и то не само од стране Народне скупштине, судова и извршне власти, већ и од стране јавности у најширем смислу речи.

Србија мора да реши питање сарадње са Хашким трибуналом и влада ће учинити све да та сарадња коначно постане двосмерна. У том смислу, између осталог, настојаћемо да обезбедимо све правне, материјалне и кадровске претпоставке да се оствари и убрза суђење свим оптуженим за ратне злочине пред домаћим судовима, да се од Трибунала добију на коришћење одређена доказна средства против наших држављана, као и да се свим нашим држављанима оптуженим од стране Трибунала пружи адекватна помоћ у њиховој одбрани. Такође, настојаћемо да склопимо Уговор са УН којим би се омогућило да се казне затвора изречене од судских већа Трибунала у Хагу, служе у нашој земљи.

Као један од темељних стубова државе просвета мора да заузме своје место покретачке снаге која омогућује напредак целог друштва. Да би остварили овај основни циљ, у постојећи образовни систем неопходно је уградити најбоље принципе националне просветне традиције и опште принципе и стандарде земаља чланица Европске уније. У овом послу ми морамо водити рачуна о нашој националној и културној особености, и једним делом и о специфичности постојећих институција.

Предложићемо измену Закона о основама система образовања и васпитања, која ће предвидети формирање Национално-просветног савета као независног стручног тела састављеног од представника свих релевантних националних институција и педагошких и образовних установа.

Осим тог закона, сматрамо да је неопходно донети и нове законе о предшколском образовању, основној школи, средњим стручним и уметничким школама, гимназији и високом образовању. Усвајању сваког од тих закона, који ће бити у складу са европским стандардима, претходиће разговори са стручном јавношћу.

Доношење свих закона и пројеката које ћемо покренути у образовном систему имаће за циљ подстицање наше духовне и културне традиције, као и лакше укључивање наше деце у модерне образовно-просветне токове који су прихваћени у развијеним земљама.

Како би се обезбедила стабилност промена, неопходно је постићи шири друштвени консензус, као и подршку запослених у образовним институцијама, који треба да на себе преузму највећи терет реализације предвиђених промена. Може се с правом рећи да се неки од највећих домета Србије у прошлости, везују за науку и научна достигнућа. Наша је жеља да створимо такве услове да Србија и убудуће буде позната и препозната по томе, и да што већем броју људи посвећених науци омогућимо такве услове за живот и рад, да своју будућност виде овде, међу нама.

Формираћемо Национални савет за науку, у који ћемо позвати представнике Српске академије наука и уметности и све истакнуте научнике из Србије и дијаспоре. Повећаћемо улагања у науку и донети закон о научно-истраживачком раду.

Захваљујући томе створиће се основе за улагања у научно-истраживачке програме, технолошки развој и брже укључивање Србије у токове модерне науке. Интензивирањем међународне сарадње, укључивањем наших научника и стручњака у међународне пројекте и другим мерама, покушаћемо да побољшамо услове рада оних чија нам памет и рад требају овде. То је један од примарних задатака ове владе. Памет треба да остане у Србији и ми ћемо све учинити да се њихов одлазак заустави. Желимо да до краја мандата остваримо тај циљ и да створимо услове за постепени повратак младих стручњака у Србију.

Култура није власништво државе већ целог народа. Сваки народ у култури проналази корен из кога црпи своју снагу и без кога не би био оно што јесте. Култура јесте и биће за Србију један од њених ослонаца и показатељ да пут до модерног али и самосвесног друштва није непремостив. Држава зато има обавезу да се одужи свима који су својим радом у култури допринели да будемо поносни на нашу земљу.

Ова влада ће јасно дефинисати шта је национална стратегија српске културе. На том пројекту радиће Национални савет за културу Србије, у који ћемо позвати најкомпетентније представнике из свих области културе. Циљ нам је да се доношењем националне стратегије приступи обнови културе, а ми ћемо као влада цео процес подржати предлагањем законске регулативе и повећањем буџета за културу. Подстицаћемо приватно предузетништво и иницијативу у култури, а подржаћемо и неговање културне баштине свих етничких заједница у Србији.

Морам да напоменем да ћемо посебну бригу, као влада Србије, водити о развоју културе и заштити српског културног наслеђа на Косову и Метохији.

Влада ће посветити одговарајућу пажњу повратку традиције задужбинарства. Она ће створити услове да се овај леп обичај, који је националној култури, просвети и науци омогућио значајне материјалне могућности, обнови и прилагоди савременим околностима.

Србија је у својој скоријој прошлости, нажалост, имала тешке периоде током којих је једно од основних права - право на вероисповест, било забрањивано, а верске заједнице прогањане, понижаване и потискиване на маргине друштвеног живота. Такав однос државе погубно је утицао на морал, развој и напредак како појединца, тако и друштва у целини.

Верујемо да могућност слободног испољавања своје вере може са своје стране да утиче на обнову моралних вредности нашег друштва, а новоосвојене слободе несумњиво доприносе сузбијању нетолеранције и дискриминације.

Нова влада ће додатно регулисати односе између државе и верских заједница, пошто су претходни закони из те области укинути. Учинићемо све да се исправе неправде, попут национализације имовине верских заједница. Осим тога, законом ћемо регулисати правни положај верских заједница и омогућити увођење духовне помоћи у болнице, домове за старе и казнене установе, као и одређивање пореских и других олакшица за верске заједнице.

Водећи рачуна о чињеници да велики део нашег народа живи ван територије Србије и Црне Горе, влада Србије сматра својом обавезом да створи услове који ће дијаспори омогућити укључивање у политички, економски и културни живот у матици. Први неопходан услов за то је у великој мери већ испуњен. Држављанима Републике Србије који живе у иностранству омогућено је остваривање основног политичког права - права гласа. Следећи корак биће измене Закона о држављанству, којима ће се либерализовати режим пријема у држављанство лица српског порекла и тиме отворити врата свеобухватнијем остваривању права српске дијаспоре.

У тежњи да се спречи асимилација исељеништва и успостави културно и духовно јединство матице и дијаспоре, уложиће се посебни напори у културни и просветни рад у дијаспори, а преко новооснованог Министарства за дијаспору успоставиће се чврсте институционалне везе између исељеника, њихових организација и Републике Србије.

Влада ће радити и на исправљању две велике неправде које су учињене великом броју људи, од којих су данас многи у дијаспори, а то је враћање одузете имовине и рехабилитација неправедно осуђених.

Нема сумње да је наш стратешки интерес да се опоравком привреде, стварањем стабилних институција и обновом владавине права створи повољан амбијент за што већи повратак наших људи у Србију.

Могло би се рећи да су националне мањине живи сведоци историје југоисточне Европе. Често жртве у прошлости, данас постају мост између народа и један од најважнијих учесника процеса чији је циљ помирење, разумевање и изградња трајног поверења у региону. Сви народи су негде већина, а негде мањина и управо та мрежа разноликости доприноси богатству и специфичности културе балканских народа. Да би националне мањине могле у пуној мери да учествују у политичком животу Србије, новим изменама и допунама изборног закона је и омогућено да, као и у неким суседним земљама, мањине на основу природног цензуса добију своје представнике у Скупштини Србије, као што ће се влада постарати да представници националних мањина буду на одговарајући начин представљени и у самој извршној власти и управи.

Као последицу дугих и тешких ратних година и несрећа у време распада бивше Југославије, велики број људи је морао да напусти своје куће и потражи уточиште, нов дом и нову будућност у Србији. Одлуке које избеглице доносе су најтеже одлуке, јер из корена мењају животе целих породица. На територији Србије живи око 370.000 избеглица од којих је преко 250.000 узело држављанство Србије. Неопходно је учинити све да се избеглицама олакша живот у новој средини или омогући повратак домовима које су били принуђени да напусте. Зато ће влада пружити пуну помоћ пре свега у решавању имовинских питања у Србији и решавању истих питања у земљама из којих су избеглице дошле. Мора се пронаћи начин да се олакша легализација новоизграђених објеката, започне додела грађевинског земљишта и пружи пуна помоћ у решавању незапослености. Питање избеглица није више само хуманитарно питање, већ је саставни део развојне и социјалне политике Србије. Посебно је важно подстицати регионалну сарадњу, јер без сарадње Хрватске, БиХ и државне заједнице Србије и Црне Горе није могуће решавати овај проблем.

Лепу, поносну, успешну страну наше земље на најбољи начин представљају наши спортисти. С обзиром на то да смо у олимпијској години, наша влада ће учинити све да створи услове за припреме и наступе спортиста на највећем овогодишњем такмичењу. Водећи рачуна о значају који спорт има у нашем друштву и међународни углед који захваљујући успесима спортиста има наша земља, хитно ћемо приступити доношењу националне стратегије из области спорта и изради закона о спорту, који ће за циљ имати дугорочно дефинисање спорта у нашем друштву. Полазећи од тога да спорт у овој фази треба да се финансира из буџета и донација, покренућемо и јавну расправу о доношењу закона о приватизацији у спорту.

У различитим временима откривају се речи које имају натприродна својства и значење, речи у које се не сме сумњати, "речи којима се утерује страх у кости". Једна од таквих је и реч "реформа". Да ли ће ова влада бити реформска?

Свака нова влада тежи да нешто промени и у томе успева мање или више. Ако погледамо изборну и послеизборну реторику у стабилним демократијама, и ту ћете видети да је реч "реформа" на цени, бар када је реч о појединим областима: реформама у образовању, здравству, пензијском осигурању.

Назовите то како хоћете, али ова влада ће настојати да ствари мења у појединим областима у правцу који сам назначио. Звали је реформском или не. Она неће новцем извученим из џепова грађана за плаћање маркетиншки блиставих и скупих кампања доказивати да ради добро. Она неће доказивати да терет транзиције и реформи треба да се понајвише, ако не и искључиво, свали на народ, већ, супротно, да тај терет треба да поднесу сви: они који имају више-више, они који имају мање-мање. Једини прави суд о томе како ради једна влада могу да дају народни представници у парламенту и сам народ непосредно. Ова влада ће зато настојати да буде одговорна, што значи да ће други, Скупштина и грађани, а не она сама, процењивати колико је у свему била успешна.

Даме и господо посланици, ово је био у најкраћем резиме програма. Хтео бих на крају да Вас обавестим и о саставу будуће владе: за потпредседника Владе предлажем Мирољуба Лабуса, за министра унутрашњих послова Драгана Јочића, за министра финансија Млађана Динкића, за министра правде Зорана Стојковића, за министра за државну управу и локалну самоуправу Зорана Лончара, за министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Ивану Дулић-Марковић, за министра привреде Драгана Маршићанина, за министра рударства и енергетике Радомира Наумова, за министра за капиталне инвестиције Велимира Илића, за министра трговине, туризма и услуга Бојана Димитријевића, за министра за економске односе са иностранством Предрага Бубала, за министра рада, запошљавања и социјалне политике Слободана Лаловића, за министра науке и заштите животне средине Александра Поповића, за министра просвете и спорта Љиљану Чолић, за министра културе Драгана Којадиновића, за министра здравља Томицу Милосављевића, за министра вера Милана Радуловића и за министра за дијаспору Војислава Вукчевића.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs