П:
О:
Читај ми
Парламент мора подржати предложене законе у циљу даљег развоја Србије
Београд,
14. новембар 2005.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић у интервјуу за најновије издање магазина "Економист" говори о Нацрту буџета за 2006. годину, могућностима успешног окончања аранжмана са ММФ-ом, економској политици, начинима обарања инфлације и политици девизног курса за наредну годину.
Млађан Динкић
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Евентуална резервна варијанта економске политике Владе уколико аранжман са ММФ-ом не буде успешно окончан:
- О томе уопште не размишљамо јер је цена толико висока да нико у Влади није спреман да је плати и све смо урадили да аранжман са ММФ-ом успешно окончамо. Чим Скупштина Србије, уз буџет за наредну годину, усвоји и нове законе о здравственом осигурању и банкама и измене Закона о Фонду за развој, очекујем да ће Борд директора ММФ-а позитивно оценити последњу ревизију, што би значило и успешно окончање аранжмана.
Исплата дуга пензионерима, с обзиром на то да ММФ инсистира да се у том случају за 12 милијарди динара смање друге ставке потрошње:
- Ми не можемо наћи никакве додатне резерве на страни расхода и једина могућност је да нам приходи буду већи од планираних, а готово је извесно да ће се то догодити, јер смо веома конзервативно планирали њихов раст. При истим стопама пореза учешће укупних пореских и непореских прихода је ове године 26,85 одсто БДП-а, а план је да у 2006. буде 26,43 одсто. Верујем да ће удео бити мањи него ове године, али не за 0,4 одсто, тако да смо у договору са ММФ-ом вероватно потценили будуће приходе. Лично мислим да нам није неопходан суфицит од баш 2,3 одсто БДП-а и да би Србија све циљеве економске политике за наредну годину могла да оствари и са суфицитом од 1,7-1,8 одсто, али је став ММФ-а био да би у 2006. требало повећати суфицит за један одсто БДП-а у односу на ову годину, што је ствар арбитрарне процене. То је потпуно јасно и нама и њима, али они сматрају да би то ради предострожности било боље за Србију. Зато ММФ сматра да би и у случају исплате дуга пензионерима суфицит на консолидованом билансу јавне потрошње требало да остане на планираном нивоу. То није немогуће јер ће, по пројекцији ММФ-а, локалне самоуправе у 2006. имати уравнотежен биланс, а и лане и ове године су имале суфицит.
Предстојећа расправа о буџету за 2006. годину и осталим законима, чије је усвајање услов за успешно окончање аранжмана са ММФ-ом:
- Немам назнака да ће било која посланичка група давати амандмане који би битно пореметили суштину са ММФ-ом договорених закона и верујем да ће сви бити усвојени до краја новембра. У сваком случају, немам намеру да овог пута као ресорни министар правим било какве компромисе, а исто важи и за министра здравља Томицу Милосављевића. Нећемо дозволити промену ниједног битног члана ових закона. Ако желе да ми и даље радимо овај посао, да се Србија и даље развија и да добро наплати завршетак аранжмана са ММФ-ом, не само кроз отпис 700 милиона долара дуга Париском клубу него и кроз још већи прилив страних инвестиција, парламент мора подржати предложене законе без икаквих битнијих промена. Тим пре што овде није реч о политици, већ о економској судбини и будућности наше земље.
Консултације са посланичким групама:
- У прелиминарним консултацијама свима смо ставили до знања да ови закони морају бити усвојени јер од њих зависи окончање аранжмана са ММФ-ом, а од тога наш даљи пут ка ЕУ. Ако се аранжман са ММФ-ом успешно не оконча, последице ће бити катастрофалне јер би се тада прекинули и преговори о стабилизацији и асоцијацији са ЕУ, ниједна озбиљна земља не би дала сигнал својим инвеститорима да дођу у Србију и то би био велики корак уназад. Тим пре што је цео регион сада прави хит за страна улагања. Зато мислим да је шанса да се догоди негативан сценарио мања од 0,01 одсто и уопште не размишљам о таквој могућности.
Начини обарања инфлације на 9,3 одсто, с обзиром на то да је у овој и прошлој години стварни раст цена за преко 50 одсто био већи од планираног:
- Раст цена нафте на светском тржишту је један од разлога што је инфлација већа од планиране. Многи сматрају да то није добар аргумент, уз образложење да друге земље немају тако високу инфлацију, али превиђају да за мерење инфлације користе ЦПИ методологију, при чему цене горива имају далеко мањи утицај на општи ниво цена. Србија, пак, користи раст цена на мало, а и поскупљење деривата има већи пондер него у земљама сличног нивоа развоја и структуре потрошње. Ни у једној земљи се поскупљење бензина за 10 одсто не вреднује растом цена на мало за један одсто, па при истом расту цена горива статистике других земаља приказују мању инфлацију. Зато ћемо и ми у 2006. променити структуру пондера и прећи на ЦПИ индекс. Ове године покушали смо да избегнемо већи утицај поскупљења нафте, а због смањења акциза буџет је ускраћен за 6 милијарди динара. За разлику од поскупљења електричне енергије, које је било планирано, нисмо очекивали да ће толико поскупети пољопривредни производи, и то се може објаснити само недовољно развијеном тржишном структуром, монополима и неадекватним реакцијама државе да се они разбију. Неочекивано високо су поскупеле и локалне комуналне услуге и по том основу су за 30 одсто повећане плате у локалним самоуправама, а тај фонд ће у 2006. моћи да порасте за највише 9,3 одсто у односу на плате исплаћене у септембру. Инфлација је висока и због тога што транзиција није завршена, па привредна структура није оптимална ни прилагођена тржишним условима. Уз то, у земљама које се брзо развијају и имају велику кредитну експанзију, услед доласка страних банака и велике тражње за инвестиционим и потрошачким кредитима, није могуће очекивати висок привредни раст и ниску стопу инфлације, која јесте проблем, али решив, и не толико велики да због тога не можемо да спавамо. Тим пре што девизне резерве НБС-а расту и тренутно износе 5,2 милијарде долара, а водимо и врло стриктну политику раста плата у јавном сектору. За девет месеци 2005. плате у привреди реално су порасле за 8, а у ванпривреди за 1,8 одсто. У државном сектору, укључујући и јавна предузећа, успели смо да контролишемо раст плата и то је, уз већи раст извоза од планираног, допринело смањивању дефицита текућег рачуна платног биланса са прошлогодишњих 15,7 одсто (од тога је ефекат увођења ПДВ-а био 2 одсто) на око 10 одсто БДП-а. У овој години, по први пут, на инфлацију је деловао и већи прилив страних инвестиција и НБС се суочава са проблемом стерилизације вишка новца у оптицају, јер се највећи део пристиглих девиза претвара у динаре. При томе се вишак новца увек претвара у тражњу, а она доприноси расту инфлације, којој је погодовала и експанзија кредита, јер је и на тај начин повећана куповна моћ. Зато очекујем да ће НБС у 2006. у значајнијем обиму користити нове рестриктивне монетарне мере јер имамо прегрејану тражњу на тржишту. Кључну улогу у сламању инфлације мора имати монетарна политика јер смо исцрпели готово све фискалне инструменте, имајући у виду да смо у договору са ММФ-ом значајно смањили јавну потрошњу и буџетски дефицит од 4 одсто БДП-а из 2003. превели у суфицит од 1,3 одсто у овој и 2,3 одсто у наредној години. Зато НБС мора бити много активнија на отвореном тржишту. Иако повлачење новца из оптицаја није јефтино, НБС ће морати да сноси те трошкове јер је то једини начин да се инфлација обори на жељених 9,3 одсто.
Могућност да се више уради у фискалној сфери:
- Ниједна земља није спровела радикално фискално прилагођавање од чак 5,3 одсто БДП-а као Србија у две последње године. У 2006. значајно ћемо смањити и трошкове у Фонду здравства, који ће по први пут остварити суфицит од 9 милијарди и једино ће остати дефицит у Фонду ПИО. Са 10 милијарди, субвенције привреди смањићемо на 3,85 милијарди и више немамо простора за њихово смањивање, с тим што ћемо их потпуно укинути 2007. године. Фонд плата у буџету за државну управу не може бити нижи а да буде одржив, јер смо га смањили за 0,22 одсто БДП-а зато што је из управе отишло 20.000 људи: 7.000 из Војске, 7.000 из здравства, 3.000 из Владе, бар толико ће до краја године отићи из образовања, а у 2006. понудићемо отпремнине за још 6.000 немедицинских радника у здравству. Већ смо смањили материјалне трошкове министарстава, крећемо и у реформу здравства и више једноставно немамо где да смањујемо фискалне расходе. Мало је земаља које ће имати суфицит у консолидованом билансу јавних финансија за 2006. од 2,3 одсто БДП-а (45 милијарди динара), за један одсто већи него у 2005. За разлику од овогодишњег суфицита, који је последица и смањења потрошње али и повећања прихода на основу увођења ПДВ-а, у 2006. он ће порасти искључиво на бази смањења јавне потрошње, без повећања пореза и јавних прихода. Зато и тврдим да су фискалне мере мање-више исцрпљене, а с тим се сложила и мисија ММФ-а. Једину "рупу" представљале су локалне самоуправе и зато њихове плате у 2006. неће моћи да порасту за више од 9,3 одсто. Ако буду желели већи појединачни раст плата, мораће да смање број запослених.
Значи ли то да се од НБС-а очекују додатне монетарне рестрикције:
- Монетарна политика јесте урадила доста, али је наш привредни раст изузетно висок. Ниједна земља у Европи није прошле године имала стопу раста од 8,7 одсто као што је имала Србија, а многе је изненадило што је тај раст у првом полугођу ове године 6,1 одсто. Такав импулс привредном развоју последица је високих директних страних инвестиција и експлозивног развоја банкарског сектора. У оба случаја, због појачане кредитне активности банака и претварања девиза од страних инвестиција у динаре, имамо значајан притисак на раст новчане масе. Ако она расте брже од БДП-а, у условима прегрејане конјунктуре један од непожељних нуспродуката је виша инфлација. Једино решење је у комбинацији мера фискалне и монетарне политике, које се своди на смањење јавне потрошње, уз истовремено ограничавање раста кредита и далеко активнију улогу НБС-а на отвореном тржишту. У Румунији је Централна банка ове године повукла из оптицаја неколико милијарди долара јер је морала да стерилише директне стране инвестиције.
ММФ захтева да се повећају камате иако су и до сада биле знатно веће него у окружењу. Може ли то да угрози планирани привредни раст:
- То јесте велики изазов, али је пооштравање услова за давање кредита једини начин да се ограничи велики раст кредитне активности банака и задатак НБС-а је да процени да ли је конјунктура прегрејана. У односу на период пре 2000. Србија има експлозију привредног раста и потребно је да се охлади прегрејана конјунктура. Иако многи мисле супротно, бржи и већи раст није могућ. Ако је раст кредита већи од текућег капацитета привреде да на здрав начин прими све те зајмове, постоји опасност да сутра неће моћи да их врати. Зато је боље да се нешто већим каматама спречи њено претерано задуживање, него да пустите да се презадужи и да сутра буде да предузећа нису способна да врате кредит. Изгледа апсурдно, али НБС треба да спречи оне који не могу да враћају кредите да до њих уопште и дођу. У сваком случају, нешто мора да се жртвује, а све тешкоће креатора економске политике и произилазе из потребе да се процени шта мора да се жртвује да би се постигао бољи резултат. Ако се повећају каматне стопе, смањиће се привредни раст, а ако се не повећају, инфлација ће бити већа. Чак и ако повећавате камате - сво умеће је у томе да их не повећате превише, да истовремено одржите релативну стабилност курса и да уз све то имате и висок привредни раст. То су изазови који су пред нама и са НБС-ом смо постигли договор да сваке две недеље координишемо активности у вези са каматним стопама и операцијама на отвореном тржишту.
Да ли би било боље да се суфицит остави привреди за инвестиције:
- То и јесте наш средњорочни циљ, јер не правимо суфицит у буџету и Фонду здравства да бисмо их вечито задржали већ да то послужи као основа за смањење пореских стопа и доприноса за здравствено осигурање. Питање је само тајминга и мислим да то време долази за годину дана. Све што смо до сада урадили на смањењу потрошње не би имало смисла ако не буде праћено и растерећењем привреде. Суфицит у буџету још се не користи за то већ нам служи да амортизујемо дефицит у текућем рачуну платног биланса и смањимо притисак на инфлацију. Чим остваримо та два циља, планирам да за један одсто смањим стопе пореза на плате и доприноса за здравствено осигурање. Но, чак и после тога, буџет ће из предострожности остати у благом суфициту.
Раст прихода у буџету:
- Ове године очекујемо 424 милијарде динара, а за 2006. планирали смо 488 милијарди динара, али ће приходи буџета имати мањи релативни удео у БДП-у. У релативном односу приходи ће бити мањи за 0,4 одсто БДП-а, или око 8 милијарди динара.
Политика девизног курса за наредну годину:
- За политику курса искључиво је задужена НБС. Иако није лако наћи праву меру између захтева да се повећа конкурентност привреде, што би значило брже клизање курса, и захтева да се одржи макроекономска стабилност, што подразумева чвршћи курс, лично мислим да би требало и у 2006. задржати сличну политику курса. При томе ћемо се догодине у још већој мери суочити са великим притисцима ка апресијацији, а не депресијацији динара по основу прилива страних директних инвестиција, што по логици доприноси јачању домаће валуте. Очекујем да ће курс бити релативно стабилан, да неће ни јачати, али ни падати.
Евентуална резервна варијанта економске политике Владе уколико аранжман са ММФ-ом не буде успешно окончан:
- О томе уопште не размишљамо јер је цена толико висока да нико у Влади није спреман да је плати и све смо урадили да аранжман са ММФ-ом успешно окончамо. Чим Скупштина Србије, уз буџет за наредну годину, усвоји и нове законе о здравственом осигурању и банкама и измене Закона о Фонду за развој, очекујем да ће Борд директора ММФ-а позитивно оценити последњу ревизију, што би значило и успешно окончање аранжмана.
Исплата дуга пензионерима, с обзиром на то да ММФ инсистира да се у том случају за 12 милијарди динара смање друге ставке потрошње:
- Ми не можемо наћи никакве додатне резерве на страни расхода и једина могућност је да нам приходи буду већи од планираних, а готово је извесно да ће се то догодити, јер смо веома конзервативно планирали њихов раст. При истим стопама пореза учешће укупних пореских и непореских прихода је ове године 26,85 одсто БДП-а, а план је да у 2006. буде 26,43 одсто. Верујем да ће удео бити мањи него ове године, али не за 0,4 одсто, тако да смо у договору са ММФ-ом вероватно потценили будуће приходе. Лично мислим да нам није неопходан суфицит од баш 2,3 одсто БДП-а и да би Србија све циљеве економске политике за наредну годину могла да оствари и са суфицитом од 1,7-1,8 одсто, али је став ММФ-а био да би у 2006. требало повећати суфицит за један одсто БДП-а у односу на ову годину, што је ствар арбитрарне процене. То је потпуно јасно и нама и њима, али они сматрају да би то ради предострожности било боље за Србију. Зато ММФ сматра да би и у случају исплате дуга пензионерима суфицит на консолидованом билансу јавне потрошње требало да остане на планираном нивоу. То није немогуће јер ће, по пројекцији ММФ-а, локалне самоуправе у 2006. имати уравнотежен биланс, а и лане и ове године су имале суфицит.
Предстојећа расправа о буџету за 2006. годину и осталим законима, чије је усвајање услов за успешно окончање аранжмана са ММФ-ом:
- Немам назнака да ће било која посланичка група давати амандмане који би битно пореметили суштину са ММФ-ом договорених закона и верујем да ће сви бити усвојени до краја новембра. У сваком случају, немам намеру да овог пута као ресорни министар правим било какве компромисе, а исто важи и за министра здравља Томицу Милосављевића. Нећемо дозволити промену ниједног битног члана ових закона. Ако желе да ми и даље радимо овај посао, да се Србија и даље развија и да добро наплати завршетак аранжмана са ММФ-ом, не само кроз отпис 700 милиона долара дуга Париском клубу него и кроз још већи прилив страних инвестиција, парламент мора подржати предложене законе без икаквих битнијих промена. Тим пре што овде није реч о политици, већ о економској судбини и будућности наше земље.
Консултације са посланичким групама:
- У прелиминарним консултацијама свима смо ставили до знања да ови закони морају бити усвојени јер од њих зависи окончање аранжмана са ММФ-ом, а од тога наш даљи пут ка ЕУ. Ако се аранжман са ММФ-ом успешно не оконча, последице ће бити катастрофалне јер би се тада прекинули и преговори о стабилизацији и асоцијацији са ЕУ, ниједна озбиљна земља не би дала сигнал својим инвеститорима да дођу у Србију и то би био велики корак уназад. Тим пре што је цео регион сада прави хит за страна улагања. Зато мислим да је шанса да се догоди негативан сценарио мања од 0,01 одсто и уопште не размишљам о таквој могућности.
Начини обарања инфлације на 9,3 одсто, с обзиром на то да је у овој и прошлој години стварни раст цена за преко 50 одсто био већи од планираног:
- Раст цена нафте на светском тржишту је један од разлога што је инфлација већа од планиране. Многи сматрају да то није добар аргумент, уз образложење да друге земље немају тако високу инфлацију, али превиђају да за мерење инфлације користе ЦПИ методологију, при чему цене горива имају далеко мањи утицај на општи ниво цена. Србија, пак, користи раст цена на мало, а и поскупљење деривата има већи пондер него у земљама сличног нивоа развоја и структуре потрошње. Ни у једној земљи се поскупљење бензина за 10 одсто не вреднује растом цена на мало за један одсто, па при истом расту цена горива статистике других земаља приказују мању инфлацију. Зато ћемо и ми у 2006. променити структуру пондера и прећи на ЦПИ индекс. Ове године покушали смо да избегнемо већи утицај поскупљења нафте, а због смањења акциза буџет је ускраћен за 6 милијарди динара. За разлику од поскупљења електричне енергије, које је било планирано, нисмо очекивали да ће толико поскупети пољопривредни производи, и то се може објаснити само недовољно развијеном тржишном структуром, монополима и неадекватним реакцијама државе да се они разбију. Неочекивано високо су поскупеле и локалне комуналне услуге и по том основу су за 30 одсто повећане плате у локалним самоуправама, а тај фонд ће у 2006. моћи да порасте за највише 9,3 одсто у односу на плате исплаћене у септембру. Инфлација је висока и због тога што транзиција није завршена, па привредна структура није оптимална ни прилагођена тржишним условима. Уз то, у земљама које се брзо развијају и имају велику кредитну експанзију, услед доласка страних банака и велике тражње за инвестиционим и потрошачким кредитима, није могуће очекивати висок привредни раст и ниску стопу инфлације, која јесте проблем, али решив, и не толико велики да због тога не можемо да спавамо. Тим пре што девизне резерве НБС-а расту и тренутно износе 5,2 милијарде долара, а водимо и врло стриктну политику раста плата у јавном сектору. За девет месеци 2005. плате у привреди реално су порасле за 8, а у ванпривреди за 1,8 одсто. У државном сектору, укључујући и јавна предузећа, успели смо да контролишемо раст плата и то је, уз већи раст извоза од планираног, допринело смањивању дефицита текућег рачуна платног биланса са прошлогодишњих 15,7 одсто (од тога је ефекат увођења ПДВ-а био 2 одсто) на око 10 одсто БДП-а. У овој години, по први пут, на инфлацију је деловао и већи прилив страних инвестиција и НБС се суочава са проблемом стерилизације вишка новца у оптицају, јер се највећи део пристиглих девиза претвара у динаре. При томе се вишак новца увек претвара у тражњу, а она доприноси расту инфлације, којој је погодовала и експанзија кредита, јер је и на тај начин повећана куповна моћ. Зато очекујем да ће НБС у 2006. у значајнијем обиму користити нове рестриктивне монетарне мере јер имамо прегрејану тражњу на тржишту. Кључну улогу у сламању инфлације мора имати монетарна политика јер смо исцрпели готово све фискалне инструменте, имајући у виду да смо у договору са ММФ-ом значајно смањили јавну потрошњу и буџетски дефицит од 4 одсто БДП-а из 2003. превели у суфицит од 1,3 одсто у овој и 2,3 одсто у наредној години. Зато НБС мора бити много активнија на отвореном тржишту. Иако повлачење новца из оптицаја није јефтино, НБС ће морати да сноси те трошкове јер је то једини начин да се инфлација обори на жељених 9,3 одсто.
Могућност да се више уради у фискалној сфери:
- Ниједна земља није спровела радикално фискално прилагођавање од чак 5,3 одсто БДП-а као Србија у две последње године. У 2006. значајно ћемо смањити и трошкове у Фонду здравства, који ће по први пут остварити суфицит од 9 милијарди и једино ће остати дефицит у Фонду ПИО. Са 10 милијарди, субвенције привреди смањићемо на 3,85 милијарди и више немамо простора за њихово смањивање, с тим што ћемо их потпуно укинути 2007. године. Фонд плата у буџету за државну управу не може бити нижи а да буде одржив, јер смо га смањили за 0,22 одсто БДП-а зато што је из управе отишло 20.000 људи: 7.000 из Војске, 7.000 из здравства, 3.000 из Владе, бар толико ће до краја године отићи из образовања, а у 2006. понудићемо отпремнине за још 6.000 немедицинских радника у здравству. Већ смо смањили материјалне трошкове министарстава, крећемо и у реформу здравства и више једноставно немамо где да смањујемо фискалне расходе. Мало је земаља које ће имати суфицит у консолидованом билансу јавних финансија за 2006. од 2,3 одсто БДП-а (45 милијарди динара), за један одсто већи него у 2005. За разлику од овогодишњег суфицита, који је последица и смањења потрошње али и повећања прихода на основу увођења ПДВ-а, у 2006. он ће порасти искључиво на бази смањења јавне потрошње, без повећања пореза и јавних прихода. Зато и тврдим да су фискалне мере мање-више исцрпљене, а с тим се сложила и мисија ММФ-а. Једину "рупу" представљале су локалне самоуправе и зато њихове плате у 2006. неће моћи да порасту за више од 9,3 одсто. Ако буду желели већи појединачни раст плата, мораће да смање број запослених.
Значи ли то да се од НБС-а очекују додатне монетарне рестрикције:
- Монетарна политика јесте урадила доста, али је наш привредни раст изузетно висок. Ниједна земља у Европи није прошле године имала стопу раста од 8,7 одсто као што је имала Србија, а многе је изненадило што је тај раст у првом полугођу ове године 6,1 одсто. Такав импулс привредном развоју последица је високих директних страних инвестиција и експлозивног развоја банкарског сектора. У оба случаја, због појачане кредитне активности банака и претварања девиза од страних инвестиција у динаре, имамо значајан притисак на раст новчане масе. Ако она расте брже од БДП-а, у условима прегрејане конјунктуре један од непожељних нуспродуката је виша инфлација. Једино решење је у комбинацији мера фискалне и монетарне политике, које се своди на смањење јавне потрошње, уз истовремено ограничавање раста кредита и далеко активнију улогу НБС-а на отвореном тржишту. У Румунији је Централна банка ове године повукла из оптицаја неколико милијарди долара јер је морала да стерилише директне стране инвестиције.
ММФ захтева да се повећају камате иако су и до сада биле знатно веће него у окружењу. Може ли то да угрози планирани привредни раст:
- То јесте велики изазов, али је пооштравање услова за давање кредита једини начин да се ограничи велики раст кредитне активности банака и задатак НБС-а је да процени да ли је конјунктура прегрејана. У односу на период пре 2000. Србија има експлозију привредног раста и потребно је да се охлади прегрејана конјунктура. Иако многи мисле супротно, бржи и већи раст није могућ. Ако је раст кредита већи од текућег капацитета привреде да на здрав начин прими све те зајмове, постоји опасност да сутра неће моћи да их врати. Зато је боље да се нешто већим каматама спречи њено претерано задуживање, него да пустите да се презадужи и да сутра буде да предузећа нису способна да врате кредит. Изгледа апсурдно, али НБС треба да спречи оне који не могу да враћају кредите да до њих уопште и дођу. У сваком случају, нешто мора да се жртвује, а све тешкоће креатора економске политике и произилазе из потребе да се процени шта мора да се жртвује да би се постигао бољи резултат. Ако се повећају каматне стопе, смањиће се привредни раст, а ако се не повећају, инфлација ће бити већа. Чак и ако повећавате камате - сво умеће је у томе да их не повећате превише, да истовремено одржите релативну стабилност курса и да уз све то имате и висок привредни раст. То су изазови који су пред нама и са НБС-ом смо постигли договор да сваке две недеље координишемо активности у вези са каматним стопама и операцијама на отвореном тржишту.
Да ли би било боље да се суфицит остави привреди за инвестиције:
- То и јесте наш средњорочни циљ, јер не правимо суфицит у буџету и Фонду здравства да бисмо их вечито задржали већ да то послужи као основа за смањење пореских стопа и доприноса за здравствено осигурање. Питање је само тајминга и мислим да то време долази за годину дана. Све што смо до сада урадили на смањењу потрошње не би имало смисла ако не буде праћено и растерећењем привреде. Суфицит у буџету још се не користи за то већ нам служи да амортизујемо дефицит у текућем рачуну платног биланса и смањимо притисак на инфлацију. Чим остваримо та два циља, планирам да за један одсто смањим стопе пореза на плате и доприноса за здравствено осигурање. Но, чак и после тога, буџет ће из предострожности остати у благом суфициту.
Раст прихода у буџету:
- Ове године очекујемо 424 милијарде динара, а за 2006. планирали смо 488 милијарди динара, али ће приходи буџета имати мањи релативни удео у БДП-у. У релативном односу приходи ће бити мањи за 0,4 одсто БДП-а, или око 8 милијарди динара.
Политика девизног курса за наредну годину:
- За политику курса искључиво је задужена НБС. Иако није лако наћи праву меру између захтева да се повећа конкурентност привреде, што би значило брже клизање курса, и захтева да се одржи макроекономска стабилност, што подразумева чвршћи курс, лично мислим да би требало и у 2006. задржати сличну политику курса. При томе ћемо се догодине у још већој мери суочити са великим притисцима ка апресијацији, а не депресијацији динара по основу прилива страних директних инвестиција, што по логици доприноси јачању домаће валуте. Очекујем да ће курс бити релативно стабилан, да неће ни јачати, али ни падати.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи