Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Најаве и обавештења

Почетна страна > Вести > Косово и Метохија > Решење будућег статуса Космета мора водити рачуна о неповредивости суверенитета и територијалног интегритета СЦГ

Решење будућег статуса Космета мора водити рачуна о неповредивости суверенитета и територијалног интегритета СЦГ

Београд/Њујорк, 24. октобар 2005. године - Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница поручио је данас на седници Савета безбедности УН у Њујорку да Србија и Црна Гора очекује да ће Савет безбедности, поступајући у складу са сопственим принципом неповредивости суверенитета и територијалног интегритета демократских држава, оквир и мандат разговора о будућем статусу Косова и Метохије дефинисати као разговор о статусу покрајине унутар међународно признате државе СЦГ.

Војислав Коштуница говори на седници Савета безбедности УН
Фото: Танјуг
Званични сајт Владе Србије преноси говор премијера Коштунице у целини.

"Господине председниче, госпође и господо, уважени чланови Савета безбедности,

Желим на почетку да изразим посебно поштовање према овом високом телу Светске организације. Обраћам се Вама, као представницима земаља чланица Савета безбедности Уједињених нација, са чврстим уверењем да сачињавате тело од којег не постоји позванији и поузданији гарант темеља не само Уједињених нација, већ и читавог светског поретка. Ви боље него ико знате да је у те темеље, као угаони камен, уграђен принцип неприкосновености суверенитета и територијалног интегритета демократских земаља.

Моја земља, Србија и Црна Гора, као лојалан и активан члан Уједињених нација, у многим приликама је на речи и делу доказала своју приврженост начелима од којих зависе мир и стабилност у свету. Због тога и данас, када се расправља о покрајини Косово и Метохија, ми са пуним поверењем очекујемо од Савета безбедности да снагом свог ауторитета обезбеди да се ни у случају Србије и Црне Горе не одступи од ненарушивог принципа поштовања суверенитета и територијалног интегритета.

Убеђен сам да нам је свима заједничко уверење да је незамисливо да се распарчава једна осведочено демократска земља и да се, противно њеној вољи, мењају њене међународно признате границе. То би без сумње био незапамћен случај у међународном праву и пракси Светске организације, али и опасан преседан са несагледивим дугорочним последицама по међународни поредак у целини. Молим Вас да имате у виду да се одговорност која данас лежи на Савету безбедности не односи само на судбину једне балканске земље, него да су питању основни принципи на којима, у интересу мира у свету, почивају и делују Уједињене нације.

Посебно ми је стало, господине председниче, да Савету безбедности предочим да је државна заједница Србија и Црна Гора у потпуности спремна да преузме свој део одговорности у процесу успешног решавања питања Косова и Метохије, на основама међународног права и у складу са демократским вредностима савременог света. Ми смо, унутар тих најопштијих оквира, безрезервно опредељени за компромисно решење и спремни да покрајини Косову и Метохији као саставном делу СЦГ обезбедимо суштинску аутономију. Од праведног и успешног решења косовског проблема увелико ће зависити будућност моје земље, региона, па у одређеној мери и Европе. Зато ми, са уважавањем и поверењем, излазимо пред овај форум очекујући његов пресудан допринос у духу претходних докумената Савета безбедности, а пре свега са ослонцем на Резолуцију број 1244 од 10. јуна 1999. године. И као што та резолуција недвосмислено потврђује суверенитет и територијални интегритет Србије и Црне Горе, ми смо сигурни да наредне одлуке Савета безбедности неће изневерити овај начелни став Уједињених нација.

Господине председниче, Савет безбедности УН налази се данас пред веома одговорним задатком. Треба да донесе одлуку о преласку на нову фазу решавања питања Косова и Метохије, а да претходна фаза ни изблиза није испунила јасно пројектоване задатке. Током претходних заседања овог тела о Косову и Метохији наша страна аргументовано је предочавала опште рђаво стање у покрајини, а посебно безнадежан положај српске и осталих неалбанских заједница. Више пута смо изнели податке који су уверљиво говорили не само о томе да је Космет далеко и од самог привида мултиетничности, већ да су погажена и најелементарнија људска права и слободе, од права на живот до слободе од страха.

Извештај амбасадора Каиа Еидеа, који се данас налази пред Саветом безбедности, има два основна циља: да дâ свеобухватну оцену ситуације на Косову и Метохији и, на основу те оцене, утврди има ли основа да отпочну преговори о будућем статусу покрајине. Још прецизније, задатак амбасадора Еидеа био је да испита колико су на Космету испуњени стандарди од којих се мора поћи у изградњи демократског, мултиетничког и економски одрживог друштва.

Дајући оцену ситуације на Космету, амбасадор Еиде изнео је приличан број кључних чињеница, посебно када је реч о тешком положају српске и других неалбанских заједница. "Мало је учињено да се створе основе мултиетничког друштва", каже он, па је ситуација у том погледу изузетно "мрачна". "Мањинске заједнице, а нарочито косовски Срби, трпе од несигурности која није само ствар њихове перцепције". У сваком случају, "тешко је очекивати од припадника мањинских заједница да се излажу ризику не би ли проверили да ли слобода кретања и сигурност" за њих постоје или не постоје. "Својинска права се не поштују и не штите". А масовно бесправно одузимање државне својине Србије путем приватизације, уопште се не помиње у Извештају. "Бесправна градња и бесправно запоседање туђих кућа раширене су појаве". Посебно када је реч о мањинским заједницама, "малтретирање, пљачка, крађа стоке и сличне појаве" свакодневна су ствар; томе "треба додати раширено, а незаконито запоседање својине, нарочито обрадивог земљишта, што онемогућава приступ таквој својини и њено коришћење без излагања ризику по властиту безбедност".

Посебну пажњу, господине председниче, заслужује следећа оцена амбасадора Еидеа: "Одсуство сигурности и непоштовање својинских права, као и неизвесност у погледу будућности, у великој мери су довели до тога да је процес повратка практично заустављен. Дубоко је уврежено мишљење да почионици злочина остају некажњени и да су могућности за поновно успостављање нормалног живота веома ограничене. Велика већина оних који су напустили Косово после јуна 1999. године није се вратила". Ове тврдње добијају још већу тежину када их доведемо у везу са прецизним подацима који се у Еидеовом извештају не наводе. Више од 60 одсто Срба са Косова и Метохије данас су интерно расељена лица у централној Србији. Ако изузмемо северни део Митровице, у Приштини, Призрену, Пећи, Гњилану, Урошевцу и другим косметским градовима више нема Срба; Срби у покрајини данас су углавном угрожено и обесправљено сеоско становништво. О потпуној правној несигурности Срба најбоље говори податак да од 17.000 пресуда у имовинским споровима које су пред косметским судовима донесене у корист Срба, до сада практично ниједна није извршена. Од јуна 1999. године православље на Космету изложено је суровом и смишљеном прогону. Потпуно или делимично је уништено око 150 српских православних цркава и манастира, православна гробља широм Космета су оскрнављена и у многим случајевима уништена, а православни хришћани лишени основних могућности за исповедање своје вере.

Сви ови примери грубог кршења и потпуног обесмишљавања људских и мањинских права у Извештају се тумаче не само етнички мотивисаним насиљем над мањинама, већ и неспровођењем прописа и слабошћу институција, пре свега правосуђа и полиције. То се односи како на централне покрајинске институције, у којима, како се у Извештају истиче, Срби страхују да им је намењена само декоративна улога, тако подједнако и на систем локалне самоуправе, који у погледу заштите српске и осталих неалбанских заједница није развијен ни на папиру, а некмоли примењен.

Упркос овим чињеницама, господине председниче, амбасадор Еиде је препоручио да се отвори процес преговора о будућем статусу Косова и Метохије. Он, додуше, додаје да за отпочињање овог процеса "ниједан тренутак неће бити добар" и инсистира на томе да с применом стандарда треба наставити и током преговарачког процеса. Суштинско питање ипак остаје: да ли је могуће да преговори о статусу успеју ако кључни стандарди људских права и основних слобода на Косову и Метохији не само да нису испуњени, него нема изгледа ни да буду испуњени у блиској будућности? У овом тренутку мислим да би се на то питање могао дати само следећи одговор. Једино озбиљним и до краја реалистичним сагледавањем ситуације на Косову и Метохији, којем је значајан допринос дао и извештај амбасадора Еидеа, можемо постићи оно што бих желео да верујем да је заједнички циљ свих оних који се баве косметским питањем, а то је да у овој покрајини буде више права, а знатно мање насиља и страха.

Мени је, господине председниче, посебно стало до тога да у овој прилици нагласим да ће се моја земља, са своје стране, у процесу који предстоји у потпуности ослањати на општа начела и норме међународног права и универзално признате вредности демократског поретка. То значи да Србија и Црна Гора с поуздањем очекује да ће Савет безбедности, поступајући у складу са сопственим принципом неповредивости суверенитета и територијалног интегритета демократских држава, оквир и мандат разговора о будућем статусу Косова и Метохије дефинисати као разговор о статусу покрајине унутар међународно признате државе СЦГ. Изричито указујем, господине председавајући, на то да сви принципи за решавање питања Косова и Метохије, које ми данас овде заступамо, без изузетка представљају принципе Уједињених нација, за чије је спровођење задужен Савет безбедности.

Фото: www.un.org
Први наш став гласи да било које решење проблема мора водити рачуна о неповредивости суверенитета и територијалног интегритета Србије и Црне Горе као међународно признате државе, чланице Уједињених нација и других међународних организација. Овакав став у општој равни налажу основни извори међународног права – међу осталима Повеља Уједињених нација и Завршни акт из Хелсинкија – док се, у овом посебном случају, темељи на Резолуцији 1244 СБ УН, где је изричито (expressis verbis) потврђен суверенитет и територијални интегритет Србије и Црне Горе. Уз основне изворе међународног права, границе и територијални интегритет држава насталих распадом претходне Југославије додатно су зајемчени посебним међународним документима и споразумима, као што су Мишљења Арбитражне комисије Конференције о Југославији (Мишљење бр. 3 од 11. јануара 1992) и Општи оквирни споразум о миру у Босни и Херцеговини од 21. новембра 1995. (Дејтонско - париски споразум).

Поред тога што напред изнети став почива на основним изворима и правилима међународног права, све резолуције Савета безбедности које су се односиле на кризу на Косову и Метохији пре Резолуције 1244, дакле резолуције бр. 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998) и 1239 (1999), као и сама Резолуција СБ УН бр. 1244, expressis verbis потврђују суверенитет и територијални интегритет Србије и Црне Горе. Сматрам да је Савет безбедности, који је и сам правно везан Повељом УН, право место да се нагласи да овде није реч о факултативним обавезама држава, већ о нормама међународног права са највишим степеном обавезности, то јест о нормама jus cogens, чије је поштовање основни услов функционисања међународне заједнице као целине, и од којих није могуће никакво одступање.

Друго: у разговорима о будућем статусу мора се водити рачуна о чињеници да је Србија и Црна Гора демократски организована држава. Као без сумње и чланови овог високог тела, ми сматрамо незамисливим да се било којој демократској земљи намећу било каква решења, а најмање она решења која би угрозила њене међународно признате границе. Сваки покушај наметања решења у виду фактичког легализовања поделе Србије отимањем дела њене територије, представљао би не само правно насиље над једном демократском државом, већ и насиље над самим међународним правом.

Треће: наша политичка воља и енергија морају бити, и биће, усмерене ка проналажењу конкретне и остварљиве форме суштинске аутономије за Косово и Метохију, при чему легитимни интереси албанског народа у тој покрајини остају неприкосновени. Подсећамо на то да је суштинска аутономија покрајине предвиђена као облик политичког решења кризе још у Резолуцији Савета безбедности бр. 1160 из 1998. године, а да су Закључци састанка министара Г-8 од 6. маја 1999. године и текст Споразума који је представљао основу за престанак непријатељстава, реафирмисали такво политичко решење.

Четврто: верујем да делим мишљење чланова овог високог тела када кажем да ће мирно и споразумно решење будућег статуса Косова и Метохије унутар Србије и Црне Горе представљати одлучујући корак ка европским интеграцијама не само наше државе већ и свих земаља у региону. Споразумно решење подразумева компромис у којем ни српска ни албанска страна неће моћи да остваре све своје циљеве и аспирације. Али само нас компромис води бржој интеграцији у европски економски, социјални и културни простор и, у крајњој линији, у прикључивање Европској унији.

Ова темељна опредељења, господине председниче, представљају оквире у којима наша земља, са најбољим намерама и оптимизмом, приступа процесу дефинисања будућег статуса Косова и Метохије.

Преговори о будућем статусу Косова и Метохије, господине председниче, имаће највише изгледа да се успешно заврше уколико се у свом главном делу буду одвијали у форми непосредних разговора представника двеју страна. Сигуран сам да међу нама нема спора о томе да општи циљ разговора треба да буде споразумно решење страна учесница, уз поштовање основних начела и норми међународног права. Ако је то стварни циљ, онда наши разговори морају бити непосредни. Уколико такву форму разговора није могуће постићи одмах, на самом почетку, јасно је да специјални изасланик за статусно питање мора томе максимално да тежи. До коначног циља, по нашем уверењу, може се доћи само у непосредним разговорима у присуству специјалног изасланика и његових сарадника.

И на крају желим да кажем да је данас општа ситуација у Србији и Црној Гори, као и на Косову и Метохији, сасвим различита у односу на ону из јуна 1999. године. У Србији је успостављена демократска власт, СЦГ је регулисала свој статус у Уједињеним нацијама и неповратно се укључила у европске интеграционе процесе. Тиме су начело и позитивна норма међународног права о суверенитету и територијалном интегритету наше државе, који су јасно потврђени и у јуну 1999. године, пресудно обогаћени демократским садржајем. Остваривање људских и мањинских права, добросуседски односи и мир у региону и свету постали су основне одреднице у спровођењу унутрашње и спољне политике Србије и Црне Горе. Укратко, моја земља се афирмисала, и све се више афирмише, као поуздан гарант основних демократских вредности данашњег света, како унутар своје територије тако и у региону.

Допустите ми, господине председниче, да ово обраћање завршим изражавајући недвосмислену спремност своје земље да, заједно са Саветом безбедности, и на начин који предвиђају међународне норме, уложи сваки напор како би се дошло до компромисног решења проблема Косова и Метохије. Желим да верујем да ће и друга страна у спору бити спремна да преузме свој део одговорности, а убеђен сам да међународна заједница, оличена у Уједињеним нацијама, неће допустити да, под притиском претњи насиљем, дође до разбијања једне демократске државе и на тај начин до поткопавања најдубљих основа на којима почива међународни поредак. Подразумева се, и уверен сам да ви то најбоље разумете, да ниједна демократска и слободна држава никада то не би могла да прихвати. Јер, госпође и господо, о томе је данас и овде заправо реч.

Господине председниче, госпође и господо, знајући да делимо заједничке принципе на којима почива међународни правни поредак и сама организација УН, изражавам поверење у правично поступање Савета безбедности. Због тога очекујем ништа мање од елементарне праведности, и ништа више од сагласности о томе да за моју земљу важе они исти универзални принципи који важе за сваку од ваших земаља појединачно, али и за све демократске државе-чланице светске породице народа.

У уверењу да ће Савет безбедности с пуном озбиљношћу размотрити аргументе које сам предочио, изражавам захвалност господине председавајући на прилици да се обратим овом високом скупу, као и на пажњи са којом сам саслушан".


Документи
  Резолуција о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији (2013)
  Политичка Платформа за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини (2013)
  Споразуми постигнути у дијалогу са Приштином уз посредовање ЕУ (2011)

Линк
Канцеларија за Косово и Метохију

Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs