Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Најаве и обавештења

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Активности потпредседника > Србија тежи да додатно продуби економске везе са Немачком

Србија тежи да додатно продуби економске везе са Немачком

Београд/Берлин, 14. септембар 2018. године – Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас у Берлину да наша земља настоји да води проактивну, јасно профилисану и осмишљену спољну политику која доприноси њеном бољем позиционирању на регионалном, европском и ширем међународном плану.


Званични сајт Владе Србије преноси у целини иступање Дачића на церемонији обележавања 20 година Регистрованог удружења берлинских привредника „Берлински привредни разговори“, у дискусији на тему „Западни Балкан у Европи – могућности и изазови“:

„Поштовани господине Бекеру,
Поштовани господине Хармс,
Даме и господо,

Желео бих, пре свега, да захвалим господину Бекеру што ми је, својим љубазним позивом, пружио прилику да се обратим овако еминентном аудиторијуму и изнесем ставове Републике Србије о изазовима са којима се суочава регион из којег долазим, али и о визији и конкретним предлозима како да се они превазиђу.

Република Србија настоји да води проактивну, јасно профилисану и осмишљену спољну политику која доприноси њеном бољем позиционирању на регионалном, европском и ширем међународном плану. За Републику Србију је од кључног интереса очување стабилности у региону и оријентација свих земаља ка што интензивнијој сарадњи у свим областима, јер то омогућава одржив развој и саме Србије. У том смислу, унапређење добросуседске и узајамно корисне сарадње, представља condicio sine qua non укупне спољне политике Србије.

Србија чврсто верује у то да је ЕУ најбољи оквир за све земље региона и да ће се у њој најлакше остварити појединачни интереси сваке земље понаособ. Процеси евроинтеграције, јачања регионалне сарадње и унутрашњих реформи у земљама Западног Балкана су у великој мери комплементарни. Европска перспектива Западног Балкана суштински је утицала на унапређење регионалне сарадње и допринела да се многа отворена питања решавају дијалогом.

Међутим, криза са мигрантима, непознанице које је донео „Брегзит“, као и дилеме које је отворила дискусија о будућности ЕУ представљају изазове без преседана за Европску унију, али и за наш регион. Једноставних и лаких решења за изазове било где у свету нема, али Србија сматра да је једини исправан смер за њихово превазилажење, јачање узајамних веза и стављање акцента на оно што нас повезује – а не на оно што нас раздваја. То је „добитна комбинација“ за сваку земљу појединачно, али и регион као целину.

Србија је опредељена да у односима са суседима и земљама региона промовише ,,позитивну агенду“ - оријентисану ка будућности и настоји да се у односима са свим земљама региона тежиште стави на развој економске и других видова узајамно-корисне сарадње. Оцењујемо да би то могло да допринесе стварању повољније укупне климе у региону, а тиме и да олакша решавање нагомиланих наслеђених питања.

Управо из тих разлога, Србија је снажно подржала немачку иницијативу за покретање тзв. Берлинског процеса и са великом посвећеношћу учествовала у свим његовим активностима. За Р. Србију „агенда повезивања“ (Connectivity Agenda) представља један од кључних стубова „Берлинског процеса“ у целини, наше међусобне сарадње у региону, као и сарадње са државама чланицама ЕУ које су део „Берлинског процеса“, али и са Европском комисијом.

Желео бих да издвојим неколико постигнутих резултата у оквиру „Берлинског процеса“: по угледу на немачко-француски модел, успостављена је Регионална канцеларија за сарадњу младих, са седиштем у Тирани, закључен је Споразум о оснивању Транспортне заједнице у ЈИЕ, са седиштем у Београду, која би требало да почне са функционисањем до краја ове године и успостављен Коморски инвестициони форум Западног Балкана (КИФ), са седиштем у Трсту, који представља и заступа интересе приближно 350.000 компанија.

Спремност на сарадњу коју Р. Србија показује у изградњи регионалне саобраћајне инфраструктуре јесте још један од начина на који показујемо опредељеност за мир, стабилност и просперитет у региону. За нас је, у том смислу, изградња аутопута Ниш-Мердаре-Приштина-Тирана-Драч један од кључних приоритета.

У предстојећем периоду, акценат ће бити стављен и на реализацију других инфраструктурних пројеката, попут реконструкције и модернизације пруге Ниш-Димитровград, Београд-Будимпешта, Београд-Ниш и Београд-Бар, као и на завршетак обилазнице око Београда, односно на радове на Сави и Дунаву као главним пловним путевима, за чију реализацију су неопходна одговарајућа финансијска средства. Поред тога, у поступку је и израда регионалне Студије хидроенергетског потенцијала.

Када је реч о регионалним пројектима економског карактера, сматрамо да би у предстојећем периоду пажњу, између осталог, требало посветити и следећим темама: успостављању заједничких граничних контрола у оквиру региона ЦЕФТА и заједничког коришћења опреме за граничну контролу робе; успостављању “он-лине” система за увоз-извоз, где би се институцијама у Србији и другим Странама ЦЕФТА помогло да се све (или скоро све) процедуре везане за извоз, односно увоз обављају електронски; јачању система електронске трговине (E-Commerce) у региону кроз дефинисање правила и јачање безбедности учесника. Сви наведени предлози су у директној вези са Дигиталном интеграцијом.

Ове пројекте и иницијативе сам навео у жељи да подстакнем ваше интересовање за сарадњу у њиховој реализацији.

Даме и господо,

Са задовољством констатујем да је Немачка један од најзначајнијих економских партнера Србије, као и један од највећих инвеститора у српску привреду. Република Србија жели да са Немачком додатно унапреди и продуби економске везе, јер смо уверени да управо у тој области можемо да, у догледно време, постигнемо још боље резултате.

У периоду јануар-јул 2018. године укупна робна размена између две земље износила је 2,83 милијарде евра. Извоз Србије у СР Немачку је износио 1,15 милијарди евра, а увоз 1,68 милијарди евра, док је у 2017. години робна размена између две земље по први пут премашила износ од четири милијарде евра и износила 4,34 милијарде евра, што представља повећање од 10,3 одсто у односу на 2016. годину, када је укупна размена била мања за чак 404,3 милиона евра и износила приближно 3,94 милијарде евра.

Такође, желим да истакнем да у Србији послује преко 400 компанија са немачким капиталом, које запошљавају овише од 47.000 радника. Убеђен сам у то да ће овакви импресивни резултати и позитивна искуства ваших пословних људи и за вас који сте данас овде присутни бити подстрек да озбиљно размотрите пословање у Србији.

На свом путу ка пуноправном чланству у ЕУ, Србија је спровела низ реформи у економској, али и у областима владавине права, функционисања државних и локалних органа управе, дигитализације и сл. Тиме је, истовремено, створила изузетно повољне услове за пословање и инвестирање страних компанија у Србији. Најбољи доказ да се таква политика показала успешном су подаци о спољнотрговинској размени наше две земље, броју немачких фирми које послују у Србији и у њу инвестирају, које сам вам управо изнео.

Користим ову прилику да вас позовем да посетите Србију и лично се уверите да смо спремни да понудимо изузетно повољне услове пословања, а наши кључни интереси су повећање немачких инвестиција у инфраструктурне пројекте, сарадња у области ауто-индустрије и енергетике, пољопривредно-прехрамбени сектор, ИТ и туризам. Надам се да ће резултат овог скупа бити одлука да и ви постанете део импресивне немачке пословне заједнице у Србији.

Хвала на пажњи“, истакао је Дачић.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs