П:
О:
Читај ми
Неговање српског језика и ћириличног писма најважније питање културне политике
Београд,
24. јул 2018.
Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић и председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић потписали су данас Протокол о сарадњи, чиме је досадашња успешна сарадња формализована и институционализована.
Вукосављевић је рекао да је Одбор за стандардизацију српског језика најважније тело које се бави питањима језичке културе, језичког стандарда и језичких норми, које брине о језику и заштити ћириличног писма.
Према његовим речима, Министарство сматра да су неговање српског језика и очување и неговање ћириличног писма нека од најважнијих питања културне политике, а потписивање овог протокола показује заинтересованост државе за вођење рачуна о битним питањима језичке културе.
Он је констатовао да постоје потребе за аутентичним тумачењима, попут недоумица око означавања држављанства у пасошима и у тим приликама друга министарства обраћају се Министарству културе, а оно тражи мишљење од Одбора.
Према његовим речима, сва питања у области деловања и постојања једног друштва су директно или индиректно везана за културу и сведоци смо тога да настају многи језици, државе, постоји одређени политички инжењеринг поготово када је реч о језику.
Многи фактори утичу на културу говора, као што је велики уплив туђица, стварање новог језика захваљујући новим технологијама, и јасна је потреба да се чешће заузимају званични ставови око језичких недоумица, рекао је Вукосављевић.
Министар је поручио да су неговање културе говора, језичке културе, опште писмености и предузимање мера за заштиту ћириличног писма међу приоритетима културне политике Србије.
Вукосављевић је навео и да је с тим у вези у процедури Владе Србије Предлог измена и допуна Закона о језику и писму.
Језичка политика обухвата широко подручје, важно за опстанак једног друштва и нације и тиче се службене, односно јавне употребе језика и писма, што су у свим другим земљама синонимни појмови и што треба да уважи и наша правна терминологија, а ту је остваривање културних права националних мањина у овој области, рекао је Вукосављевић и констатовао у погледу мањинских права највиши степен примене европских стандарда.
Министар је изразио уверење да је ћирилица угрожена, јер је једно писмо живо у мери у којој се употребљава, а дух времена, међународне околности, развој технологије и савремени начини комуникације гурају латиницу у први план.
Мере заштите ћирилице нису мере против латинице. Свако је приметио скоро потпуну доминацију латинице на исписима на локалима и објектима и ако се тај тренд настави, може се десити да за деценију-две ћирилица буде потпуно истиснута из јавне употребе, упозорио је он.
Вукосављевић је нагласио да у јавном и политичком животу и у медијима постоји простор за побољшање нивоа културе говора и да ће Министарство наставити да, у складу са својим капацитетима, подстиче, брине и учествује у свим процесима који имају за циљ побољшање језичке културе, нивоа опште писмености и чување стандарда и норми српског језика.
Танасић је подсетио на то да је Одбор за стандардизацију српског језика формиран пре 20 година, али да је тек доласком министра Вукосављевића на ту функцију успостављена сарадња струке и државе каква мора да буде када је посреди брига о језику и писму, осмишљавање и спровођење језичке политике.
Он је рекао да и друга министарства треба да буду свесна постојања Одбора и да га консултују како би се избегле грешке.
Потписивању протокола присуствовали су чланови Одбора – члан Академије наука и уметности Републике Српске Слободан Реметић и професори Милорад Дешић, Вељко Брборић, Милош Ковачевић и Александар Милановић.
Према његовим речима, Министарство сматра да су неговање српског језика и очување и неговање ћириличног писма нека од најважнијих питања културне политике, а потписивање овог протокола показује заинтересованост државе за вођење рачуна о битним питањима језичке културе.
Он је констатовао да постоје потребе за аутентичним тумачењима, попут недоумица око означавања држављанства у пасошима и у тим приликама друга министарства обраћају се Министарству културе, а оно тражи мишљење од Одбора.
Према његовим речима, сва питања у области деловања и постојања једног друштва су директно или индиректно везана за културу и сведоци смо тога да настају многи језици, државе, постоји одређени политички инжењеринг поготово када је реч о језику.
Многи фактори утичу на културу говора, као што је велики уплив туђица, стварање новог језика захваљујући новим технологијама, и јасна је потреба да се чешће заузимају званични ставови око језичких недоумица, рекао је Вукосављевић.
Министар је поручио да су неговање културе говора, језичке културе, опште писмености и предузимање мера за заштиту ћириличног писма међу приоритетима културне политике Србије.
Вукосављевић је навео и да је с тим у вези у процедури Владе Србије Предлог измена и допуна Закона о језику и писму.
Језичка политика обухвата широко подручје, важно за опстанак једног друштва и нације и тиче се службене, односно јавне употребе језика и писма, што су у свим другим земљама синонимни појмови и што треба да уважи и наша правна терминологија, а ту је остваривање културних права националних мањина у овој области, рекао је Вукосављевић и констатовао у погледу мањинских права највиши степен примене европских стандарда.
Министар је изразио уверење да је ћирилица угрожена, јер је једно писмо живо у мери у којој се употребљава, а дух времена, међународне околности, развој технологије и савремени начини комуникације гурају латиницу у први план.
Мере заштите ћирилице нису мере против латинице. Свако је приметио скоро потпуну доминацију латинице на исписима на локалима и објектима и ако се тај тренд настави, може се десити да за деценију-две ћирилица буде потпуно истиснута из јавне употребе, упозорио је он.
Вукосављевић је нагласио да у јавном и политичком животу и у медијима постоји простор за побољшање нивоа културе говора и да ће Министарство наставити да, у складу са својим капацитетима, подстиче, брине и учествује у свим процесима који имају за циљ побољшање језичке културе, нивоа опште писмености и чување стандарда и норми српског језика.
Танасић је подсетио на то да је Одбор за стандардизацију српског језика формиран пре 20 година, али да је тек доласком министра Вукосављевића на ту функцију успостављена сарадња струке и државе каква мора да буде када је посреди брига о језику и писму, осмишљавање и спровођење језичке политике.
Он је рекао да и друга министарства треба да буду свесна постојања Одбора и да га консултују како би се избегле грешке.
Потписивању протокола присуствовали су чланови Одбора – члан Академије наука и уметности Републике Српске Слободан Реметић и професори Милорад Дешић, Вељко Брборић, Милош Ковачевић и Александар Милановић.
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...