П:
О:
Читај ми
Омогућено обраћање мањина у парламенту на матерњем језику
Београд,
24. јун 2018.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић изјавила је данас да је изгласавањем измена Закона о службеној употреби језика припадницима националних мањина омогућено да се у парламенту обраћају на свом језику.
Аутор:
rts.rs
Пауновић је, гостујући у Дневнику Радио-телевизије Србије (РТС), навела да је та могућност постојала од 2002. године, али са извесним ограничењем које је сада укинуто.
Посланици су могли да се обраћају на свом мањинском језику уколико је њихова национална мањина заступљена два одсто у односу на укупан број становника. Сада то ограничење не постоји, објаснила је она.
Према њеним речима, постоји могућност да се народни посланици обрате на свом матерњем језику, али и да поднеске прилажу на свом матерњем језику.
Изменама Закона о националним саветима, како је напоменула, јасније су дефинисана овлашћења тих савета, смањења прекомерна политизација и транспарентнији рад националних савета, а долази и до транспарентнијег трошења новца.
Она је објаснила да ове измене доносе три кључна нивоа промена – први се тиче надлежности и статуса Националног савета, регулишу се питања око заснивања радног односа, положај изабраних лица и функционера у Националноим савету, уводи се програмски буџет, обавезни ревизорски извештаји, строже контроле новца, као и транспарентније трошење.
Пауновић је, говорећи о жалбама мештана бугарске националности на проблеме са исписивањем њихових презимена у личним документима, истакла да је реч о проблему који намеће пракса, али да ће се све учинити да се дође до решења.
Проблем у пракси се повремено дешава јер постоји разлика између српског и бугарског језика када су у питању презимена. У бугарском језику постоји женски и мушки облик презимена и приликом закључења брака у Бугарској ће неком ко се презива Иванов супруга носити презиме Иванова, а у Србији то није могуће. Дакле једнака су презимена за оба брачна друга. То је проблем који пракса намеће, прецизирала је она.
Директор Канцеларије је нагласила да је доста урађено на унапређењу положаја бугарске националне мањине, истакавши да 18.500 грађана ове мањине који живе у Србији имају свој Национални савет, који се финансира средствима из буџета Србије.
Такође, како је додала, 1.100 малишана свакодневно изучава бугарски језик са елементима националне културе, за 170 деце у основним школама обезбеђена је комплетна настава на бугарском језику, за 180 ученика средње школе такође постоји комплетна настава.
Посланици су могли да се обраћају на свом мањинском језику уколико је њихова национална мањина заступљена два одсто у односу на укупан број становника. Сада то ограничење не постоји, објаснила је она.
Према њеним речима, постоји могућност да се народни посланици обрате на свом матерњем језику, али и да поднеске прилажу на свом матерњем језику.
Изменама Закона о националним саветима, како је напоменула, јасније су дефинисана овлашћења тих савета, смањења прекомерна политизација и транспарентнији рад националних савета, а долази и до транспарентнијег трошења новца.
Она је објаснила да ове измене доносе три кључна нивоа промена – први се тиче надлежности и статуса Националног савета, регулишу се питања око заснивања радног односа, положај изабраних лица и функционера у Националноим савету, уводи се програмски буџет, обавезни ревизорски извештаји, строже контроле новца, као и транспарентније трошење.
Пауновић је, говорећи о жалбама мештана бугарске националности на проблеме са исписивањем њихових презимена у личним документима, истакла да је реч о проблему који намеће пракса, али да ће се све учинити да се дође до решења.
Проблем у пракси се повремено дешава јер постоји разлика између српског и бугарског језика када су у питању презимена. У бугарском језику постоји женски и мушки облик презимена и приликом закључења брака у Бугарској ће неком ко се презива Иванов супруга носити презиме Иванова, а у Србији то није могуће. Дакле једнака су презимена за оба брачна друга. То је проблем који пракса намеће, прецизирала је она.
Директор Канцеларије је нагласила да је доста урађено на унапређењу положаја бугарске националне мањине, истакавши да 18.500 грађана ове мањине који живе у Србији имају свој Национални савет, који се финансира средствима из буџета Србије.
Такође, како је додала, 1.100 малишана свакодневно изучава бугарски језик са елементима националне културе, за 170 деце у основним школама обезбеђена је комплетна настава на бугарском језику, за 180 ученика средње школе такође постоји комплетна настава.
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...
-
Београд, 26. април 2024.Разбијен ланац производње и продаје фалсификованих производа
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 25. април 2024.Рекордна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години
-
Београд/Бањалука, 25. април 2024.Заједничке активности Србије и Републике Српске у односима са...
-
Смедерево, 24. април 2024.Србија неће погнути главу и изабрати пут повлачења