П:
О:
Читај ми
Обележено пет година ЕУ програма "Европа за грађане и грађанке"
Београд,
28. мај 2018.
Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије обележила је 24. маја пет година учешћа Србије у програму Европске уније "Европа за грађанке и грађане" великом националном конференцијом "Ка бољој Европи за грађане и грађанке".
Аутор:
civilnodrustvo.gov.rs
Конференција, која је одржана у Југословенској кинотеци, окупила је више од 200 представника органа јавне управе на сва три нивоа власти, представнике организација цивилног друштва, донатора, културних и других институција.
Посебно је значајно то што су скупу присуствовали и корисници овог програма, који су у претходном периоду спроводили пројекте, представници контакт тачака за овај програм из Хрватске и Босне и Херцеговине, као и представници контакт тачака за друге ЕУ програме из Србије.
У уводном делу, окупљеним учесницима обратили су се в. д. директора Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Жарко Степановић, народни посланик и члан Одбора за европске интеграције Душица Стојковић, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе Сања Путник, шеф и сектора операција Делегације ЕУ у Србији Николас Бизел и генерални секретар Сталне конференције градова и општина Ђорђе Станичић.
Степановић је у свом излагању истакао да се кроз Програм "Европа за грађане и грађанке" негују заједничка историја и вредности Европе, док се грађани укључују у креирање јавних политика у областима које су од значаја за њихов живот, али се на тај начин и јачају капацитети и сви корисници програма припремају за будуће чланство у Унији. Стојковић је навела да Србија, за разлику од других држава које преговарају о чланству, има развијену сарадњу са организацијама цивилног друштва, које су окупљене у Национални конвент о Европској унији.
Када се разговара о прикључењу, говори се о поглављима, бројевима и користе се неразумљиви страни изрази, како је оценила, због чега грађанима није увек све најјасније.
У медијима, нажалост, тема европских интеграција није довољно присутна и грађани не могу да чују шта су користи од тог процеса, поновила је Стојковић и додала да је зато важно учешће у оваквим програмима, где се на непосредан начин виде користи чланства.
Путник је рекла да се на бројним форумима, као што је недавни самит у Софији, фокус проширења пребацује на терен високе политике и на отварање неких тешких тема.
Програм "Европа за грађане и грађанке" на најнепосреднији начин представља људима шта је Европа и шта значи бити грађанин ЕУ, додала је она. Бизел је истакао да је Србија од земаља кандидата за чланство у ЕУ најактивнији учесник тог програма, уз напомену да су у протеклих пет година спроведена 33 пројеката, у којима је било 300 учесника и представника локалних самоуправа, а буџет је износио два милиона евра.
Он је подсетио на то да је ЕУ различите програме организација цивилног друштва подржала са 30 милиона евра, односно подржала је различите програме Владе Србије за јачање дијалога и сарадње са организацијама цивилног друштва.
Према његовим речима, процес европских интеграција је незамислив без дијалога власти са организацијама цивилног друштва, њихове експертизе и искуства.
Станичић је нагласио улогу локалних самоуправа у процесу европских интеграција, јер се приближно 70 одсто правних тековина управо примењује на нивоу општина.
Он је оценио да општи циљеви програма доприносе бољем разумевању ЕУ, њених вредности, историје и различитости, као и промоцији европског грађанства и унапређењу грађанског учешћа на нивоу Уније.
У другом делу конференције, представник Уреда за удруге Републике Хрватске Маја Томичић представила је искуство Хрватске у поменутом програму.
Руководилац Групе за међународну сарадњу и европске интеграције Канцеларије Сања Атанасковић Опачић предочила је резултате учешћа Србије у програму "Европа за грађане и грађанке" од почетка 2013. године до краја 2017. године.
У овом периоду, одобрена су 33 пројекта чији су носиоци из Србије, у укупном износу већем од два милиона динара. Такође, више од 300 корисника из Србије остварило је улогу партнера на пројектима који су се реализовали широм Европе.
Представници организација цивилног друштва корисника овог програма учествовали су у панел-дискусији на тему "Активни грађани – кључ за бољу Европу".
Представници фондације "Ана и Владе Дивац", Београдске отворене школе, Фонда за хуманитарно право, Центра за културну деконтаминацију, Медиа&реформ центра Ниш и Грађанских иницијатива, дискутовали су о активном грађанству као централној тачки Програма, при чему су представили своје искуство учествовања у програму, као и његове главне предности и мане.
У сврху обележавања ове петогодишњице, Канцеларија је припремила брошуру о пројектима са носиоцима из Србије, а који су успешно реализовани у претходном периоду, као и промотивни видео-материјал о искуствима учесника овог програма.
У уводном делу, окупљеним учесницима обратили су се в. д. директора Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Жарко Степановић, народни посланик и члан Одбора за европске интеграције Душица Стојковић, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе Сања Путник, шеф и сектора операција Делегације ЕУ у Србији Николас Бизел и генерални секретар Сталне конференције градова и општина Ђорђе Станичић.
Степановић је у свом излагању истакао да се кроз Програм "Европа за грађане и грађанке" негују заједничка историја и вредности Европе, док се грађани укључују у креирање јавних политика у областима које су од значаја за њихов живот, али се на тај начин и јачају капацитети и сви корисници програма припремају за будуће чланство у Унији. Стојковић је навела да Србија, за разлику од других држава које преговарају о чланству, има развијену сарадњу са организацијама цивилног друштва, које су окупљене у Национални конвент о Европској унији.
Када се разговара о прикључењу, говори се о поглављима, бројевима и користе се неразумљиви страни изрази, како је оценила, због чега грађанима није увек све најјасније.
У медијима, нажалост, тема европских интеграција није довољно присутна и грађани не могу да чују шта су користи од тог процеса, поновила је Стојковић и додала да је зато важно учешће у оваквим програмима, где се на непосредан начин виде користи чланства.
Путник је рекла да се на бројним форумима, као што је недавни самит у Софији, фокус проширења пребацује на терен високе политике и на отварање неких тешких тема.
Програм "Европа за грађане и грађанке" на најнепосреднији начин представља људима шта је Европа и шта значи бити грађанин ЕУ, додала је она. Бизел је истакао да је Србија од земаља кандидата за чланство у ЕУ најактивнији учесник тог програма, уз напомену да су у протеклих пет година спроведена 33 пројеката, у којима је било 300 учесника и представника локалних самоуправа, а буџет је износио два милиона евра.
Он је подсетио на то да је ЕУ различите програме организација цивилног друштва подржала са 30 милиона евра, односно подржала је различите програме Владе Србије за јачање дијалога и сарадње са организацијама цивилног друштва.
Према његовим речима, процес европских интеграција је незамислив без дијалога власти са организацијама цивилног друштва, њихове експертизе и искуства.
Станичић је нагласио улогу локалних самоуправа у процесу европских интеграција, јер се приближно 70 одсто правних тековина управо примењује на нивоу општина.
Он је оценио да општи циљеви програма доприносе бољем разумевању ЕУ, њених вредности, историје и различитости, као и промоцији европског грађанства и унапређењу грађанског учешћа на нивоу Уније.
У другом делу конференције, представник Уреда за удруге Републике Хрватске Маја Томичић представила је искуство Хрватске у поменутом програму.
Руководилац Групе за међународну сарадњу и европске интеграције Канцеларије Сања Атанасковић Опачић предочила је резултате учешћа Србије у програму "Европа за грађане и грађанке" од почетка 2013. године до краја 2017. године.
У овом периоду, одобрена су 33 пројекта чији су носиоци из Србије, у укупном износу већем од два милиона динара. Такође, више од 300 корисника из Србије остварило је улогу партнера на пројектима који су се реализовали широм Европе.
Представници организација цивилног друштва корисника овог програма учествовали су у панел-дискусији на тему "Активни грађани – кључ за бољу Европу".
Представници фондације "Ана и Владе Дивац", Београдске отворене школе, Фонда за хуманитарно право, Центра за културну деконтаминацију, Медиа&реформ центра Ниш и Грађанских иницијатива, дискутовали су о активном грађанству као централној тачки Програма, при чему су представили своје искуство учествовања у програму, као и његове главне предности и мане.
У сврху обележавања ове петогодишњице, Канцеларија је припремила брошуру о пројектима са носиоцима из Србије, а који су успешно реализовани у претходном периоду, као и промотивни видео-материјал о искуствима учесника овог програма.
-
Београд, 26. април 2024.Разбијен ланац производње и продаје фалсификованих производа
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 25. април 2024.Рекордна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години
-
Београд/Бањалука, 25. април 2024.Заједничке активности Србије и Републике Српске у односима са...
-
Смедерево, 24. април 2024.Србија неће погнути главу и изабрати пут повлачења
-
Београд, 24. април 2024.Напредак сарадње са Кином у рударском и енергетском сектору
-
Крагујевац, 24. април 2024.Даље јачање капацитета Државног дата центра у Крагујевцу
-
Београд, 24. април 2024.Полицијска сарадња Србије и УАЕ на изузетно високом нивоу