Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Најаве и обавештења

Почетна страна > Вести > Косово и Метохија > Потребан нови вид решења за Косово и Метохију

Потребан нови вид решења за Косово и Метохију

Београд, 17. фебруар 2018. године – Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Марко Ђурић оценио је у данашњем ауторском тексту за дневни лист “Политика” да се на десетогодишњицу једнострано проглашене независности Косова, обележава десет година од рушења система међународног права и принципа суверености држава.

Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини ауторски текст Ђурића:

“Фебруар је за грађане Србије празнични месец, месец Сретења. У том дану концентрисано је наше сећање на три клјучна тренутка савремене националне историје: почетак српске револуције, када се као нација враћамо на политичку карту европе, затим доношење Сретењског устава, којим смо се између осталог дефинисали као модерни политички колектив, и коначно обнову државности. Говорим о обнови државности, јер нововековна српска држава није изникла ни из чега, она настаје захвалјујући више векова чуваној и негованој државотворној традицији, а на темелјима средњовековне немањићке државе. Ти темелји били су и јесу на Косову и Метохији, и са том свешћу су у бој кретали Карађорђе и његови устаници, иако ће проћи још век пре него што Стара Србија буде ослобођена и враћена у окрилје српске државе. Укратко, Сретењем славимо епопеју васкрса српске државе.

Фебруар је, међутим, у протеклих десет година за сваког Србина и лојалног грађанина Србије и месец туге и бола, јер у том месецу је група сецесиониста, на делу наше територије, и то на њеном највреднијем делу, једнострано прогласила отцеплјење од наше државе.

Једна самоникла творевина, без икаквог утемелјења, покушала је да пре десет година постане на простору који читава српска нација препознаје као своје извориште. Настала је насилјем, и уз подршку насилника. Међутим, не може се негацијом српске државе било шта градити на Косову и Метохији, на српским темелјима. Албанска национална држава постоји западно од Проклетија, али ње не може бити на Косову и Метохији, јер (да парафразирам старе Грке и Латине) ни из чега нешто не бива. Косово и Метохија је било и биће српско суштином.

Подсећам да је одлука парламента у Приштини којом је једнострано проглашена сецесија дела Србије донета без референдума којим би били консултовани грађани Србије, или макар становници покрајине Косово и Метохија. Сецесија је покушана супротно волји српског народа, и уз директно кршење Устава Србије и противно правно обавезујућој Резолуцији 1244 Савета безбедности УН. То је учињено у време мира, а скоро читаву деценију након рата, када је Србија, уклјучујући и Косово и Метохију, била афирмисани члан међународне заједнице, чланица УН и Савета Европе, и увелико у преговорима о стабилизацији и придруживању са ЕУ. У то време, Косовом су владали сецесионисти, а и сада га воде команданти бивше тзв. Ослободилачке војске Косова, формације која је неко време била на списку терористичких организација америчког Стејт дипартмента и предмет бројних међународних истрага за ратне злочине и масовна кршења лјудских права током и након конфликта.

Иако је лажно представлјана као пројекат заштите лјудских права, тзв. независност Косова је била само цинична геополитичка игра силних и моћних. Али, да видимо где је самопроглашено Косово сада? Оно није члан УН, ни Савета Европе, нити било које друге значајније међународне организације, и више од три четвртине човечанства живи у државама које, упркос снажном и сталном притиску, нису признале ову једнострану и илегалну сецесију.

Српске избеглице, које је требало да се врате по прекиду конфликта се нису вратиле, а близу четврт милиона је и дан-данас раселјено. Покрајински главни град Приштина, некада дом више од 50.000 Срба, сада је главни град тзв. Републике Косово, са 37 старијих лица који су једини преостали српски становници. Чак се и српска гроблја, у граду континуирано скрнаве и уништавају.

Иако становници Косова и Метохије, сада албанска већина, нису ни консултовани по питању статуса, они су годинама уверавани да ће самопроглашено Косово просперирати и имати економске и политичке користи уколико се одвоји од Србије. На десетогодишњицу једностраног проглашења независности, може се рећи да су њихова очекивања у потпуности изневерена. Са стопом незапоследности од 62%, највишом у Европи, и са 140,000 лјуди или 10% становништва које је за мање од две године напустило територију и отишло ка Западној Европи, једини који су, како се чини, имали користи од сукоба, у политичком и финансијском смислу, јесу малобројни припадници такозване елите, бивши команданти ОВК и неки политичари из држава које су подржале самопроглашену независност, а који имају приватни пословни интерес у региону.

На десетогодишњицу једнострано проглашене независности Косова, обележавамо десет година од рушења система међународног права и принципа суверености држава. Протекла декада била је декада охрабрења за сепаратистичке покрете који су почели да се буде широм света, и то ће наставити да чине позивајући се на случај самопроглашеног Косова. Оно што су спонзори косовске независности назвали јединствним случајем заправо је постало инспирација многима који верују да посезањем за једностраним актима или насилјем могу да на територијама суверених држава стварају нове псеудодржавне творевине.

Они који верују да се једностраном сецесијом политичке олигархије у Приштини завршава историја на Балкану, не знају ништа ни о историји ни о Балкану. Заставе и политичка уређења су се у Приштини у протеклом веку мењале више од десет пута. Ништа од тога није довело до решења проблема. Србија је спремна да се суочи са проблемом на зрео и одговоран начин, али Србија никад неће ниједним неопозивим чином признати постојање друге државе на сопственој територији. Конфликт два највећа народа на Западном Балкану није могуће решити тако што ће се једној страни дати подршка за неразумне захтеве на рачун друге. Решење, да би било одрживо, мора узети у обзир интересе оба народа.

На крају, шта су резултати тог назови државотворног пројекта сецесиониста на Косову: близу четврт милиона српских избеглица, угрожене српске хришћанске цркве и манастири, процват исламског верског екстремизма, највећа незапосленост у Европи, хронична политичка нестабилност, процват криминала и безакоња.

На десетогодишњицу једнострано проглашене независности Косова, свако објективан мора признати да је сецесионистички пројекат у српској покрајини Косово и Метохија, онако како је замишлјен, неуспео, и да је потребно тражити нови вид решења како би се у овом делу Европе успоставио трајан мир и стабилност.”


Документи
  Резолуција о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији (2013)
  Политичка Платформа за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини (2013)
  Споразуми постигнути у дијалогу са Приштином уз посредовање ЕУ (2011)

Линк
Канцеларија за Косово и Метохију

Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs