П:
О:
Читај ми
Усвојена Уредбу о подстицајима за продукцију аудиовизуелних дела
Београд,
10. фебруар 2018.
Влада Републике Србије усвојила је, на предлог Министарства привреде, нову Уредбу о подстицајима за продукцију аудиовизуелних дела, којом је проценат повраћаја инвеститору повећан са досадашњих 20 на 25 одсто, чиме је значајно повећана конкурентност Србије као локације за снимање.
Поред тога, за 2018. годину дуплиран је и буџет за овај програм са ранијих 400 на 800 милиона динара.
За прве две године постојања програма, подржана је производња 37 домаћих и међународних аудиовизуелних пројеката, што је Србији донело више од 30 милиона евра инвестиција. У току је реализација још око 20 пројеката, а очекује се да ће, уз додатни подстицај од 25 одсто, годишње моћи да се оствари знатно више инвестиција.
Анализа показује да је за сваки евро уложен из буџета кроз подстицаје, 6,1 евро враћен у привреду Србије, а око 2 евра у буџет државе кроз порезе, доприносе, плаћање тарифа за коришћење јавних локација и услуга јавних предузећа.
Од укупне инвестиције само 61 одсто трошкова су директни продукцијски трошкови, док 39 одсто представљају индиректни трошкови који су се слили у друге индустрије – туризам, саобраћај, трговина, инфраструктура, услужна делатност и остале пословне услуге. Кроз програм је за првих 14 месеци створено 2.254 пројектно базираних послова.
Захваљујући новим технологијама и каналима дистрибуције, у свету је све већа потражња за аудиовизуелним садржајима. Истовремено, конкуренција међу земљама за привлачење продукција на своје локације, уз коришћење својих људских и техничких ресурса, је све оштрија. Зато је одлука да се подстицај у Србији повећа за 5 одсто кључна за даљи развој наше аудиовизуелне индустрије али и промоцију наше земље у свету.
Управо захваљујући ефектима овог програма у протекле две године, подржавали смо предлог Министарства привреде и саме индустрије за додатним повећањем подстицаја, као и повећањем буџета програма, истакла је председница Владе Србије Ана Брнабић.
Она је додала да привлачење квалитетних филмова, серија, високобуџетних реклама, визуелних ефеката, анимације и бројних дигиталних форми упошљава великих број наших људи и промовише нашу земљу у свету.
Сада имамо задатак да пронађемо инвеститоре за додатна ТВ и филмска студија као и да обучимо већи број филмских радника на чему већ радимо са Националном службом за запошљавање, а обуке ће почети у току ове године, истакла је премијерка.
Програм подстицаја подразумева повраћај процента уложених средстава домаћег или страног инвеститора у производњу аудиовизуелног дела у Србији и то тек након што се инвестиција у потпуности реализује и потврди независном ревизијом, а односи се искључиво на квалификоване трошкове, то јест плаћања која се врше домаћим правним и физичким лицима.
Српски програм подстицаја, који већ две године успешно спроводи Министарство привреде, а администрира Филмски центар Србије, јединствен је у свету, а посебно у Европи јер обухвата и продукцију ТВ реклама, визуелних ефеката, сваког облика дигиталног аудиовизуелног садржаја, укључујући и нове формате попут виртуелне и проширене реалности (ВР и АР-а).
Процес подношења пријава за повраћај подстицаја је изузетно једноставан, транспарентан и врло ефикасан, што га чини додатно компететивним у односу на програме подстицаја у региону. Како је програм у последње две године беспрекорно реализован, Србија је стекла поверење инвеститора и позиционирала се као кредибилна и професионална земља за улагање.
Организација „Film in Serbia“ већ готово десет година ради на међународној промоцији Србије као локације за снимање пројеката и даје значајан допринос да програм подстицаја привуче велики број страних продукција и помогне раст привреде наше земље. У току ове године, Филмски центар Србије и „Film in Serbia“ заједно ће промовисати нови, унапређени програм на свим најважнијим светским фестивалима.
Поред овог значајног појачања програма подстицаја за производњу аудиовизуелних дела у Србији, држава је значајно повећала и буџет Филмског центра Србије за подршку домаћим продукцијама и он сада износи више од милијарду динара. Поређења ради, годишњи буџет за филмску индустрију у периоду 2010-2012 износио је у просеку око 23 милиона динара, 2013. године је повећан на више од 200 милиона динара, да би 2016. био већи од 600, односно 2017. мало изнад 715 милиона динара.
За прве две године постојања програма, подржана је производња 37 домаћих и међународних аудиовизуелних пројеката, што је Србији донело више од 30 милиона евра инвестиција. У току је реализација још око 20 пројеката, а очекује се да ће, уз додатни подстицај од 25 одсто, годишње моћи да се оствари знатно више инвестиција.
Анализа показује да је за сваки евро уложен из буџета кроз подстицаје, 6,1 евро враћен у привреду Србије, а око 2 евра у буџет државе кроз порезе, доприносе, плаћање тарифа за коришћење јавних локација и услуга јавних предузећа.
Од укупне инвестиције само 61 одсто трошкова су директни продукцијски трошкови, док 39 одсто представљају индиректни трошкови који су се слили у друге индустрије – туризам, саобраћај, трговина, инфраструктура, услужна делатност и остале пословне услуге. Кроз програм је за првих 14 месеци створено 2.254 пројектно базираних послова.
Захваљујући новим технологијама и каналима дистрибуције, у свету је све већа потражња за аудиовизуелним садржајима. Истовремено, конкуренција међу земљама за привлачење продукција на своје локације, уз коришћење својих људских и техничких ресурса, је све оштрија. Зато је одлука да се подстицај у Србији повећа за 5 одсто кључна за даљи развој наше аудиовизуелне индустрије али и промоцију наше земље у свету.
Управо захваљујући ефектима овог програма у протекле две године, подржавали смо предлог Министарства привреде и саме индустрије за додатним повећањем подстицаја, као и повећањем буџета програма, истакла је председница Владе Србије Ана Брнабић.
Она је додала да привлачење квалитетних филмова, серија, високобуџетних реклама, визуелних ефеката, анимације и бројних дигиталних форми упошљава великих број наших људи и промовише нашу земљу у свету.
Сада имамо задатак да пронађемо инвеститоре за додатна ТВ и филмска студија као и да обучимо већи број филмских радника на чему већ радимо са Националном службом за запошљавање, а обуке ће почети у току ове године, истакла је премијерка.
Програм подстицаја подразумева повраћај процента уложених средстава домаћег или страног инвеститора у производњу аудиовизуелног дела у Србији и то тек након што се инвестиција у потпуности реализује и потврди независном ревизијом, а односи се искључиво на квалификоване трошкове, то јест плаћања која се врше домаћим правним и физичким лицима.
Српски програм подстицаја, који већ две године успешно спроводи Министарство привреде, а администрира Филмски центар Србије, јединствен је у свету, а посебно у Европи јер обухвата и продукцију ТВ реклама, визуелних ефеката, сваког облика дигиталног аудиовизуелног садржаја, укључујући и нове формате попут виртуелне и проширене реалности (ВР и АР-а).
Процес подношења пријава за повраћај подстицаја је изузетно једноставан, транспарентан и врло ефикасан, што га чини додатно компететивним у односу на програме подстицаја у региону. Како је програм у последње две године беспрекорно реализован, Србија је стекла поверење инвеститора и позиционирала се као кредибилна и професионална земља за улагање.
Организација „Film in Serbia“ већ готово десет година ради на међународној промоцији Србије као локације за снимање пројеката и даје значајан допринос да програм подстицаја привуче велики број страних продукција и помогне раст привреде наше земље. У току ове године, Филмски центар Србије и „Film in Serbia“ заједно ће промовисати нови, унапређени програм на свим најважнијим светским фестивалима.
Поред овог значајног појачања програма подстицаја за производњу аудиовизуелних дела у Србији, држава је значајно повећала и буџет Филмског центра Србије за подршку домаћим продукцијама и он сада износи више од милијарду динара. Поређења ради, годишњи буџет за филмску индустрију у периоду 2010-2012 износио је у просеку око 23 милиона динара, 2013. године је повећан на више од 200 милиона динара, да би 2016. био већи од 600, односно 2017. мало изнад 715 милиона динара.
-
Београд, 19. април 2024.На платформи „Чувам те” постављен упитник у циљу унапређења...
-
Београд, 18. април 2024.Хуманитарна помоћ Монголији због екстремно ниских температура
-
Београд, 18. април 2024.Позив младим музичарима да се пријаве на национални конкурс SERBIA...
-
Београд, 11. април 2024.Подстицање раста биоекономског стартап екосистема
-
Београд, 5. април 2024.Формирана Радна група за координацију активности државних...
-
Београд, 5. април 2024.Успостављање оквира за дугорочни дијалог са Француском у...
-
Београд, 29. март 2024.У овој години решавање стамбеног питања за најмање 150...
-
Београд, 27. март 2024.Појачан надзор пријаве пребивалишта
-
Београд, 22. март 2024.Раст промета музичке индустрије у Србији од 89 одсто
-
Београд, 20. март 2024.Археолошки институт стекао статус института од националног...